Da vas pitam nesto... jel ima neko od vas jedan blesimetar na zajam, moram pod hitno da proverim kolicinu blesavosti pa ako blesko pocrveni da pocnem da lupam glavom u zid dok opet ne pozeleni.
Elem, stigao nam juce ugalj a meni posto muskosambre sleduje jedna visokointelektualna alatka – lopata i isto tako visokointelektualni posao – lopatanje, i sta cu... pocnem ja ali pocne i kisa, ne znam da li da se radujem ili da psujem, ipak kao pozitivac izaberem radovanje a psovanje ostavim za danas! Raskinem ja sa lopatom privremeno ali popodne nisam imao kud, odpevusim joj… lopatice moja za tobom sam lud, scepam je u ruke i zagrlim je cvrsto pa nas dvoje zajedno navalimo na onaj ugalj i razbucamo ga nacisto, e sad to sto su se meni ruke oteglile do zemlje (bar nesto da mi bude dugacko
) to je prica za sebe! Jel znate kolike su mi ruke… mogu bre ovako metar i cevap visok da idem u kosarkase i odmah da igram za reprezentaciju, mogao bih da zakucam loptu u kos a ne bih morao cak ni da skocim, dovoljno bi bilo samo da kazem hop! Ma nije to nista, jel znate kako ja sad kucam ovo… sedim zavaljen u fotelju par metara od kompa i kuckam ali ni to nije nista! Malo pre me zvala komsinica da joj zamenim sijalicu, dobro rekoh joj.... samo ti otvori prozor, ne moram ni da dolazim!
Ne, ne, ne... u zabludi ste ako mislite da mi blesimetar treba zbog toga... jok bre! Blesko mi treba zbog blogovanja... ‘bem ti zivot, poceo sam da blogujem i kad ubacujem ugalj, e zato mi treba blesko... trpam ja onaj ugalj i uz put znate sta radim... sastavljam pesmicu i to blogersku, ludo burazeru a i sestro bre, ludo!
I sad nek mi samo neko kaze, kako lopatanje nije visoko intelektualan posao, nek proba ako sme... joj, ne bi mu zubi, ne bi mu zubi – sto rece Pero Zubac u Mostarskim Kisama!
Opet sam poceo da pisem roman a hteo sam samo da postavim tu pesmicu nastalu u znoju lica mog....koliki uvod za par rima... oce to kod mene, to kad uhvati – ne pusta breee!
A eno vam dole i pesmice zbog koje ste sve ovo gore morali da procitate... ili mozda niste!
Joj sto volim ova
sasava blogerska slova
nekad vesela a nekad i tuzna
ali nikada zlurada i ruzna!
BLOGERSKI DANI TEKU
Blogreski dani teku
izviru reci iz duse
od potoka da naprave reku
i prepreke medju ljudima sruse!
Blogerski dani teku
kao biseri redjaju se u nizu
velika su blogerska srca
i kad su daleko, ipak su blizu!
Blogerski dani teku
i imaju magiju neku
carolije u njima postoje
da se misli sa mislima spoje!
Carolije u njima postoje
privuku nas pa osvoje!
1,2,3 aj ziveli blogeri!
Elem, stigao nam juce ugalj a meni posto muskosambre sleduje jedna visokointelektualna alatka – lopata i isto tako visokointelektualni posao – lopatanje, i sta cu... pocnem ja ali pocne i kisa, ne znam da li da se radujem ili da psujem, ipak kao pozitivac izaberem radovanje a psovanje ostavim za danas! Raskinem ja sa lopatom privremeno ali popodne nisam imao kud, odpevusim joj… lopatice moja za tobom sam lud, scepam je u ruke i zagrlim je cvrsto pa nas dvoje zajedno navalimo na onaj ugalj i razbucamo ga nacisto, e sad to sto su se meni ruke oteglile do zemlje (bar nesto da mi bude dugacko
) to je prica za sebe! Jel znate kolike su mi ruke… mogu bre ovako metar i cevap visok da idem u kosarkase i odmah da igram za reprezentaciju, mogao bih da zakucam loptu u kos a ne bih morao cak ni da skocim, dovoljno bi bilo samo da kazem hop! Ma nije to nista, jel znate kako ja sad kucam ovo… sedim zavaljen u fotelju par metara od kompa i kuckam ali ni to nije nista! Malo pre me zvala komsinica da joj zamenim sijalicu, dobro rekoh joj.... samo ti otvori prozor, ne moram ni da dolazim!Ne, ne, ne... u zabludi ste ako mislite da mi blesimetar treba zbog toga... jok bre! Blesko mi treba zbog blogovanja... ‘bem ti zivot, poceo sam da blogujem i kad ubacujem ugalj, e zato mi treba blesko... trpam ja onaj ugalj i uz put znate sta radim... sastavljam pesmicu i to blogersku, ludo burazeru a i sestro bre, ludo!
I sad nek mi samo neko kaze, kako lopatanje nije visoko intelektualan posao, nek proba ako sme... joj, ne bi mu zubi, ne bi mu zubi – sto rece Pero Zubac u Mostarskim Kisama!
Opet sam poceo da pisem roman a hteo sam samo da postavim tu pesmicu nastalu u znoju lica mog....koliki uvod za par rima... oce to kod mene, to kad uhvati – ne pusta breee!
A eno vam dole i pesmice zbog koje ste sve ovo gore morali da procitate... ili mozda niste!
Joj sto volim ova
sasava blogerska slova
nekad vesela a nekad i tuzna
ali nikada zlurada i ruzna!
BLOGERSKI DANI TEKU
Blogreski dani teku
izviru reci iz duse
od potoka da naprave reku
i prepreke medju ljudima sruse!
Blogerski dani teku
kao biseri redjaju se u nizu
velika su blogerska srca
i kad su daleko, ipak su blizu!
Blogerski dani teku
i imaju magiju neku
carolije u njima postoje
da se misli sa mislima spoje!
Carolije u njima postoje
privuku nas pa osvoje!
1,2,3 aj ziveli blogeri!
jesi majstorica nema sta, a ja, jel znas kakav sam majstor ja...jednu staru pesmu (setices se) pevusim sa malo obrnutim recima...
E pa divni ste svi, 
Ej ma tu sam ja, bas sam pisao komentar na Tijarinom blogu i to odavde bre... nisam ni isao na tu stranu 
