Љубав до прве јесење кише - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

123loncar

Љубав до прве јесење кише

Oceni ovaj blog
Крајем педесетих, ишло се из школе у разредним чопорима. Ђачка хорда, обавезно се кретала тик уз плотове.
Милован је увек предњачио испред групе . Имао је необичну навику , непрестано се окретао
у назад док је јурцао кући. Група девојчица и дечака , која је ишла за њим брујала је као кокошињац.
Неби та Милованова навика била страшна, да се није саплитао и падао. Од тог падања, колена су му увек била крвава и крастава.И тог дана непрестано се окретао и бауљао по улици, док је ишао полу трчећи кући .Нико није очекивао од њега ништа, сем падања и тужних погледа.
За њим се вукла несносна граја деце . Одједном Милован онако окренут ка њима стаде и потрча уназад. Група се укопа и престрави. Испред свих је стајала Ана. Онако, сва луткаста , деловала је беспомоћно.
Милован стаде испред ње као укопан , усне су му дрхтале – па рече :
Ана , ја те волим !
Колико то рече , Милован безглаво утече.
Ана збуњена, заплака .
А деца ко деца, букнуше у глас:
Ана воли Милована ! Ана воли Милована !
Ђачки оркестар настави хорски да пева своју досетку , а она тихо јецајући за њим.
Сутра све би заборављено .
Разредни чопор настави свој свакидашњи живот.
Од свега јучерашњег оста само кредом исписано, на Ћопиној огради , велико срце и у њему:
Ана воли Милована !
Касније је неко дописао још и ово :
Ана ја те волим !
Милован је отад лагано ишао из школе .Увек је каснио кући. После су га његови преместили у другу школу.
Ана је добила неки сјај , локне су јој биле несташније ; сва је некако постала свима важница.
А после су дошле дуге јесење кише , које су опрале Ћопину ограду . Сви су поодавно заборавили Милована. Чак и важница Ана, некако је ишчезла из дечијих мисли .
Тад се брзо расло.

Pošalji "Љубав до прве јесење кише" na Facebook Pošalji "Љубав до прве јесење кише" na Google Pošalji "Љубав до прве јесење кише" na My Yahoo! Pošalji "Љубав до прве јесење кише" na Live Pošalji "Љубав до прве јесење кише" na MySpace Pošalji "Љубав до прве јесење кише" na Twitter Pošalji "Љубав до прве јесење кише" na Digg Pošalji "Љубав до прве јесење кише" na del.icio.us

Ažurirano 28.12.2010. u 19:47, autor: 123loncar

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. mari47 (avatar)
    Kako topla priča o odrastanju.
    Da, bilo je to vreme kad se nisu pisali grafiti.
    Pisalo se po tarabama kredom što se uzme ispred
    školske table. I stoji poruka do prve kiše.
    A kiše su uporno brisale te slatke poruke....samo sa taraba, doduše.
    Iz srca nisu. U tome je draž.
    Lončar....kao što rekoh lepa priča.
    Sad se nešto prisećam.....kome sam ja sve bila Ana?
    Ili sam mogla da budem
  2. 123loncar (avatar)
    ....мораш мало да се притајиш ...да одагнаш све бриге и зебње---сећање ће доћи само од себе...
    ...била су то баш брза времена..брзо смо одрасли..рано смо полетели у живот...а било је толико
    нежних и топлих мисли -- тешких уздаха...било је било...

  3. 123loncar (avatar)
    Ovih dana obišao sam stari kraj !? Počela je školska godina ! Nema one škole , a nema ni razdragane dece ! Na temeljima starog zdanja , iznikla nova - a jedan deo montažnog zdanja izgoreo je u požaru ! Tu su pošli osnovci ! Plakali su kad su videli zgarište , po dolasku u školu ! Rekao bih , da će ta generacija brže da odraste od svih generacija , koje su pohađala tu školu !
    Ulica , kojom sam išao dp škole , nije više ista . Srušena je Ćopina kuća , ograda razvaljena - zida se neka zgrada ! Sve je nekako iz drugog sveta !
    U glavi mi odzvanja dečija dreka iz mojih vremena !
    Hodao sam još malo , tim novim svetom - sve dok sam čuo dečije glasove iz mog detinjstav , pa sam i ja lagano kročio u zaborav !