Za muzičku godišnjicu: Simfoničar Rihard Štraus u okviru nasleđene simfonijske forme - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Loengrin

Za muzičku godišnjicu: Simfoničar Rihard Štraus u okviru nasleđene simfonijske forme

Oceni ovaj blog
Elem, kompozitor i dirigent Rihard Štraus je u prvom redu genijalni simfoničar. Njegove simfonijske poeme, u kojima polazi od nasleđa Franca Lista, a zatim ih podiže na najviši pijedestal kolosalne orkestracije pozne romatike, obezbedile su mu i zasluženo mesto i zvanje u istoriji Evropske muzičke umetnosti. Samo koje su to simfonijske poeme u njegovom stvaralaštvu bile najznačajnije? Evo ih, hronološim redom. Najpre one koje polaze od Listovog nasleđa.

I. DON ŽUAN, simfonijska poema, opus 20.

Ova simfonijska poema, nastala 1888. godine, prvo je Štrausovo remek delo na ovom području njegovog stvaralaštva. Poema u stilu Franca Lista, trajanja je 16 minuta. Štraus se ovde ne koristi onim Bomaršeovim likom kakvog ga je u nasleđe ostavio Mocart u svojoj istoimenoj operi (često sa italijaniziranim nazivom ’’Don Đovani’’), već se koristi tekstom književnika Nikolausa Lenaua, u kome je legendarni zavodnik tragični junak koji u dvoboju dozvoljava da bude proboden, već zasićen pustolovinama i životom. Poema je rasošnih tonskih boja i brojno velikog orkestarskog sastava, a sastoji se od nekoliko epizoda, po uzoru na Listov model simfonijske poeme.

Na početku, prva tema u snažnom zvuku orkestra, opisuje nam neobuzdanost glavnog junaka i postaje njegov muzički moto. Za njim sledi motiv prve žene koju glavni junak zavodi, nedužne seljanke Cerline. U orkestru to je prikazano jednim tipično ležernim zvukom. Odmah zatim, javlja se ’’motiv zasićenja’’, koji se ponavlja pri kraju svake naredne epizode. To je nezasita potreba Don Žuana za novim ljubavnim avanturama, prikazana tipičnim hromatskim muzičkim motivom. Nastupa sada motiv pun prekrasne orkestarske lirike, koji prikazuje novu Don Žuanovu ’’žrtvu’’: Groficu, ljupke i sanjalačke prirode. Ponovo se javlja ’’motiv zasićenja’’, a potom sledi centralni i najznačajniji deo poeme. To je motiv Dona Ane, samo sada, u tekstu Nikolausa Lenaua i Štrausovom muzičkom prikazu znatno izmenjen u odnosu na lik iz Bomaršeove drame. Umesto gordosti i osvetoljubivosti, lik Dona Ane sada krasi sanjalački, čežnjiv karakter. To je Štraus majstorski prikazao u obliku dve melodije izuzetne muzičke lepote, koje se zatim razvijaju u pravu ’’ljubavnu pesmu’’: prvu, sanjalačku melodiju donose viole i violončela, drugu čežnjivu, oboa. Ali, nakon raspevanosti, druga melodija se pojavljuje parodirana, praćena ’’motivom zasićenja’’: Don Žuan opet stoji na putu vlastitoj životnoj sreći. Javlja se njegova druga tema u hornama, sa karakterističnom četvrtinskom pauzom, koja joj daje energičan karakter. To je uvod u kraći muzički prikaz karnevala, gde se motivi glavnog junaka isprepliću sa motivom na razloženom trizvuku u sordiniranim trubama. Tako ulazimo u razvojni deo poeme, gde se u jednom burnom toku, sve iznete teme ukrštaju, prepliću, a na prelasku u finalni deo, kristališe se parodirani motiv Dona Ane, praćen motivima glavnog junaka. To se objašnjava time da je za Dona Anu, Don Žuan bio najprisnije vezan i da je ne može zaboraviti. U finalnom delu, muzička reminiscencija na dvoboj sa Dona Aninim ocem, koga je Don Žuan ubio i zvučno raskošni prikaz dvoboja Don Pedra i Don Žuana iz Lenauove verzije drame, gde glavni junak biva izazvan na osvetnički dvoboj od strane Dona Aninog brata. Tada Don Žuan, zasićen avanturama i životom, dozvoljava da ga Don Pedro probode. U orkestru, to je prikazano tipično realistički: nakon jedne zloslutne generalne pauze, nastupa molski trozvuk na tonu ’’a’’, koga cepa prodorno, disonantno ’’f’’ u trubama. Prema kraju, poema postupno zamire: orkestarski tremolo u tihom zvučnom registru, simbolizuje umiranje glavnog junaka, a nekoliko odsečnih akorada na samom kraju, predstavljaju završetak poeme i smrt Don Žuana.

II. SMRT I PREOBRAŽENJE, simfonijska poema, opus 24.

Nastala je 1889. godine, i drugo je Štrausovo remek-delo. Karakteriše je brojno i zvučno raskošan orkestarski aparat, sa svom raspoloživom poznoromantičarskom paletom zvučnih boja. Poema je i jedan od tadašnjih umetničkih odraza i predosećanja nadolazećih umetničkih preobražaja, koji će zatim, na ulasku u XX vek i konačno zahvatiti Evropsku muzičku umetnost. Saglasno ustaljenom umetničkom pravilu, poema je koncipirana u jednom velikom stavu i traje 24 minuta. Umetnički, poema je orkestarska vizija poslednje čovekove borbe sa bolešću, titraji poslednje nade i uspomena, konačna smrt i spasenje i preobražaj duše.

Zloslutni početni taktovi, sa karakterističnim usitnjenim i napetim ritmičkim motivom, imaju i svoj zloslutni moto: ’’Puls grozničavo uzavrele krvi na slepoočnicama bolesnika’’. Navala bolesti prikazana je mračnim zujanjima u orkestru (gde dominiraju kvartni skokovi flauta, koji motivu daju posebno teskobni karakter) i tremolima timpana, koji se ponavljaju par puta, svaki put sve jače poput kakvog neumitnog približavanja, nezbežno dostignu vrhunac i splašnjavaju. Iza toga slede svetliji muzički motivi čežnjivog karaktera (motiv flauta se sada preobražava u čežnjivu pesmu), potcrtani akordima harfe, koji nam kažu da smrt još nije pobedila i da u čoveku još postoji volja za životom. Ovaj muzički moto dobija na snazi i ubrzanju i pretvara se u pravu igru plime i oseke, koja predstavlja poslednju čovekovu životnu energiju. Čovek se seća svoje mladosti, svojih ideala, svog zrelog života (u orkestru, to je diminucija motiva mladosti), ali, seća se i kako se svet često neprijateljski držao prema njegovim životnim stremljenjima. Smrt dakle, nije pobedila, nepokolebljiva vera u čovečanstvo je opstala, ali je čovek kao pojedinac, iscrpeo sve svoje snage. Ova muzička igra plime i oseke dostiže svoj vrhunac u razvojnom delu (to je karakteristična skokovita igra u celom orkestru), a pri prelasku na reprizu, nastupa kratko, tajanstveno zatišje: bolesnika ponovo hvata umor i groznica, iscrpeo je sve svoje životne snage. Početni motiv predsmrtne groznice ponovo se javlja, dolazi sve brže i sve glasnije, da bi snažan vrisak u celom orkestru, predvođen limenim duvačima, označio trenutak smrti, a mračni udari gonga - da je telo podleglo. Sada sledi uzvišeni, finalni motiv apoteoze: čovekova duša je ipak spasena i preobražena. Apoteoza je poverena motivu ideala iz prvog dela poeme: uzvišene orkestarske zvuke finalnog uznesenja, prate konvencionalni akordi i glisanda harfe, dovodeći poemu do dostojanstvenog, zamirućeg kraja.

III. VESELI DOŽIVLJAJI TILA OJLENŠPIGLA, simfonijska poema, opus 28.

Godine 1895, nastaje još jedno genijalno Štrausovo simfonijsko delo, koje najavljuje godinu dana kasnije komponovanog muzičkog ’’Zaratustru’’. To je ’’Til Ojlenšpigl’’, nemačka verzija Petrice Kerempuha. Muzičkim, tipično reralističkim jezikom i sredstvima, prikazani su svi njegovi šeretluci. Poema traje 15 minuta i još uvek se drži Listovog nasleđa.

Na početku, violine donose prvi Tilov motiv, ’’Bio jednom’’. Klarineti i horne donose i drugi motiv glavnog junaka: ’’Nepopravljiv’’. Sledi orkestarski prikaz prvog njegovog šeretluka: Til na konju nasumice prolazi preko pijačnih tezgi, gazeći sve na njima, a buka u orkestru prikazuje krhotine koje lete na sve strane. Buka zamire, glavni junak se nakratko povlači, ali ponovni nastup motiva ’’Nepopravljiv’’, vodi ka novim nestašlucima: folklorni motiv u fagotima, potcrtan jednim ’’religioso’’ u orkestru, predstavlja Tila kako preobučen u monaha, priča o moralu i miropomazanju. Motiv ’’Bio jednom’’, koji se javlja, govori da je Tila potajno strah zbog ovog izrugivanja sa religijom. Ali, ’’Nepopravljiv’’ raspršuje strah. Sledi ljubavna scena Tila i godpođe Venus, gde temu horne, prati lirska tema u violinama. Ljubav međutim, biva prezrena i u Tilu se javljaju osvetnički nagoni: turbe i tromboni pretvaraju motiv ’’Bio jednom’’ u zloslutnu pretnju. Za svoju osvetu on uzima profesore: u jednom dosta nevezanom kanonu koga potcrtavaju Tilovi motivi, praćenom satiričnim, suvim zvukom drvenih duvača, Til priča filistrima kojekakve besmislice, a ovi samo ponavljaju za njim. Zvuci ulične pesme koji zatim slede, predstavljaju Tilovo izrugivanje učenoj gospodi.

Nastupa zatim središnji, razvojni deo poeme, gde Štraus demonstrira svo svoje muzičko majstorstvo. Teme iz prvog dela se izukrštaju, prepliću, ali takvom brzinom da je potrebna maksimalna koncentracija, pažnja slušaoca, da bi se one prepoznale. A za ovim sledi završni deo. Til sada biva prozvan zbog svojih nestašluka i svetogrđa. Motiv ’’Obučen u monaha’’ iz prvog dela, nastupa u čitavom orkestru, a bubnjanje udaraljki predstavlja halebardijere, koji najavljuju Tilovo izvođenje pred sudije. Til još uvek pokušava izvesti svoje ’’Nepopravljiv’’, ali motiv u hornama i klarinetima sada zasenčuju prigušeni limeni duvači, što prikazuje svo njegovo užasavanje od učinjenih prestupa i neizbežne presude. Snažan zvuk fagota, truba i trombona, u septimnom skoku naniže, predstavlja presudu: Til biva osuđen na smrt, a kratak i masivan zvuk orkestra, predstavlja izvršenje kazne na licu mesta. Poslednji trzaji života jednog šereta, predstavljeni su trilerom u flautama i silaznim pasažom klarineta. Završetak poeme je jedna fantastična koda: motiv ’’Bio jednom’’ u violinama, koji se čuo na početku poeme, sada se čuje sa setnim, melanholičnim prizvukom, stvarajući utisak da delo na kraju zamire.

Ali, tada nastupa poslednje ubrzanje u orkestru, praćeno motivom ’’Nepopravljiv’’ u horni i klarinetu, koji u prkosnom uskliku šeretluka, okončava poemu.

Pošalji "Za muzičku godišnjicu: Simfoničar Rihard Štraus u okviru nasleđene simfonijske forme" na Facebook Pošalji "Za muzičku godišnjicu: Simfoničar Rihard Štraus u okviru nasleđene simfonijske forme" na Google Pošalji "Za muzičku godišnjicu: Simfoničar Rihard Štraus u okviru nasleđene simfonijske forme" na My Yahoo! Pošalji "Za muzičku godišnjicu: Simfoničar Rihard Štraus u okviru nasleđene simfonijske forme" na Live Pošalji "Za muzičku godišnjicu: Simfoničar Rihard Štraus u okviru nasleđene simfonijske forme" na MySpace Pošalji "Za muzičku godišnjicu: Simfoničar Rihard Štraus u okviru nasleđene simfonijske forme" na Twitter Pošalji "Za muzičku godišnjicu: Simfoničar Rihard Štraus u okviru nasleđene simfonijske forme" na Digg Pošalji "Za muzičku godišnjicu: Simfoničar Rihard Štraus u okviru nasleđene simfonijske forme" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari