kasnije - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

The Look

kasnije

Oceni ovaj blog
Situacija nezavidna...
Levo i desno od mene su tamni, masivni zidovi od kojih se oseca vlaga. Tavanica se ne vidi. Kao i da je nema. Stojim u blatu do clanaka i dodirujem zid okupan vlagom i prljavstinom. Sve je memljivo... i zidovi... i tavanica... i pod i rupe ispunjene vodom i blatom... I ja sam memljiva... Jakna je upila miris budji koji me prati vec neko vreme.
A koliko je vremena vec proslo? Koliko sam vec ovde?
Samo taj hodnik, bez izlaza, bez kraja, bez milosti... Pa se zapitam gde sam to u opste. Samo hodnik i ja. Setim se i miseva, pitam se gde su. Ali ni njih nema vise...
Neka prljava svetlost izbija iz zidova. Prestala sam da je proucavam, jer mi nista nije jasno, a ni moje misli ne mogu da se vezu za nesto konkretno. I tako gacam korak po korak... vucem noge u nepoznatom pravcu. Pomisljam da legnem i da pocnem da kukam, ali ni za to nemam snage. Korak, pa upadnem u rupu. Izvucem nogu iz blata i u tom procesu zagazim u drugu baru.
Oh, kad ce se sve zavrsiti...
Nove farmerke ulepljene blatom. Nije me briga! Ali te nove farmerke se na meni naizmenicno kvase i suse. Kako sam se samo nervirala kad sam se spotakla i pala. Kukala za farmerkama!? Budala! Vise se ne potresam oko toga. Prljavo pa prljavo. Opet padam. Cini mi se da sam vise puta pala nego sto sam normalnih koraka napravila. I eto zato mi nije vazno. I onako nema nikoga da me vidi.

Sta li sada rade drugi ljudi? Gde su, s kim su? Da li placu, smeju se, da li su sami ili u drustvu? Osecaju li oni bol? Ja ga osecam. Ko napravi ovaj hodnik!? Nije im dosta sve sto sam prezivela nego im je palo na pamet i kamenje da stavljaju. Kakav je to bol bio. Pasti kolenom na kamen, i to tacno izmedju casice i... sta ja znam cega. Oteklo i pulsira. Bar znam da sam jos ziva. Znam da sam ziva ali ne i kako mi to pomaze. U ovom trenutku zivot je samo velika kaljuza puna kamenja. Samo komarci fale pa da se sve pretvori u pakao...

Pošalji "kasnije" na Facebook Pošalji "kasnije" na Google Pošalji "kasnije" na My Yahoo! Pošalji "kasnije" na Live Pošalji "kasnije" na MySpace Pošalji "kasnije" na Twitter Pošalji "kasnije" na Digg Pošalji "kasnije" na del.icio.us

Ažurirano 03.05.2008. u 20:22, autor: The Look

Kategorije
Otisci prstiju

Komentari

  1. Almsivi (avatar)
    Veoma zivo opisano. Lepo.

    Zivot se moze stim usporediti.

    Eh, komarci su najmanji problem, :wink: , nego ranjeno koleno, mokro
    i hladno od vode je najbolnije. I stipanje blatnjave vode po telu.

    Kroz to se prodje, da bi se na kraju okusio mir i sloboda.
  2. The Look (avatar)
    Komarci su najveci problem, pored svega jos da moram i da se cesem, a zujanje...
    Nervozna sam osoba, sta da radim...

    E da, ovo je izmisljena prica,
    inspirisana istinitim dogadjajima.
  3. Almsivi (avatar)
    Meditiraj.. :wink:

    Ma, komarci su najmanji problem, ja ih niti ubijam, ucim trpeti pord
    njih, ima ih leti po sumi milione.

    Pored hladne vode, i razbijenog kolena, komarci su sitnica..

    Izmisljeno, al dosta je zivo opisano.
  4. Gost_katja (avatar)
    divno
  5. Madona 6 (avatar)
    Izvanredno napisana priča.
  6. xpertbet (avatar)
    I m sorry, kontam da nije lako pomisleti ili u mislima ili uzivo proziveti tako nesto. Podseca me na neku zategnutu psiho horor nocnu moru sa brdo frka

    :*