Stajao je nalakćen na prozorsku dasku i zijao u rasksnicu pred zgradom. Svet je odavde izgledao puno bolji. Nasmeši se, uspravi, pridje šporetu i pristavi za kafu. Zatim udje u predsoblje. Slušao je kretanje lifta. Lift stade na sedmom, vrata se otvoriše i zatvoriše, a zatim se hodnikom začuše koraci. Mladen pritisnu kvaku i otvori vrata. Njegov pogled se srete sa Marininim krupnim kestenjastim očima.
- Zdravo!- reče širom otvarajući vrata.- Udji.
Ušla je i izula crne platnene patike. Mladen zaključa vrata i s ledja je dograbi za čvrste sise. Izvila se u njegovom naručju, licem okrenula ka njemu, ovila mu ruke oko vrata i jezikom kliznula u njegova usta.
- Udji u sobu,- reče on kasnije.- Kafa stiže za minut.
Marina je bila njegova vršnjakinja. Imala je 34 godina, od toga 15 godina u braku i dvoje dece, a imala je telo na kom bi joj mnoge klinke pozavidele, samo da se malo atraktivnije oblačila.
Sedela je na trosedu glave zabačene unazad i zatvorenih očiju slišala tihu muziku koja je dopirala iz zvučnika. Nije ga čula kad je ušao u sobu, ili nije htela da pokaže. Mladen sipa kafu u šolje, lonče ćušnu pod stočić, pridje Marini i kleče pred nju. Ni prstom nije mrdnula. Mladen zadiže njenu crnu suknju i otkri kao sneg bele gole butine. Raširi ih i bokovima udje medju njih. Matina podiže glavu otvarajući oči. Bila je sanjiva. Mladen se nagnu ka njoj i jezikom kliznu u njena usta. Marina zavuče prste u njegovu dugu crnu kosu. Mladen šakama skliznu pod njenu crnu majicu. Koža joj je bila lepljiva od znoja, a sise utegnute u prsluče. Mladen potraži kopču na ledjima.
- Napred je,- prošaputa Marina.
Mladen otkači kopču i otvori prsluče. Marina uzdahnu s olakšanjem. Mladen podiže majicu naviše i usnama krenu ka nabrekloj bradavici. Obema rukama ga je ščepala za kosu i odgurnula.
- Nemoj! Sačekaj,- reče.- Bar dok popijemo kafu.
Mladen je zbunjeno pogleda, pa sede na pod kraj njenih obnaženih butina.
- Mogu li da uzmem jednu cigaretu?- upita.
Potvrdno je klimnuo glavom.
- Ostala sam bez cigareta, a nisam ponela pare...- reče povukavši dim punim plućima.
Mladen pripali sebi.
- Idem iz bolnicu,- reče polako ispuštajući dim.- Došla sam samo zato što sam ti obećala da ću doći.
Oboje otpiše po gutljaj kafe i pogledaše se u oči.
- Dušan je sinoć imao napad,- reče Marina.- Na odelenju je.
Dušan je bio njen muž.
- Od tada sam kod njega,- iz grudi joj se ote uzdah.- Bez svesti je. Nikoga ne prepoznaje,- lice joj se zgrči u bolnu grimasu.- Stalno bunca. Govori nepovezano, nerazgovetno, govori svašta,- niz lice joj potekoše suze.- Kad mu stisnem ruku pogled mu se izbistri i on me pogleda onim svojim krupnim crnim očima...- jecaji protresoše njeno telo.
Mladen ustade s poda, sede kraj nje i zagrli je. Marina nasloni glavu na njegove grudi i zarida.
- Kad mu se pogled izbistri,- nastavi tiho, plačući.- Prepozna me i pita: „Maco, ti nikad nećeš da me napustiš? Jel’ da da nećeš?“ „Neću, Duco“, kažem ja. „Nikad te neću napustiti. Nikad!“ A onda mi se jecaj otme iz grla. „Maco! Maco! Zakuni se...“ nastavlja on. „Zakuni se u decu, Maco...“ I tek kad se zakunem u decu on se smiri, sklopi oči i zaspi.
Marina ugasi do pola popušenu cigaretu.
- 15 – 20 minuta spava, a onda opet...- jecaj je preseče, rukama obuhvati Mladena oko struka, zari glavu u njegove grudi i zaplaka.
Dugo je plakala, a on je milovao po kosi i ledjima dok je iz zvučnika dopirala tiha muzika velikog Mocarta.
Muzika prestade, a iz zvučnika se začu jedno KLIK! Oboje se trgoše. Marina se uspravi, nadlanicama obrisa suze sa obraza, okrete se ka njemu i zvučno ga cmoknu u usta.
- Ti si zaista zlatan!- reče smešeći se i gledajući ga u oči.- Kad dodjem ovde, kod tebe, tako lepo se opustim... Ovde je sve tako tiho i mirno i lepo, a ti si tako dobar i... i... i sve razumeš. Baš sve!
Mladen uzdahnu i ugasi opušak cigarete. Marina ustade. On je pogleda.
- Idem da se umijem,- reče i žurno ode ka kupatilu.
Mladen je isprati pogledom i pripali novu cigaretu. Neke čudne misli su se vrzmale njegovom glavom. On ih otera, ali se one vratiše i počeše da se uobličavaju. Mladen opsova, ustade, pridje muzičkom stubu, zameni kasetu i opet uključi stub. Iz zvučnika se začuše zvuci teškog roka. Zadovoljno se nasmeši i vrati na trosed.
Marina je iz kupatila došla nasmejana i raspuštene duge, sedinama prošarane, crne kose koja joj je padala preko grudi i ledja. Obišla je stočić i stala pred Mladena.
-Hajde da mi bude lepo!- reče, zavuče prste u njegovu kosu, sagnu se i zatvori mu usta svojim usnama i jezikom.
Mladen je pogleda u oči i šakama ukliza pod njenu majicu. Koža joj je bila glatka i sveža, a sise čvrste i slobodne. Podiže joj majicu i zagnjuri glavu medju njene sise ljubeći ih i grickajući. Marina zadiže suknju, svuče gaćice i gurnu ga na trosed. Mladen se ledjima osloni o trosed, podiže zadnjicu i svuče donji deo trenerice.
-Ooo-oh!- uzviknu ona, baci svoju majicu na pod, pope se na trosed opkoračivši ga i zajaha.
- Zdravo!- reče širom otvarajući vrata.- Udji.
Ušla je i izula crne platnene patike. Mladen zaključa vrata i s ledja je dograbi za čvrste sise. Izvila se u njegovom naručju, licem okrenula ka njemu, ovila mu ruke oko vrata i jezikom kliznula u njegova usta.
- Udji u sobu,- reče on kasnije.- Kafa stiže za minut.
Marina je bila njegova vršnjakinja. Imala je 34 godina, od toga 15 godina u braku i dvoje dece, a imala je telo na kom bi joj mnoge klinke pozavidele, samo da se malo atraktivnije oblačila.
Sedela je na trosedu glave zabačene unazad i zatvorenih očiju slišala tihu muziku koja je dopirala iz zvučnika. Nije ga čula kad je ušao u sobu, ili nije htela da pokaže. Mladen sipa kafu u šolje, lonče ćušnu pod stočić, pridje Marini i kleče pred nju. Ni prstom nije mrdnula. Mladen zadiže njenu crnu suknju i otkri kao sneg bele gole butine. Raširi ih i bokovima udje medju njih. Matina podiže glavu otvarajući oči. Bila je sanjiva. Mladen se nagnu ka njoj i jezikom kliznu u njena usta. Marina zavuče prste u njegovu dugu crnu kosu. Mladen šakama skliznu pod njenu crnu majicu. Koža joj je bila lepljiva od znoja, a sise utegnute u prsluče. Mladen potraži kopču na ledjima.
- Napred je,- prošaputa Marina.
Mladen otkači kopču i otvori prsluče. Marina uzdahnu s olakšanjem. Mladen podiže majicu naviše i usnama krenu ka nabrekloj bradavici. Obema rukama ga je ščepala za kosu i odgurnula.
- Nemoj! Sačekaj,- reče.- Bar dok popijemo kafu.
Mladen je zbunjeno pogleda, pa sede na pod kraj njenih obnaženih butina.
- Mogu li da uzmem jednu cigaretu?- upita.
Potvrdno je klimnuo glavom.
- Ostala sam bez cigareta, a nisam ponela pare...- reče povukavši dim punim plućima.
Mladen pripali sebi.
- Idem iz bolnicu,- reče polako ispuštajući dim.- Došla sam samo zato što sam ti obećala da ću doći.
Oboje otpiše po gutljaj kafe i pogledaše se u oči.
- Dušan je sinoć imao napad,- reče Marina.- Na odelenju je.
Dušan je bio njen muž.
- Od tada sam kod njega,- iz grudi joj se ote uzdah.- Bez svesti je. Nikoga ne prepoznaje,- lice joj se zgrči u bolnu grimasu.- Stalno bunca. Govori nepovezano, nerazgovetno, govori svašta,- niz lice joj potekoše suze.- Kad mu stisnem ruku pogled mu se izbistri i on me pogleda onim svojim krupnim crnim očima...- jecaji protresoše njeno telo.
Mladen ustade s poda, sede kraj nje i zagrli je. Marina nasloni glavu na njegove grudi i zarida.
- Kad mu se pogled izbistri,- nastavi tiho, plačući.- Prepozna me i pita: „Maco, ti nikad nećeš da me napustiš? Jel’ da da nećeš?“ „Neću, Duco“, kažem ja. „Nikad te neću napustiti. Nikad!“ A onda mi se jecaj otme iz grla. „Maco! Maco! Zakuni se...“ nastavlja on. „Zakuni se u decu, Maco...“ I tek kad se zakunem u decu on se smiri, sklopi oči i zaspi.
Marina ugasi do pola popušenu cigaretu.
- 15 – 20 minuta spava, a onda opet...- jecaj je preseče, rukama obuhvati Mladena oko struka, zari glavu u njegove grudi i zaplaka.
Dugo je plakala, a on je milovao po kosi i ledjima dok je iz zvučnika dopirala tiha muzika velikog Mocarta.
Muzika prestade, a iz zvučnika se začu jedno KLIK! Oboje se trgoše. Marina se uspravi, nadlanicama obrisa suze sa obraza, okrete se ka njemu i zvučno ga cmoknu u usta.
- Ti si zaista zlatan!- reče smešeći se i gledajući ga u oči.- Kad dodjem ovde, kod tebe, tako lepo se opustim... Ovde je sve tako tiho i mirno i lepo, a ti si tako dobar i... i... i sve razumeš. Baš sve!
Mladen uzdahnu i ugasi opušak cigarete. Marina ustade. On je pogleda.
- Idem da se umijem,- reče i žurno ode ka kupatilu.
Mladen je isprati pogledom i pripali novu cigaretu. Neke čudne misli su se vrzmale njegovom glavom. On ih otera, ali se one vratiše i počeše da se uobličavaju. Mladen opsova, ustade, pridje muzičkom stubu, zameni kasetu i opet uključi stub. Iz zvučnika se začuše zvuci teškog roka. Zadovoljno se nasmeši i vrati na trosed.
Marina je iz kupatila došla nasmejana i raspuštene duge, sedinama prošarane, crne kose koja joj je padala preko grudi i ledja. Obišla je stočić i stala pred Mladena.
-Hajde da mi bude lepo!- reče, zavuče prste u njegovu kosu, sagnu se i zatvori mu usta svojim usnama i jezikom.
Mladen je pogleda u oči i šakama ukliza pod njenu majicu. Koža joj je bila glatka i sveža, a sise čvrste i slobodne. Podiže joj majicu i zagnjuri glavu medju njene sise ljubeći ih i grickajući. Marina zadiže suknju, svuče gaćice i gurnu ga na trosed. Mladen se ledjima osloni o trosed, podiže zadnjicu i svuče donji deo trenerice.
-Ooo-oh!- uzviknu ona, baci svoju majicu na pod, pope se na trosed opkoračivši ga i zajaha.
I ti si mu dala peticu 
a prevrtanje ocima nije trebalo da znaci nista lose,naprotiv
Jako lepa prica, bas mi se dopadaju svi elementi..