Sama sam,ispijam jutarnju kaficu uz komp i muziku...Probudih se sa mislima na tebe.Ništa novo,vecinom je tako,prva si misao dok se budim,i zadnja dok tonem u san...Ali jutros sam posebno čežnjiva,fališ mi...Fale mi tvoji dodiri ,poljupci,naš govor tela koji odlicno razumemo oboje...I poželeh da si,umesto na posao,došao k meni,u moj krevet još topao od mog tela i sna...Sanjarim da me budiš poljupcima,a ja se mazno protežem,i grlim te...Kako je dobro znati da si tu,osetiti se voljenom,željenom,tvojom.Dobro poznaješ moje telo i znaš sta mu prija,tvoje usne lutaju po njemu,a jezik ostavlja vlažan trag,i ja treperim od zadovoljstva,uzdišem i želim da vreme stane.Gledam te pravo u oči,upijam ih, i šapucem ti ime,i one naše,male slatke bezobrazluke...Neću ti reći sve ovo,danas kada me pozoveš,a znam da hoćes,jer ti već nedostajem...Nedostaješ i ti meni,mnogo,ali moramo se oboje boriti za nas,a ne samo ja.I zato ćutim i čekam,suprotno mojoj pravoj prirodi,mojim pravim željama i emocijama koje bi te obasule hiljadama reči ljubavi,i nežnih i strastvenih.Ćutim,a ovde pišem,gde ne zalazis ti:'' VOLIM TE,ŽELIM TE,MAZO MOJA''
Na kratko,ali se radujem...