Kao i svako jutro ustadoh u 5 sati za posao.Ne znam šta mi bi ali osmeh se sam pojavi.Možda zato što je petak?Ko zna.Pošto odradih jutarnji ritual krenuh da odradim i današnji dan.Svratih do pekare da uzmem doručak, ali kad sam trebao da platim svatih da zaboravih novac.Štaću, nasmejah se pa trk kući po pare.Elem dođe i 6 sati i vreme za rintanje.Šef ko po običaju, spolja gladac a unutra jadac reče nam da će danas biti plata.Ja se nasmejah, valjda od sreće.Negde oko 10 sati stiže vest i o tužbi malih akcionara protiv firme.Ukratko presuda glasi ispušili smo ga.Šta ću ja se i dalje smejem, valjda od muke.Pošto je petak i malo opušteniji dan, kolege su počele da udaraju i po neku ljutu da se opuste.Ali cinkaroša uvek ima pa smo svi, cela grupa od 22 čoveka,zaglavili na testu alkohola.Bogami mogu da priznam da se nikad nisam u životu toliko smejao.Takođe sedmorica mojih kolega su se isto smejali.Nije mi jasno zašto ipak je 1,3 promila alkohola u krvi dobar razlog za plakanje.Onda ispada da ja sa mojih 0 promila treba da plačem.
U 13 sati dolazi šef i kaže da danas ipak neće biti plate, a kad će ne zna se.Nasmejah se, šta drugo, sigurno ne od sreće.Ali zato kad čuh sirenu u 14 sati, osmeh mi obasja lice, od sreće naravno, jer je gotova robija.Možda i zbog dva dana odmora za vikend, ko zna.Usput do kuće svratih do apoteke da kupim špric.Ne, ne nisam ja narkos, već mi treba da punim kertridž za štampač.Tražih jedan špric,a apotekarka me gleda ko mrtvo tele kravu.Žao mi je nemamo špriceve.Čudno!Apoteka pa nema špriceve, nasmejah se i krenuh u drugu apoteku.Tamo ista priča, samo što ovi sad imaju špric.A šta će vam špric?Nasmejah se i ljubazno odgovorih da punim kertridže.Apotekarka stala i razmišlja, mislim da ona nema ni pojma šta sam joj reko, ali važno da sam najzad dobio šta sam tražio.Naravno osmeh ne silazi sa lica, valjda od muke.Stigoh i kući.Da spremim nešto da jedem, crče ringla.Osmeh nego šta, sve je idilično u pm.Pojedoh nešto na brzaka, pa dođoh i na krstaricu da vidim šta ima novo.E,tu me jedna prijateljica nasmeja iskreno i njoj veliko hvala.
I dok sam kucao ovo opet sam se smejao.Da nije možda sunčanica?Đavo bi ga znao.....
U 13 sati dolazi šef i kaže da danas ipak neće biti plate, a kad će ne zna se.Nasmejah se, šta drugo, sigurno ne od sreće.Ali zato kad čuh sirenu u 14 sati, osmeh mi obasja lice, od sreće naravno, jer je gotova robija.Možda i zbog dva dana odmora za vikend, ko zna.Usput do kuće svratih do apoteke da kupim špric.Ne, ne nisam ja narkos, već mi treba da punim kertridž za štampač.Tražih jedan špric,a apotekarka me gleda ko mrtvo tele kravu.Žao mi je nemamo špriceve.Čudno!Apoteka pa nema špriceve, nasmejah se i krenuh u drugu apoteku.Tamo ista priča, samo što ovi sad imaju špric.A šta će vam špric?Nasmejah se i ljubazno odgovorih da punim kertridže.Apotekarka stala i razmišlja, mislim da ona nema ni pojma šta sam joj reko, ali važno da sam najzad dobio šta sam tražio.Naravno osmeh ne silazi sa lica, valjda od muke.Stigoh i kući.Da spremim nešto da jedem, crče ringla.Osmeh nego šta, sve je idilično u pm.Pojedoh nešto na brzaka, pa dođoh i na krstaricu da vidim šta ima novo.E,tu me jedna prijateljica nasmeja iskreno i njoj veliko hvala.
I dok sam kucao ovo opet sam se smejao.Da nije možda sunčanica?Đavo bi ga znao.....
. Blaga doza ironije koja odise tekstom daje mu posebnu notu, zaista s puno duha opisan jedan ne bas prijatan dan 
