Pesma sa posvetom VII

...

Fragmenti odlaska


Dogorele misli u vazduhu.
Zgužvana osećanja na podu.

Plastičan osmeh,
iskrzan od preterane upotrebe.
Suze sakrivene ispod jastuka.
Ljubav ostavljena ispred vrata.

Polomljene reči rasute naokolo,
zgažene,neizgovorene do kraja.
Zamršene paučine uspomena
izmedju naših sagradjenih zidova.

Još jedan pogled preko ramena,
pre nego što zacvili brava
u mojim rukama.

Ne,nije ostalo ništa više....




~For my man,called a dessire..~


Ps.


Kad ljubav ode,
reč devalvira.
Zatvoriš vrata za njom
da te promaja ne ubije,
ako te već misao ne slomi.
Neka drugi pokupe kosti
sa zgarišta emocija...

TOL

...

 

[faraonn]

...i kad posrće
Punica
ona perje širi
ne da prašini
da joj oči smiri
da joj pogled
pomrači
neka na horizontu
i dalje Sunce
zrači...

Paunice
Neba miljenice
ako ti posustaješ
kome onda
snagu da daješ
kome
da volju otvaraš više
pazi
počećeš time
monsunske kiše...

Lejla, - Lejla,Prijateljice...moja...

 

[slutnja @]

ljubav polomi ....ali te i ocvrsne

 

[Aleksej od Arlekina]

...uf!

 

[Zauzet+]

Eto,neću ovaj put ništa komentarisati,
da ne bih opet dobio jedinicu.
Ako bih je utvrdio,
verovatno bi mi bila zaključena za kraj,
a meni se ne ponavlja-
-više volim nešto novo da otkrijem.

 

[123loncar]

kad bih samo znao
da će ovi poljupci , njeni
zadnji meni biti
oh kako bi ljudi , kako
samo u nju ljubio

kad bih samo znao
da ćeš mene ti
zadnja u životu mome grlit
oh kako bi ljudi , kako
samo u njenom zagrljaju bio

kad bih samo znao
da će ova pesma
zadnja pesma moja biti
oh kako bi ljudi , kako
samo nju pevao

kad bih samo znao
da će ova kiša
zemlju da potopi
oh kako bi ljudi , kako
samo u njoj do pošljetka kupao se

kad bih samo znao
da će ovo sunce
zemlju da sažeže i sprži
oh kako bi ljudi , kako
samo u njemu do pepela uživao

i kad bih znao
da ću opet ovde
da se rodim
oh kako bi ljudi , kako
opet
u svakom trenutku
ama baš u svakom
samo u njemu sa uživanjem živeo

 

[lejla.al.dbuni]

ako ti posustaješ
kome onda snagu da daješ
kome da volju otvaraš više
pazi,počećeš time
monsunske kiše...

Lejla moja...

Umirem i radjam se ciklično...kao Feniks,Faronne moj...
A i monsunske kiše se uzalud muče da potope maratonsku plivačicu u meni

Zahvaljujem,dragi,na tvom uvek originalnom,prepoznatljivom komentaru...

 

[lejla.al.dbuni]

ljubav polomi ....ali te i ocvrsne

Kažu,Slutnjo,da ono što nas ne ubije,to nas ojača..

Ali postoji i istina da sve što živi svoj ožiljak ima....


Zahvaljujem na komentaru,curo....

 

[lejla.al.dbuni]

...uf!

 

[lejla.al.dbuni]

-više volim nešto novo da otkrijem.

Izgleda da si stalno u "otkrivanju",Engaged man...

Ako,ako,dragi...volem ti ja baš takvu mušku vrstu.
Obično ih,na kraju,"pokrijem"....

 

[lejla.al.dbuni]

kad bih samo znao
da će ovi poljupci,njeni
zadnji meni biti
oh kako bih ljudi,kako
samo u nju ljubio

Najdublje u sećanju ostaju baš ti zadnji poljupci,Lončaru moj....
Prelistavamo uvek iznova,u samoći,njihovu završnu scenu...i tada nam se čini da ne želimo ničije više.

Zahvaljujem za nadahnute stihove komentara,dečkonjo....