Vrišla - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

DjoloIznogud90

Vrišla

Oceni ovaj blog
Studenstki život. Kukanje u vezi školarine i učenja, naravno, fakulteti naplaćuju i pušenje ispred vrata a ne sete se da ulože u nešto novac, a što se učenja tiče, prolazak na ispitima se sveo na to da li je profesor popio malo pa je veseo, ili si prsata curica sa voljom da te stariji profesor uputi u medicinu, mitologiju orgijanja satira i vila, ili nešto treće, zavisno od faksa. Volim kad se žalimo da nemamo šta da jedemo, u frižideru stoje samo 4 vrišle i 7 jaja a ide se kući tek u petak da bi se u nedelju donele neke sarmice koje je mama s ljubavlju napravila. Studenti su, što se mene tiče, najugroženija podvrsta ljudi, po neuhranjenosti su rame uz rame sa prosečnim Etiopljaninom, s tim što Etiopljanin neće kukati ceo dan kako nema šta da jede, ali su ujedno i najizdržljivija, sposobna da izdrži nedelju dana samo na alkoholu, dva sata sna dnevno i ponekad s par jaja na oči, kad se ima vremena. Ne znam kako, ali cigarete i pivo su bitnije, što znači i hranljivije, stvari za koje prvobitno treba odvojiti novac, nebitno kol'ko treba. Još jedan problem, ako se i kupe namirnice koje zaista mogu da se pojednu je, što u većini slučajeva, one trebaju da se spreme izlaganjem u ili na vrućoj površini šporeta, što, jelte, iziskuje previše vremena za neke osobe.
Nalazim se na kasi supermarketa sa kolegom studentom, naravno, ja sam uvek tu da pripomognem:

- Ae ti pakuj, da ja platim. A i da malo popričam sa kasirkom, đea.
- Oke, ae, al zapamtiću ti ovo što mi stalno uvaljuješ da trpam stvari.
- Kao da ti je teško, znaš kako je meni, ovo mi je zadnjih 1.000 dinara, sve sam potrošio sinoć, pričaću ti sad. Neću imati šta da jedem sledećih nedelju dana, juče su mi moji poslali pare, i eto, nema ih više.
- Nije meni teško da pakujem, al više vremena provedem pokušavajući dotvorim jebenu kesu, k'o da ima pasvord na njoj, a ja mali tupav u prste. Ae, ređam, pričaćeš mi posle.

Pivo 0.5l Jelen, pivo 0.5l Lav, Tutku, pivo 2l Nikšićko, Chips XL, Smoki Family Pack, Smederevka belo vino 2l u plastičnoj boci, pašteta sa šunkom Neoplanta, kisela voda.

- I Winston Blue curice.
- 846 dinara.
- Oke, hvala ti, vidimo se, vratiću se ja, hehe, Zdravo.
- Zdravo (Gospode smora), vidimo se.

- Ti ovo neko slavlje praviš?
- Jok, što?
- Pa kupio si alkohola za par ljudi.
- Ma jok, to mi doza za par dana. Samo ne znam šta ću sutra za cigare, Imam još stooopedes dva dinara.
- Taman, možeš kupiš i Orbit.
- Pa da, al neću imati onda za hleb.
- A mogao si i sad da kupiš hleb, i nešto za jelo a?
- Ima hleba, a kupio sam za jelo.
- Jednu paštetu u crevu?
- Pa moram nekako da se snađem, da preživim ovih par dana, ješću tu paštetu i onih par vrišli i jaja što sam doneo od kuće.
- A da nisi mogao da kupiš nešto normalno za jelo umesto svog ovog alkohola.
- Eee brate, studentski život, težak.

Dolazimo u stan kod njega, ne izuva se, otvara belo vino i kiselu i pravi špricer, odnekle vadi rakiju i sipa.

- Hoćeš ti šta?
- Daj i meni vino, čisto, kad već pijem to iz kade nek se otrujem skroz.
- Ti si luuud, meni idu suze na oči od jednog gutljaja toga.
- Meni idu suze na oči od onih tvojih čarapa u ćošku. Je li ono pauk napravio mrežu na njima?
- Ma to je moj drug, pusti ga.
- Ti si idiot.

Nakon par čaša hemijskog rastvora ludog naučnika i duže priče on zaključi da je gladan. I ja sam, je li, nisam jeo ceo dan. Tera me da ispržim jaja ili tako nešto. Otvaram frižider.

- Je li more, pa tebi frižider skoro pun.
- Šta pun, nema šta da se jede, to neke stvari što sam donosio od kuće, ko zna otkad stoje.
- Ovaj džem sigurno nije pokvaren.
- Nije, al ja ne volim džem, samo kupovni, to je domaći, jedi ti ako hoćeš.
- A ovaj sir?
- E on je kozji, ne volim kozji sir. Smrdi na koze.
- Jok, na lenjivce će da miriše. A ovo meso ovde?
- A to treba da se isprži, a nemam još mnogo ulja, samo za jaja.
- Prazan tetrapak od mleka.
- E da, baci to, stoji nekih par dana tu.
- Majonez pokvaren. Pavlaka wtf!? Otkad je ona ovde!?
- Imam pavlaku? Nisam znao.
- Pa nekad je bila jestiva. Sad je ona htela mene da pojede. A šta je... Ovo... Zeleno... Braon... Nešto... Nemam srca da pomirišem.
- To je verovatno pasulj od Vaskrsa, vidiš, dobro si me podsetio, treba da ga bacim.
- Ako ti do tada ne oživi. Vidi, još zaleđene piletine. Kao, nemaš šta da jedeš a. Je li ovo krompir pored frižidera?
- Valjda, ima dve-tri kile.
- Mogli smo to ispeći, ne treba mnogo ulja.
- Pa MOGAO si.
- Jebi se ti. Vidi, pola proklijalo. Nema veze, ima i dobrih.

Nakon što sam oljuštio prvi krompir shvatio sam da nemam u šta da ih ostavljam jer je sudopera bila puna i osećala se kao kod lavova. Zasučem rukave, skinem prstenje i operem sudove. Oljuštim sve, odem da uzmem pleh, iskoristim šrafciger da otvorim rernu, maaalko je zapekla prljavština, provalim da i to treba da očistim. I pleh. I ringle. Špahtlom. Za to vreme je drug blejao na prozoru hvatajući signal da pozove nekog. Čovek bi pomislio da bar na Dorćolu, u centru, tehnologija prati razvoj čovečanstva, ali ne, pre bih našao dve crtice MTS-a u Tutankamonovoj grobnici. Dok se kropmir pekao ja sam jeo džema, našao neko slatko od dunja, kaže, niko to ne jede, pojeo sam ja. Malo sira posle toga, mirisao je na škorpije, ne na koze, pa sam batalio to. Našao neku salamu, nabo je na nož k'o divlju zver i uklonio u kantu.

- Znaš, možeš ti i nekad da raspremiš ovde.
- Ma ionako nikad nisam u stanu, šta da raspremam.
- Kad god ja dođem ti si ovde?
- Pa ti ubodeš baš kad ja dođem.
- Baš uvek a. A i nekad možeš nešto da spremiš, ne bi onda bio gladan.
- A znaš da ja to ne znam brate. A i mrzi me. Kad kod mene kući keva sve lepo napravi ja se najedem k'o stoka.
- Napravila je ona lepog idiota. Nisam se ni ja naučen rodio, dvaput tu zagori, nema veze, treći put ćeš znati šta treba da radiš.
- Ma mrzi me, treba da uuučim.
- Gluplju rečenicu skoro nisam čuo.
- Ne, ozbiljno, treba.
- Kol'ko si dao ispita do sad?
- Jedan.
- Dobro, još samo 12.
- Ma polako, kad tebe ispratim još čašu vopija i učim.
- Dobro si se setio, ispit sutra.
- Ti mi kažeš, dao si 5.
- Ja bar ne pričam da ću učiti, kažem, boli me uvo, ne lažem k'o ti.
- Ma videćeš ti sutra.

Pojeli smo krompir i ja sam otišao kući, ostavljajući ga u prijatnom mirisu nalik na kokice od njegovih čarapa i stvari po podu.
Sutradan, šaljem mu poruku.

E brate, ja kasnim dva-tri minuta... Ae reci profi da dolazim, da me ne zajebava...

Zvoni fon.

- Eee, brate, gdeee si?
- Jesi ti to sad ust'o?!
- Ma uspavao sam se, neću doći.
- Zar.
- Ma ozbiljno, a došao bih.
- Oke, znam, ae bre, evo stižem na faks, vozdra!
- E brate, brate, brate!
- Šta je?
- Dođi posle kod mene.
- Ae dobro, nemoj me zajebavati sad!
- I kupi hleb.
- Oooke!
- I Winston Blue!
- Dobro bre!
- Ijednulimenkuvopijasamo!
- E, jebi se ti mala!
Bip. Tu. Tu. Tu.

Pošalji "Vrišla" na Facebook Pošalji "Vrišla" na Google Pošalji "Vrišla" na My Yahoo! Pošalji "Vrišla" na Live Pošalji "Vrišla" na MySpace Pošalji "Vrišla" na Twitter Pošalji "Vrišla" na Digg Pošalji "Vrišla" na del.icio.us

Kategorije
Psihogubljenje

Komentari

  1. mari47 (avatar)
    Djole...pa gde si ti do sada?
    Učiš, kao?
    Uživala sam u tvom jutrašnjem izdaju priče, tako plastično
    opisanoj da mi došlo da sredim taj frižider ...Srce si, piši samo
  2. DjoloIznogud90 (avatar)
    Da je sreće da učim, gde bi mi kraj bio...
    Samo radim i tako, živi se nekako... A šta sve tek ima kod mene u frižideru, jao...
    Kad god nađem vremena ću da pišem, naravno...
  3. red riding hood (avatar)
    mnogo dobro,ali mnogo dobro.....smejala sam se ko luda..leba ti pisi jos..
  4. DjoloIznogud90 (avatar)
    Hvala lepo... Pišem, pišem, vredan sam...