Možda će nekom zvučati čudno, ali šta ja da radim, to je njegova stvar. Naime, kad god se potegne rasprava na temu "Zašto je propala JNA" ja se setim jednog dogadjaja kad sam služio tu istu JNA. Daleke 1985/86...
Bio sam u Trebinju. Običan vojnik koji je, kao i ogromna većina saboraca i sapatnika, otišla u vojsku jer se moralo i tamo "hvatao krivine" brojeći dane do povratka kući. Imao sam onu vojničku kasetu, odnosno metalni ormarić gde su se čuvale stvari. Od četke za cipele i imalina, preko pribora za ličnu higijenu, do garderobe. Na unutrašnjoj sredini vrata je bila izbočina, nekih 10-15 centimetara, i ta izbočina se protezala celom dužinom. Šta je moj prethodnik radio pojma nemam, ali je tu bio deo bez farbe, mrlja velika nekoliko centimetara. Kako smo s vremena na vreme imali smotre tih kaseta, gde bi oficir pregledao koliko smo uredni, rešim ja da zabašurim tu mrlju. Da ne bih morao da farbam. Najzgodnija varijanta je staviti neku sliku iz novina preko. U to vreme je postojao enigmatski časopis, zvao se "Eureka" i na naslovnu stranu su stavili sliku Anje Rupel, pevačice Videosexa. Većina onih, koji su je bar jednom videli, su sekli vene na njenu pojavu. I, tako, stavim ja tu naslovnicu, odlično se ona uklopi! Presavijem uzduž stranu i pokrijem onu izbočinu. Mrlja se ne vidi, a i kad otvorim kasetu pogleda me Anja.
Dodje ta smotra kaseta, otvorim ja i zastavnik pogleda u Anju i kaže:
"Ko ti je ova?"
Kako nekom ko se zove Milanko Petar, ima skoro 50 godina objasniti "ko mi je ova"?
"Pa to je... Neka pevačica..." Krenem ja izokola.
"Koja pevačica?" nastavlja on...
Čoveče, mislim se, pa pregledao si desetine kaseta, tamo svakakve slike golih žena, bilo i pornografije, nikog ne upita za to, ali ti pažnju skrenula devojka koja je obučena i stoji na nekom molu... I još se raspituješ "ko mi je ta?"
"Anja Rupel. Pevačica Videosexa, grupe iz Ljubljane..."
"To da skineš!"
"Razumem!"
Nisam poslušao naredjenje. TO sam skinuo kad sam pošao kući. Odneo za uspomenu. Sad sam siguran da je JNA morala da propadne kad je starešinama više smetala slika obučene devojke od onih, blago rečeno, oskudno odevenih. *******, bavili se nevažnim stvarima...
Bio sam u Trebinju. Običan vojnik koji je, kao i ogromna većina saboraca i sapatnika, otišla u vojsku jer se moralo i tamo "hvatao krivine" brojeći dane do povratka kući. Imao sam onu vojničku kasetu, odnosno metalni ormarić gde su se čuvale stvari. Od četke za cipele i imalina, preko pribora za ličnu higijenu, do garderobe. Na unutrašnjoj sredini vrata je bila izbočina, nekih 10-15 centimetara, i ta izbočina se protezala celom dužinom. Šta je moj prethodnik radio pojma nemam, ali je tu bio deo bez farbe, mrlja velika nekoliko centimetara. Kako smo s vremena na vreme imali smotre tih kaseta, gde bi oficir pregledao koliko smo uredni, rešim ja da zabašurim tu mrlju. Da ne bih morao da farbam. Najzgodnija varijanta je staviti neku sliku iz novina preko. U to vreme je postojao enigmatski časopis, zvao se "Eureka" i na naslovnu stranu su stavili sliku Anje Rupel, pevačice Videosexa. Većina onih, koji su je bar jednom videli, su sekli vene na njenu pojavu. I, tako, stavim ja tu naslovnicu, odlično se ona uklopi! Presavijem uzduž stranu i pokrijem onu izbočinu. Mrlja se ne vidi, a i kad otvorim kasetu pogleda me Anja.
Dodje ta smotra kaseta, otvorim ja i zastavnik pogleda u Anju i kaže:
"Ko ti je ova?"
Kako nekom ko se zove Milanko Petar, ima skoro 50 godina objasniti "ko mi je ova"?
"Pa to je... Neka pevačica..." Krenem ja izokola.
"Koja pevačica?" nastavlja on...
Čoveče, mislim se, pa pregledao si desetine kaseta, tamo svakakve slike golih žena, bilo i pornografije, nikog ne upita za to, ali ti pažnju skrenula devojka koja je obučena i stoji na nekom molu... I još se raspituješ "ko mi je ta?"
"Anja Rupel. Pevačica Videosexa, grupe iz Ljubljane..."
"To da skineš!"
"Razumem!"
Nisam poslušao naredjenje. TO sam skinuo kad sam pošao kući. Odneo za uspomenu. Sad sam siguran da je JNA morala da propadne kad je starešinama više smetala slika obučene devojke od onih, blago rečeno, oskudno odevenih. *******, bavili se nevažnim stvarima...