IGRA MEČKA - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Vuk sa Hisara

IGRA MEČKA

Oceni ovaj blog
Kad god prodjem Širokom čaršijom ne mogu a da se ne setim prošlogodišnje Roštiljijade. Ne volim je kao što ne volim ni vašare, ni koncerte, ni utakmice: gužvu, buku, otužne mirise... Ali Zorana voli Roštiljijadu. Zato smo izašli, prošetali izmedju tezgi i kafana pod šatorom; kupili po pljeskavicu i sok i provozali se Roštiljkom. Kupili smo sladoled i krenuli kući. Na izlasku iz Široke čaršije ugledasmo neku gužvu.
-Miko, šta je ono tamo?- upita Zorana.
-Igra mečka!- viknu neki dečak protrčavši kraj nas.
Prošli smo kraj gomile i stali ispred nje. U centru gomile bio je stari mečkar sa šeširom i brkovima. Igrao je u ritmu turcizma koji je dopirao iz velikih zvučnika obližnje kafane pod šatorom. U jednoj ruci je držao flašu piva, a u drugoj nekoliko novčanica (nemačke marke!). Oko njega su poskakivala tri golišava deteta tražeći mu pare. Na dva-tri metra iza njega išao je mladić vodeći krupnu mečku na lancu pričvršćenom za dugu debelu motku i noseći velike daire. Gomila se smešila i pratila ih u stopu. Iz gomile se izdvoji tamnoputa starica, očito žena starijeg mečkara, i pokuša da mu otme novac. Starac se izmače i šakom je lupi po potiljku. Žena pade na asfalt a gomila zaurla od smeha i poče da baca metalni novac. Deca, starica i mlada žena s bebom se sjatiše sakupljajući kovanice. Mladi mečkar provede mečku kraj nas. Mečka s asfalta uze komnad lepinje. Zorana me povuče ka njoj, a meni se nešto zgrči u stomaku.
Bilo je to davno. Imao sam samo četiri godine i tata me beše poveo do Pošte da sačekamo babu iz sela. Dok smo čekali, preko ulice, kraj mosta, ugledah gomilu ljudi. Povukoh tatu za rukav i pokazah na prizor.
-Igra mečka!- reče on.
Mečka! Čim čuh tu reč krv mi se sledi u žilama, a u stomaku mi se nešto zgrči. Eto, došla je da me pojede, pomislih. Nisam bio dobar, nisam slušao mamu, nisam hteo da jedem i ona je došla da me pojede. Bilo je baš onako kako je mama kazala: Doći će mečka da te pojede, ako...! Ali, mečka je bila daleko, čak preko široke ulice! A nije ni išla ka meni! Mora da je došla po nekog drugog dečaka ili devojčicu. Aha! Mora da je tako i nikako drugačije! Laknulo mi je. Za svaki slučaj sam počeo da joj se molim. Obećao sam da ću biti dobar, da ću slušati mamu i da ću dobro jesti.
-Miko, idemo!- reče tata i podje preko ulice.- Idemo da vidimo kako igra mečka. Kasnije će da se penje uz banderu.
-Ne!- cvilnuh ukopavši se u mestu.- Ne! Ne! Ne!
- Hajde, Miko! Neće ti ona ništa...
Tata je i dalje govorio, ali ja ništa nisam čuo, sem šuma svoje krvi, lupanja svog srca i svoje misli: Pa mečka nije došla po mene, a on me vodi kod nje da me pojede! MOJ TATA! Ne! Ja ne idem. Nikako!
-Tata, tatice! Nemoj da me vodiš kod mečku, molim te! Tata, biću dobar. Stvarno ću biti dobar. Odistinski dobar!- cvileo sam.- Ima da slušam mamu, i tebe ću da slušam. Sve ću da pojedem. Sve što mi sipa u tanjir. Svaku mrvicu. Sve! I sirup ću da pijem. I riblje ulje ima da pijem! Svako veče!
Ali on se pravio da me ne čuje, ili mi ništa nije verovao. Vukao me preko ulice ka mečki. Uporno i sigurno. On me ne voli, pomislio sam opirući se svom svojom snagom. Polako, ali sigurno smo se približavali gomili i mečki. Jako sam ga ugrizao za šaku, oteo se i počeo da bežim. Opsovao je i u tri koraka me stigao, zgrabio i poneo ka gomili i mečki. Pesnicama sam ga udarao po licu i vrištao. Nije obraćao pažnju na to. Doneo me do gomile iznad koje se videla velika kosmata glava mečke sa iskeženim zubima prekrivenim penom.
-NE!- vrisnuo sam i izgubio svest.
Tek pred zoru došao sam svesti. Sav sam goreo. Oko mene je bila tama. Okrenuo sam glavu u stranu i video otvoreno ognjište šporeta. Bilo je crveno i narandžasto, a onda sam ugledao sablasna lica moje majke i oca kako se nadnose nada mnom iskeženih zuba.
-Ne!- više misao no reč.- Ne!
Sad, na ulici, mladi mečkar cimnu lanac na čijem je kraju bila alka provučena kroz mečkin nos. Komad lepinje ispade iz njenih ustiju. Mečka ga šapom podiže s asfalta. Mečkar je motkom lupi po glavi i oštrije cimnu lanac. Lepinja pade na asfalt, a mečka se uspravi na zadnje šape i poče da podskakuje dok je mečkar zapevao i lupao u daire. Nešto me povuče za ruku.
-Molim?- upitah postavši svestan Zorane.
-Miko, hajde da ga bijemo!- reče ona.
-Molim?!
-Hajde da bijemo onog čiku!- oštro ponovi dete pokazujući na mladog mečkara.
Klekoh kraj nje. Zorana je bila dobrošudna i tiha devojčica i ovakav predlog nije ličio na nju.
-Zašto, Zorana?- upitah.- Zašto da ga bijemo?
-Zato što muči i bije sirotu mecu. Hajde da ga bijemo i da oslobodimo jadnu mecu. Da joj skinemo lanac, da je odvedemo u šumu i da je pustimo. Miko, molim te, hajde da ga bijemo i da oslobodimo mecu...!

Pošalji "IGRA MEČKA" na Facebook Pošalji "IGRA MEČKA" na Google Pošalji "IGRA MEČKA" na My Yahoo! Pošalji "IGRA MEČKA" na Live Pošalji "IGRA MEČKA" na MySpace Pošalji "IGRA MEČKA" na Twitter Pošalji "IGRA MEČKA" na Digg Pošalji "IGRA MEČKA" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Almsivi (avatar)
    Ova prica je dirljiva.

    Samo jos uvek nisam siguran sta je to MECHKA... jel medved?

    Uf, osetim koliko u ovim pricama ima teskih momenata.. ljudima nije bilo lako.
  2. malo srculence (avatar)
    Savršeno napisano. Sad sam čitala još neke tvoje priče na pdf-u "Virtuelni klub pesnika i pisaca". Odlične su ti priče.
  3. Vuk sa Hisara (avatar)
    Mečka je ženka medveda. Cigani ih koriste zbog toga što su slabije i poslušnije zbog mladunčića.
    Ako pažljivije pročitaš u svemu ima i one čiste i iskrene ljubavi.
  4. Glupachica (avatar)
    Dirljiva prica koja govori o nesvesti ljudi...
  5. Borac za prava zivotinja (avatar)
    Tužno.
    I ja sam na blogu pisala nešto o medvedu.