Nekako ne mogu u potpunosti da prihvatim sva uobičajena viđenja Sizifa - - onog mitskog pa i ovog današnjeg ; koji je izrastao iz njega.
Naime , mitski Sizif je: prepreden ,špijun , potkazivač , ucenjivač , i lažov -
i još mnogo toga ( zar nije špiunirao bogove , zar nije vršio potkazivačke radnje
međ njima , zar nije špijunska saznanja prodavao , zar nije slagao božanstvo ...... ).
Dakle , okreni obrni , koliko god ga njegova tragedija činila sipatičnim - dopadljivim ( nekima čak i uzornim ), ipak je imao bezbroj niskih karakternih osobina ; koje se sve današnja kritika uvija i sahranjuje u pojmovni sarkovag , zvani lukav , preduzimljiv i dovitljiv .
Zbog ovih niskih / etičko ništačkih osobina , mitski Sizif biva osuđen od boga i kažnjen na besciljan i težak, jednoličan, monoton, nesvrsishodan i ništavan rad .
Osuda mora biti vaspitna bar po ljude ; a ako je od bogova onda tu počinje i pravičnost koja je temelj ljudske etike .
Osuda mora biti logička , pravična i poučna zar ne !
Naime , ako zločinca uhapsite sprečili ste dalje njegovo štetno delovanje ; ali ako je šteta nanešena etici , onda je nužno imat javno proklamovani sud i kaznu .
Zašto?
Zato što sud i kazna vaspitno / edukativno deluju na svet / ljude .
Dakle , svrha celog mita je da vaspitno deluje na sve u smislu da narušavanje
etike se ne isplati - odnosno , negovanje nisko karakternih osobina biće od
boga kažnjeno . Ovu pouku iz mita o Sizifu , sve religije su ugradile u svoje doktrine . I ona zaista jeste velika .
Šta daje težak , besciljan , jednoličan , bezvredan rad ? Odnosno ,kakvom se on rezultatu s vremenom približava . Otuđenju .
Delatnik sa takvim radom , otuđuje se od svoje prirode .
Dakle , sa takvim radom očekuje se da se Sizif otuđi od svoje ništačke prirode , zbog koje je i kažnjen .
Ovaj vaspitni metod preuzele su najmanje tri centralne monoteističke religije ( monasi , kaluđeri , derviški red , ... ) ;što podrazumeva odbacivanje identiteta i njegove prirode i svremenom izgradnja novog ( božanski prihvatljivog !?) . Naravno , ovo je i svojevrsno zaobilaženje / izbegavanje / ( izvrgivanje ruglu ) javnog suda i pravične kazne.
Dakle , ako je sizif spoznao samoga sebe , on može i da bude srećan što je na večnom putu prosvetlenja - ako li pak nije spoznao svoj karakter , džaba gura i kotrlja, ostaće na tome .Kao što je i ostao !
Savremeni Sizif / današnji čovek ?
Kažu da je lukavstvo intiligencija ništaka !
Onda lukave stiže božanska kazna ( da džaba guraju i kotrljaju ). ( Zahvaljujući pučkoj pravnoj filozofiji to nije tako - već ih stiže državna nagrada ?? - ili grešim ?? ).
Dakle , ta stanja ljude dovode u proces otuđenja od sopstvene prirode
i sebe samih ( džaba guranja i kotrljanja ). Onda zaista život gubi svaki smisao .
Ovde već možemo da govorimo o čoveku biološkoj radnoj mašini
( večno jeftina stvar , sa lakoćom može tehnološki da se reprogramira ) .
Dakle , današnji gurač kamena ne pojma sreću , stoga i ne može da
promišlja o takvim stvarima ( otuđen je od ljudske prirode ). Stoga on ne može ni da odlučuje o samoubistvu -- kao što ne može bilo koja radna mašina da ima svest o sebi i da razmišlja o samouništenju .
Dakle , volim o ovome da promišljam u ovakvim tonovima , i mislim da je
A .K ami između ostalog slao i ovake misaone impulse čitaocima . Inače , verujem da čovek nije stvoren kao radna mašina , već kao misaoni dokoličar / istraživač.
Pa ako takav kamen gura , onda može biti i srećan .
Naime , mitski Sizif je: prepreden ,špijun , potkazivač , ucenjivač , i lažov -
i još mnogo toga ( zar nije špiunirao bogove , zar nije vršio potkazivačke radnje
međ njima , zar nije špijunska saznanja prodavao , zar nije slagao božanstvo ...... ).
Dakle , okreni obrni , koliko god ga njegova tragedija činila sipatičnim - dopadljivim ( nekima čak i uzornim ), ipak je imao bezbroj niskih karakternih osobina ; koje se sve današnja kritika uvija i sahranjuje u pojmovni sarkovag , zvani lukav , preduzimljiv i dovitljiv .
Zbog ovih niskih / etičko ništačkih osobina , mitski Sizif biva osuđen od boga i kažnjen na besciljan i težak, jednoličan, monoton, nesvrsishodan i ništavan rad .
Osuda mora biti vaspitna bar po ljude ; a ako je od bogova onda tu počinje i pravičnost koja je temelj ljudske etike .
Osuda mora biti logička , pravična i poučna zar ne !
Naime , ako zločinca uhapsite sprečili ste dalje njegovo štetno delovanje ; ali ako je šteta nanešena etici , onda je nužno imat javno proklamovani sud i kaznu .
Zašto?
Zato što sud i kazna vaspitno / edukativno deluju na svet / ljude .
Dakle , svrha celog mita je da vaspitno deluje na sve u smislu da narušavanje
etike se ne isplati - odnosno , negovanje nisko karakternih osobina biće od
boga kažnjeno . Ovu pouku iz mita o Sizifu , sve religije su ugradile u svoje doktrine . I ona zaista jeste velika .
Šta daje težak , besciljan , jednoličan , bezvredan rad ? Odnosno ,kakvom se on rezultatu s vremenom približava . Otuđenju .
Delatnik sa takvim radom , otuđuje se od svoje prirode .
Dakle , sa takvim radom očekuje se da se Sizif otuđi od svoje ništačke prirode , zbog koje je i kažnjen .
Ovaj vaspitni metod preuzele su najmanje tri centralne monoteističke religije ( monasi , kaluđeri , derviški red , ... ) ;što podrazumeva odbacivanje identiteta i njegove prirode i svremenom izgradnja novog ( božanski prihvatljivog !?) . Naravno , ovo je i svojevrsno zaobilaženje / izbegavanje / ( izvrgivanje ruglu ) javnog suda i pravične kazne.
Dakle , ako je sizif spoznao samoga sebe , on može i da bude srećan što je na večnom putu prosvetlenja - ako li pak nije spoznao svoj karakter , džaba gura i kotrlja, ostaće na tome .Kao što je i ostao !
Savremeni Sizif / današnji čovek ?
Kažu da je lukavstvo intiligencija ništaka !
Onda lukave stiže božanska kazna ( da džaba guraju i kotrljaju ). ( Zahvaljujući pučkoj pravnoj filozofiji to nije tako - već ih stiže državna nagrada ?? - ili grešim ?? ).
Dakle , ta stanja ljude dovode u proces otuđenja od sopstvene prirode
i sebe samih ( džaba guranja i kotrljanja ). Onda zaista život gubi svaki smisao .
Ovde već možemo da govorimo o čoveku biološkoj radnoj mašini
( večno jeftina stvar , sa lakoćom može tehnološki da se reprogramira ) .
Dakle , današnji gurač kamena ne pojma sreću , stoga i ne može da
promišlja o takvim stvarima ( otuđen je od ljudske prirode ). Stoga on ne može ni da odlučuje o samoubistvu -- kao što ne može bilo koja radna mašina da ima svest o sebi i da razmišlja o samouništenju .
Dakle , volim o ovome da promišljam u ovakvim tonovima , i mislim da je
A .K ami između ostalog slao i ovake misaone impulse čitaocima . Inače , verujem da čovek nije stvoren kao radna mašina , već kao misaoni dokoličar / istraživač.
Pa ako takav kamen gura , onda može biti i srećan .