Čuveni fizičar i kosmolog Stiven Hoking izjavio je za britanski “Gardijan” da je raj izmišljen za ljude koji se plaše smrti. Hoking je ponovio svoj stav o religiji i odbacio bilo kakvo postojanje “onostranog sveta”.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/254194/Stiven-Hoking-Raj-je-samo-bajka
Неком изврнутом логиком Хокинг се узима као оличење мудрости које треба питати о свему, па и о ономе о чему филозофи меленијумима размишљају. Закључке које су филозофи извели склањамо на страну и питамо Хокинга шта је живот и шта нас чека после смрти.
Одговори о суштини живота и егзистенцији после смрти налазе се код филозофа, не код научника. Научници се држе свог емпиријског научног метода који је утемељен на реализму и у својој области истражвања је сасвим задовољавајући, што технолошко доба и доказује. Међутим, питања суштине света и живота нису у домену научног метода.
Хокинг је у праву у вези наивне религијске представе раја и пакла, али је далеко од суптилнијег знања које заправо стоји иза тих представа. Једно је егзотеријска религија за масе, а друго езотеријска срж тих религија која је мистицизам, и као таква, много ближа суштини света и живота од научног погледа на свет.
Мистицизам има исте закључке као филозофија, иако је метод доласка до њих сасвим различит.
Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe, a koje sačinjavaju Upanišade, može da se izvede kao zaključak misli koje ja saopštavam, mada obrnuto nikako nije tačno, to jest moja misao se ne nalazi već u Upanišadama."
citat Šopenhauer
Мистицизам езотериских религија позива се на мистично искуство а филозофија поседује знање, па исто тако и знање о рају и паклу или могућој егзистенцији после живота. Верници верују и не труде се да мисле, а заправо вера не би требала бити доминантна чак ни у религији. За много тога у шта верници верују филозофска мисао нуди знање.
Доказа за егзистенцију после смрти заправо има одавно. Ти докази су негативни што се тиче сазнања , али и позитивни што се тиче непосредног искуства.
Или јасније речено; Ево, кажем да је апсолутно доказано да је "ништа" псеудопојам без значења и да самим тим на негативан начин можемо знати да после смрти за нас субјективно није никакво ништа, већ нешто. Иако не знамо шта је то нешто, па га зовемо трансцендентно, другим моћима духа ипак наслућујемо.
Даље, апсолутно је доказано да објективан ткз. емпиријски реалан свет не постоји као такав изван свести субјекта који опажа. Самим тим, после смрти нема за нас онога "ја нестајем а остаје свет". Грешка! Субјективно остаје, а нестаје објективног света као таквог каквим га опажамо. Све ово је ДОКАЗАНО. А једини разлог што није опште познато јесте људска ограниченост ума која чини да многи једноставно пређу преко тог знања ако наиђу на њега, јер га очито многи не разумеју. Зато маса људи нема појма о знању које давно постоји у филозофији а овакви попут Хокинга се узимају за квинтесенцију људске мудрости.
Значи, о рају и паклу можемо рећу да нас после смрти дефинитивно чека нешто. Шта је то нешто не знамо, али наслућујемо да је блиско вољи и трајању. У свом искуству имамо посла само са појавом не и са ствари по себи која је трансцендентна. Тек после овога остаје место вери, јер шта је заправо трансцендентно, питање је без одговора пред којим је дефинитивно знање немогуће, а остају нам само спекулације .
Тако да можемо рећи да је вероватно егзистенција после смрти сасвим и непојмљиво другачија од ове данашње, али опет остаје и могућност да није. Могуће је да нас после смрти не чека трансцендентно или непојмљива Нирвана (или бар не свe нас) већ егзистенција слична овој у којој смо са све основном формом поделе на субјекат и објекат.
Шта више, имајући на уму Ничеове спекулације о вечном враћању или мистичке о метемпсихози, можда се нећемо тако лако решити овакве врсте егзистенције где имамо вољу и представу и где је на страни представе субјекат и објекат. Можда час смрти није тренутак негације воље који уклања појаву а открива ствар по себи.
Али, чак и ако смрт не би била тај тренутак, то не мења чињеницу поделе не појаву и ствар по себи и да нас кад тад чека нестанак форме субјекта и објекта и сусрет са трансцендентним, ма шта оно било.
Poslednja izmena: