Ako te ikada sretnem ne čitaj mi
poeziju svoju
kazniću te prvom prilikom,ma, čim te
upoznam
a sve zbog krvavih slova..i suza
neprolivenih
grlću te do izdaha i malim šakama stiskati
do upijanja
to misao neće imati nameru da
procuri iz te lude glave
niti će reč dobiti šansu da se oglasi
od mojih poljubaca
otkopčaću sa grudi sva proleća i leto ću
okovati u tople namere
i radovanja svakog mesta na telu tvojem
sve do detinjstva
i ljuljaški nebeskih da dotaknemo oblak i
to onaj sa kojeg
prosejavamo zvezde i belom čokoladom
sladimo život
Ako te ikada sretnem , ne pitaj
samo poželi
pobuniću podzemlje i celu vasionu i
zabraniti san
zaustaviću letove svih očajanja i
podmornice slutnji
i strahove proterati na mesec, neka on
svaku noć izgori
do kostiju nove zore i neka oglodje
ostatke kajanja
Ako te ikada sretnem, pogledaj me i
samo zaroni
i umri bez mene, ako smeš.
APČ
07.mart 2011.
