Moj blog!? - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Doktor Zo

Moj blog!?

Oceni ovaj blog
Uz podršku drage prijateljice, moje "slatke sestre", najzad sam rešio da ozbiljno poradim na svom blogu.

Kako u postovima postoji ograničenje (ne mogu biti duži od hiljadu karaktera), u blogu je moguće pisati i deset hiljada karaktera, mada sam brzo otkrio da i to nije dovoljno, jer se računa i prazan prostor, te, u svom prvom tekstu, nisam mogao da ubacim i neki uvod, već sam odmah prešao na predivnu priču "Samoubistva" by Gi de Mopasan. To je samo jedna od mojih omiljenih priča, koju sam hteo da podelim sa vama, moji dragi/e forumaši/ce, te, možda, podstaknem i neke diskusije ili, bar, da "vidim" utiske, na tu ili neku drugu temu. Neki od vas, kao: zxy, LJILJA MMM, The_Philosopher i Glas iz malog mozga, reagovali su odmah svojim komentarima, te im se mnogo zahvaljujem! Evo, za njih, i dve fotografije, koje sam napravio na Mopasanovom grobu na groblju Monparnas u Parizu! Više puta sam posetio njegov grob, odneo cveće i upalio sveću, pa, posle, satima bio obuzet nekom setom...





Za početak, odlučio sam se baš za ovu priču. Zašto? Iskreno: ne znam. Jednostavno, to je bio izbor na prvu loptu i mislio sam da će vam se svideti, bar nekima od vas. Tema je zaista mračna, ali, iako se takvim razmišljanjima uglavnom ne bavimo (bar ne previše?), po nekada nije na odmet promisliti i o tome. Nikada nisam osuđivao samoubice, jer niko od nas ne zna i ne može da zna koji su razlozi naterali bilo koga na taj poslednji potez (bar u ovom životu). Sem toga, mnogi od nas, hteli mi to da priznamo ili ne, često su se ovako osećali, pa i ja. No, hvala Bogu, nismo išli do kraja! Ipak, mora se priznati da je Mopasan bio u pravu - ovo su dobri razlozi za samoubistvo, ma koliko prozaično izgledali nekom drugom. Često se setim šta mi je ispričao jedan od mojih poznanika 2005. godine: neki njegov bliski rođak, u nekom mračnom trenutku, počeo je da razmišlja o tome kakav bezvezan život vodi, pa je počeo da računa koliko puta će se (do kraja života) probuditi, ustati, umiti se, obrijati se, doručkovati... Kada je sveo račun, otišao je na tavan i obesio se! Da, to je živa istina - čovek je živeo u Staroj Pazovi. Ko zna koliko je bilo takvih samoubistava!

Eto, moji/e dragi/e forumaši/ce, ovo je pravi početak mog bloga.

Nadam se da sam vas zainteresovao za Mopasana, bar neke od vas. Iako su svi njegovi romani dobri, ipak su mu najbolje kratke priče, od kojih su mnoge sa elementima horora, i kojima je postavio neke nove standarde. Mislim da će vam se svideti!

Uživajte!

Pošalji "Moj blog!?" na Facebook Pošalji "Moj blog!?" na Google Pošalji "Moj blog!?" na My Yahoo! Pošalji "Moj blog!?" na Live Pošalji "Moj blog!?" na MySpace Pošalji "Moj blog!?" na Twitter Pošalji "Moj blog!?" na Digg Pošalji "Moj blog!?" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    Samo ti piši......to je prvo samolekovito, drugo svrsishodno jer kad god pogledaš vidiš rezultat svog rada pri čemu se smanjuje količina tvog mračnog raspoloženja bez obzira na to što i tekst može biti taman, treće ostvari se neki vid komunikacije, četvrto može biti i interesantno u smislu diskusije ukoliko se razvije
  2. Ribnica (avatar)
    extra DD
  3. Tol (avatar)
    Čoveče, život u Srbiji je je dovoljan razlog za razmišljanje o kvalitetu života..
    kakav Mopasan? Ovde je horor svakodnevni to nema osobe koja nije posunjala u
    suštinu i svrhu života barem jednom u danu
    Sad će mudroseri ( i povlašćeni) da oponiraju licemerjem..no...i to je za priču.
    Nikome nije gorelo do zore..pa kada se stigne do te faze...e onda se pevaju druge pesme.