Manifest depresije, decembar '99.

...kratki periodi totalne depresije, kao flashevi raznih stvari u zivotu koje gube svaki smisao i svrhu u jednoj sekundi... Tokom tog kratkog vremena, znas duboko u sebi da ce to stanje nestati vrlo brzo i da ces opet biti OK.
Oni ne znaju....Pokusavas da shvatis....glupi zivot...Prijatelji, tu su - nema ih.

Druzeci se i ziveci sa ljudima koji nikada nisu imali prave ambicije u zivotu, niti su ikada verovali u sebe i svoj talenat, svoje mogucnosti; sa ljudima bez samopouzdanja - postajes jedan od njih!
Utapas se u njihovo sivilo, polako se u tebi javlja misao da ni ti nisi nista posebno, da si kao oni - sto ti oni neprimetno, ponekad i nesvesno namecu.

Veruj u sebe i u ljude koji veruju u tebe.

 

[Almsivi]

Veruj u sebe i u ljude koji veruju u tebe.

Tako je, podrzavam!

 

[Ilinoida]

Веруј у Бога и никад се нећеш осетити да су те пријатељи изневерили, јер ако ти је ослонац Бог и кад си сам немаш шта да изгубиш. Буди као дубоко море над којим живот таласа.

Тако сам ја научила, кроз свој живот док год имам Бога за пријатеља знам да ћу увек имати подршку, а пријатељи су слаба трска, плитка река а своју душу треба напајати из дубљих извора.

Срдачан поздрав

 

[Almsivi]

Slazem se i sa tim.. Bog je najbolji prijatelj. :wink:

 

[kasini_procep]

Depresija...tu bol moze opisati samo neko ko je osetio na sopstvenoj kozi. Ponekad se pitam kada ce stati, gde da se okrenem. Sebi a ne znam ko sam ili Bogu kome se prepustam u trenutcima najaceg "grca".

Kazu da depresija ima kraj.