Želeo bih s vama da podelim nešto čega sigurno niste svesni. Ovoga niste svesni ni vi, ni vaši roditelji, ni vaša deca, pa, iskreno, ni autor ovog teksta. O čemu je reč? Dakle, kao što sam ranije rekao, ono čega niste svesni jeste da smo svi mi milijarderi! Svi mi, odnosno naše "glave", vrede 400 evra, pa i 700 evra! Kako je ovo moguće?
Pre neki dan, spletom poslovnih okolnosti, bio sam u Klubu poslanika na Dedinju, gde sam, u društvu visokog diplomatskog sloja u Srbiji, spoznao ovu istinu. Istinu koju su prezentovali ili, još bolje, obelodanili upravo te diplomate. Otkriveno je, naime, da je u našu zemlju ušlo oko sedam milijardi evra stranih donacija, kredita, zajmova, pozajmica i čega još ne! SEDAM MILIJARDI!
Tako su se stranci hvalili ko je više novca dao. Tako smo saznali da je ulagano toliko novca u Srbiju koliko je, recimo, 400 evra po glavi stanovnika. Ili, još bolje, 700 evra po glavi stanovnika. Nisam, iskreno, znao da moja, ili vaša, glava toliko vredi.
Dobro, u čemu je problem, možda se neko od vas pita. Problem, i to golem, leži u sledećem pitanju - da li ste možda osetili nešto od tih silnih milijardi? Da li su nam plate veće, putevi bolji, standard viši, deca srećnija, porezi manji? Možemo da budemo i malo manje skromni - da li smo više putovali (makar po Srbiji), da li smo videli more u poslednjih nekoliko godina, neku planinu ili makar brdo (a da nije Avala na putešestviju do Bubanj potoka)? Da ne govorimo o nečemu još manje skromnom. Nismo! Zašto, kada je toliki novac uložen u nas, kada je Evropa toliko širokogruda i kada je odrešila kesu?
Odgovor je vrlo kratak. Zato, dragi moji, što je ovo zemlja lopova, kriminalaca, kvazipolitičara i kvaziinstitucija. Evropa daje, oni uzimaju! I ne samo što uzimaju, već nama ostavljaju u amanet da te pare vraćamo! Šta da vam kažem, sem - krivi smo! Krivi što smo ih izabrali. Što smo im omogućili da nas pljačkaju, a istovremeno lažu o bogatijem životu, što nam uzimaju hleb, a daju reči, što nam uzimaju posao, a daju obećanja o radnim mestima. I bićemo krivi! Dok god im to dopuštamo!
Autor je politički novinar u jednim tiražnim dnevnim novinama
Pre neki dan, spletom poslovnih okolnosti, bio sam u Klubu poslanika na Dedinju, gde sam, u društvu visokog diplomatskog sloja u Srbiji, spoznao ovu istinu. Istinu koju su prezentovali ili, još bolje, obelodanili upravo te diplomate. Otkriveno je, naime, da je u našu zemlju ušlo oko sedam milijardi evra stranih donacija, kredita, zajmova, pozajmica i čega još ne! SEDAM MILIJARDI!
Tako su se stranci hvalili ko je više novca dao. Tako smo saznali da je ulagano toliko novca u Srbiju koliko je, recimo, 400 evra po glavi stanovnika. Ili, još bolje, 700 evra po glavi stanovnika. Nisam, iskreno, znao da moja, ili vaša, glava toliko vredi.
Dobro, u čemu je problem, možda se neko od vas pita. Problem, i to golem, leži u sledećem pitanju - da li ste možda osetili nešto od tih silnih milijardi? Da li su nam plate veće, putevi bolji, standard viši, deca srećnija, porezi manji? Možemo da budemo i malo manje skromni - da li smo više putovali (makar po Srbiji), da li smo videli more u poslednjih nekoliko godina, neku planinu ili makar brdo (a da nije Avala na putešestviju do Bubanj potoka)? Da ne govorimo o nečemu još manje skromnom. Nismo! Zašto, kada je toliki novac uložen u nas, kada je Evropa toliko širokogruda i kada je odrešila kesu?
Odgovor je vrlo kratak. Zato, dragi moji, što je ovo zemlja lopova, kriminalaca, kvazipolitičara i kvaziinstitucija. Evropa daje, oni uzimaju! I ne samo što uzimaju, već nama ostavljaju u amanet da te pare vraćamo! Šta da vam kažem, sem - krivi smo! Krivi što smo ih izabrali. Što smo im omogućili da nas pljačkaju, a istovremeno lažu o bogatijem životu, što nam uzimaju hleb, a daju reči, što nam uzimaju posao, a daju obećanja o radnim mestima. I bićemo krivi! Dok god im to dopuštamo!
Autor je politički novinar u jednim tiražnim dnevnim novinama
