Ako ti mislis da sam covek los
A zajedno gledamo u zvezde,
Oprosticu ti kao orao pticama
Sto se u njegovom kamenu gnezde.
Ako me izdas potajno I kazes o meni zlo,
A pred mene pospes kusur lazi,
Znacu sta si zapravo, precutati ti to,
Pa ti nekom slobodno opet isto kazi.
Ako imas ruke pune kamenja za mene,
Ako bi me njima rado hteo stici,
Reci cu ljudima, prijatelj si mi, ipak,
I svaki tvoj kamen ja cu zaobici.
Ako ti oprastam sve greske I narav tvoju,
A ti meni sitnicu nikad ne bi,
Voletu te ipak kao brata sestra,
A gorki dah tuge cuvacu u sebi.
Ako poklonim ti vise no sto mozes da mi das,
A krivis me sutra za nesto sto ti vracam,
Znacu da je lose vreme-ja tesicu se tim,
Spremna da za svaku gresku placam.
Ako ne zalim se nikome sto te dugo nema,
I sto svaki kontakt potrebe je radi,
Ja necu da te grdim, necu da te menjam,
Pred drugima iz loseg samo tebe vadim.
Ako kazes da su obaveze uzele maha,
da vremena nemas za poruku, barem,
ostacu da tiho patim I gutam sve lazi,
u mom svetu koji je maskirano saren.
Ako kazemo da nas ceka zivot I planovi svi,
A u isto vreme sve drukcije cinis,
Precutacu sto bezis I od mene ides,
Jer ti jedino umes za sve da me krivis.
Ako bi materijalno merilo bilo tvoj cilj,
Sta bi od prijateljstva nama ostalo?
Zar suze I sreca I bol I tuga deljeni,
Nisu bitni? Kao I sve preostalo…?
Ako nadjes nekoga , neku drugu osobu,
A do sada sam ti ja sve cinila uvek,
Objasnicu sebi da tako nekad mora,
I da to je krug koji mota nas oduvek.
Ako kazes sebi, da me mrzis, pa opsujes
-u redu. Bice bolje, jednom, valjda.
Verovacu u lek koji negde za sve postoji,
A do tad cu samoj sebi da te pravdam.
Ako mi okrenes ledja zbog sitnih stvari
I ako zaboravis sta je u nama bitno,
Moracu da se promenim da ti odgovaram,
Ili da slazem sebe podhitno.
Ako mi stvoris osecaj krivice,
A onda mi odigras scenu razocarenja,
Ostavicu se, truda, jer daleko smo
I ako smo dva najbliskija stvorenja.
Koliko bih jos toga mogla reci,
Sada kada je u meni nesto puklo,
Ali je ponekad bolje izostaviti kraj,
Da te ono sto shvatis ne bi dotuklo!
A zajedno gledamo u zvezde,
Oprosticu ti kao orao pticama
Sto se u njegovom kamenu gnezde.
Ako me izdas potajno I kazes o meni zlo,
A pred mene pospes kusur lazi,
Znacu sta si zapravo, precutati ti to,
Pa ti nekom slobodno opet isto kazi.
Ako imas ruke pune kamenja za mene,
Ako bi me njima rado hteo stici,
Reci cu ljudima, prijatelj si mi, ipak,
I svaki tvoj kamen ja cu zaobici.
Ako ti oprastam sve greske I narav tvoju,
A ti meni sitnicu nikad ne bi,
Voletu te ipak kao brata sestra,
A gorki dah tuge cuvacu u sebi.
Ako poklonim ti vise no sto mozes da mi das,
A krivis me sutra za nesto sto ti vracam,
Znacu da je lose vreme-ja tesicu se tim,
Spremna da za svaku gresku placam.
Ako ne zalim se nikome sto te dugo nema,
I sto svaki kontakt potrebe je radi,
Ja necu da te grdim, necu da te menjam,
Pred drugima iz loseg samo tebe vadim.
Ako kazes da su obaveze uzele maha,
da vremena nemas za poruku, barem,
ostacu da tiho patim I gutam sve lazi,
u mom svetu koji je maskirano saren.
Ako kazemo da nas ceka zivot I planovi svi,
A u isto vreme sve drukcije cinis,
Precutacu sto bezis I od mene ides,
Jer ti jedino umes za sve da me krivis.
Ako bi materijalno merilo bilo tvoj cilj,
Sta bi od prijateljstva nama ostalo?
Zar suze I sreca I bol I tuga deljeni,
Nisu bitni? Kao I sve preostalo…?
Ako nadjes nekoga , neku drugu osobu,
A do sada sam ti ja sve cinila uvek,
Objasnicu sebi da tako nekad mora,
I da to je krug koji mota nas oduvek.
Ako kazes sebi, da me mrzis, pa opsujes
-u redu. Bice bolje, jednom, valjda.
Verovacu u lek koji negde za sve postoji,
A do tad cu samoj sebi da te pravdam.
Ako mi okrenes ledja zbog sitnih stvari
I ako zaboravis sta je u nama bitno,
Moracu da se promenim da ti odgovaram,
Ili da slazem sebe podhitno.
Ako mi stvoris osecaj krivice,
A onda mi odigras scenu razocarenja,
Ostavicu se, truda, jer daleko smo
I ako smo dva najbliskija stvorenja.
Koliko bih jos toga mogla reci,
Sada kada je u meni nesto puklo,
Ali je ponekad bolje izostaviti kraj,
Da te ono sto shvatis ne bi dotuklo!