Kada te dotakne smrt ,
kada odnese dragu osobu,
tada stane vreme ,
tada se svi pitamo:
"Zašto smo rođeni?" ,
"Zašto je on, ona, ono rođeno?"
pitam se "Zašto sam ja rođena?"
Smrt se prikarada kao planina ravnici, neopaženo nas zaskoči, zbuni, uplaši...
Prolaznost života, smrt je u svakom izdahu.
Umreti, okončati sve svoje sumnje, sva pitanja... Smrt nam je isto toliko blizu kao i naš dah.
Tužna i zamišljena, prebirem šta sve nisam rekla, učinila, tuga za svim ‘’otišlim’’ iznedri suze i uzdahe, prigušen jecaj... sve prolazi, ostaje gorak ukus beznađa i gorčine nakon poslednjeg oproštaja....i znam da mi već nedostaju zagrljaji, razgovor....
Sagledavanje zivota, porazno saznanje da zivot prolazi neiskorisćen,
u uzaludnosti i besmislu, bez jasnih tragova, često u praznini i pogrešnim izborima.
Pomisao šta kad bi znala da taj trenutka smrtije blizu, izbrojiv danima, mesecima.
Tada naviru ne urađene stvari, zapostavljeni prioriteti ...
Izuzetka nema, ni iznenadjenja, svi putevi vode do nje, do smrti.
pely
kada odnese dragu osobu,
tada stane vreme ,
tada se svi pitamo:
"Zašto smo rođeni?" ,
"Zašto je on, ona, ono rođeno?"
pitam se "Zašto sam ja rođena?"
Smrt se prikarada kao planina ravnici, neopaženo nas zaskoči, zbuni, uplaši...
Prolaznost života, smrt je u svakom izdahu.
Umreti, okončati sve svoje sumnje, sva pitanja... Smrt nam je isto toliko blizu kao i naš dah.
Tužna i zamišljena, prebirem šta sve nisam rekla, učinila, tuga za svim ‘’otišlim’’ iznedri suze i uzdahe, prigušen jecaj... sve prolazi, ostaje gorak ukus beznađa i gorčine nakon poslednjeg oproštaja....i znam da mi već nedostaju zagrljaji, razgovor....
Sagledavanje zivota, porazno saznanje da zivot prolazi neiskorisćen,
u uzaludnosti i besmislu, bez jasnih tragova, često u praznini i pogrešnim izborima.
Pomisao šta kad bi znala da taj trenutka smrtije blizu, izbrojiv danima, mesecima.
Tada naviru ne urađene stvari, zapostavljeni prioriteti ...
Izuzetka nema, ni iznenadjenja, svi putevi vode do nje, do smrti.
pely
