Možda i ona pročita 4, Deca i roditelji

Ko zbog koga živi, roditelji zbog dece ili deca zbog roditelja? Naizgled, veoma lako pitanje. Svaki roditelji bi odmah rekli da žive zbog svoje dece i da bi sve učinili za njih. Da li?
Kad dodje trenutak da to dete treba da potraži svoju sreću izvan kuće, na svetlo dana izadje usud ovog podnevlja. Ko će nas da čuva? Jel' se tako poštuju i vole roditelji koji su te stvorili i sve učinili za tebe? Da li im se tako vraća sva ta ljubav? I deca, šta će, ostanu da žive s mamom i tatom, stalno se pitajući da li bi im bilo bolje da su otišla da žive svoj život.
Sebično od strane roditelja? Misle na sebe... A mi, deca tih roditelja nemamo srce, hrabrost ili šta već, da nazovemo stvari pravim imenom i utapamo se u sredinu u kojoj smo. Naučeni smo da mame i tate najbolje znaju šta je dobro za nas. Uzimamo komšije da ne bi išli u drugi grad i grešku shvatamo kad je već debelo kasno za ispravljanje. Ili, možda, nikad nije kasno za ispraviti grešku?
Ne znam, možda pitam roditelje...

 

[mari47]

U pravu si, spyra ! Samo naizgled lako pitanje - ko zbog koga živi?
Ne volim kad moram da pravdam neke situacije trenutnim okolnostima u kojima živimo svi mi pa nam deca nezaposlena, budućnost neka svetlija se ne nazire baš....
Teže priznajemo da je prisutna i doza posesivnosti kod roditelja...Jednostavno, ponekad ne dopuštamo deci da odrastaju....A kad ih treba pustiti u ralje života - teško je pitanje.
Inače,svidja mi se tvoj blog i kako zrelo razmišljaš.

 

[123loncar]

...кажу: слепи невиде своје грешке па их неисправљају ; глуви не чују ништа о својим грешкама па их неисправљају : глупи ништа незнају о својим грешкама па их неисправљају; мудри , све виде , чују и знају о својим и туђим грешкама па их и исправљају ( како своје , тако и туђе )....што се тиче питања остављања родитеља , то је дечијуа ствар...нико није птица грабљивица , па да у одређеном тренутку младунче избаци из гнезда ; то је његова ствар јер он нема прошлост а има будућност ( за разлику од родитеља, који имају велику прошлост а никакву будућност )...за прост већински пук у нас ово питање не постоји , јер деца не раде а родитељи имају пензије или какве такве платице ...а што се тиче ратно профитерске банде на власти и око ње - питање је за њих ; али они ако се раздвоје , преће бити разграђени и похапшени ..тако да питање на овим просторима готово да и не постоји ( није популистички доминантна ствар ) ...

 

[mirnat]

pa jeste teško pitanje. deca kada stasaju žele sopstvenu slobodu i da sebi sami kroje dane. to je prirodna instiktivna potreba, ali!
ako gledamo kod nas na balkanu,uglavnom je teško dabome za posao i samim time osamostaljivanjem, dok je na zapadu to puno lakše (znamo to)
e sad, imma tu puno uticaja i odgoj i odnos u porodici. neki su vaspitani da je normalno da se ostane uz roditelj pa je to i prirodan sled detetove odluke, ali ima sve više onih koji podupiru svojiu decu na ,,odlazak iz gnjezda,, bez obzira koliko je to u srcu teško...

 

[123loncar]

...posle dve godine čamrenja ovog pitanja, sve dalje smo od istine ...a stvari nekako ovako stoje ( mada je sve to tabu za svaki pojedinačni um na ovim prostorima )... roditeljima kao i njihovoj deci ( zahvaljujući sistemu roditeljstva ) isprani su umovi do koske...toliko isprani i preprogramirani da se ovde slavi zlo i ništavilo kao najveće duhovne vrline...koliko je stanje trulo , ovi roditelji i njihova deca nisu prstom mrdnuli kad im je obnarodovano da im potomstvo masovno zlostavljaju , malteretiraju , seksualno napastvuju , siluju , lopataju i ubijaju crkveni velikodostojnici ... nisu ni trepnuli kad su ovim zverima uručivane novčane nagrade , nacionalne penzije i ordenje za zverstva koja počiniše nad sopstvenim stanovništvom ( pljačkanje i ubijanje zbog ubijanja da apstrakujem sad )....dakle, trulež/pokvarenost - ništavilo je duboko u svakom od nas pojedinačno ( nezavisno koliko je ko mlad ili pak star )... čemer i jad...poodavno smo mi kastrirani o ljudskosti / dostojanstva / samopoštovanja / pravičnosti .... vreme je da izčilimo !