Nad glavom mi ko oblaci
kruže crni gavrani,sprema se jaka oluja,
ka tebi me još vuče neka struja.
Ne znam da stanem pa idem
protiv sebe, život bih dala
da sam sad kraj tebe.
Neko mi kaže, nastradaćeš tako,
al ovako da voli
ma to ne može svako.
Znaš da telo tebi se predaje,
otvaraju se čežnje zlatne odaje.
Želim da osetim topli dah,
i tvoj pogled koji po meni pliva,
da me razbudiš, da me razmrdaš,
da osetim da sam živa.
Nema kajanja, ta reč
se zauvek briše,
ja znam da možemo bolje,
ja znam da možemo više.
Daj mi koji dodir i pokloni
dragocen delić sebe,
misli me bole a sećanje
po duši počinje da grebe.
Kao da molim dok čekam,
dok venem,
ne mogu svemu leđa da okrenem.
kruže crni gavrani,sprema se jaka oluja,
ka tebi me još vuče neka struja.
Ne znam da stanem pa idem
protiv sebe, život bih dala
da sam sad kraj tebe.
Neko mi kaže, nastradaćeš tako,
al ovako da voli
ma to ne može svako.
Znaš da telo tebi se predaje,
otvaraju se čežnje zlatne odaje.
Želim da osetim topli dah,
i tvoj pogled koji po meni pliva,
da me razbudiš, da me razmrdaš,
da osetim da sam živa.
Nema kajanja, ta reč
se zauvek briše,
ja znam da možemo bolje,
ja znam da možemo više.
Daj mi koji dodir i pokloni
dragocen delić sebe,
misli me bole a sećanje
po duši počinje da grebe.
Kao da molim dok čekam,
dok venem,
ne mogu svemu leđa da okrenem.
