Čitam pre neki dan članak u novinama kako žene mogu da uživaju u seksu jedino ako to rade sa čovekom koga vole. U prvi mah sam se složila sa time, kao iskreni predstavnik one šačice ljudi koja još uvek veruje u prave ljubavi.
Kasnije te noći, kako to obično biva kada ne mogu da zaspim, razmišljala sam o tom članku. I nisam mogla a da se ne zapitam, a šta da rade one devojke koje sticajem okolnosti nisu u srećnoj vezi. Da li su one osuđene na loš seks ili bi istog trebale da se odreknu čekajući da naiđe "pravi" ?
Postoje naučni dokazi koji govore u prilog postojanju pozitivne korelacije između ženskih osećanja i ženskog zadovoljstva. Statistika pokazuje da zaljubljene žene intenzivnije uživaju u seksu jer se tom prilikom oslobađaju hormoni zadovoljstva i sreće koji su kod žena u direktnoj vezi sa njihovim osećanjima. Teorema o tranzitivnosti kaže sledeće: ako X utiče na Y, a Y utiče na Z, odatle sledi da X utiče na Z. Dakle, ako je žena zaljubljena ona je srećna,a ako je srećna uživaće u seksu. Matematika je egzaktna nauka i ona nikada ne greši. Međutim, ljudska psiha ( sa akcentom na ženskim osećanjima ) nije ni nalik matematici. Tu ima mnogo više nepoznatih, malo je jedinstvenih rešenja, a teorema o tranzitivnosti gubi svaki smisao.
Sutradan sam rešila da ostavim po strani prirodne nauke i da se okrenem ka nečemu mnogo prirodnijem - ka svojih drugaricama. Pozvala sam njih tri, moje malo veliko veće i postavila pred njih problem. Tri ženske glave, tri mišljenja. Prva ( srećno zauzeta ) mi je rekla da se sasvim slaže sa člankom i da ona zaista uživa u kvalitetnom ljubavnom životu sa svojim dečkom. Druga ( malo manje srećno zaljubljena, ali u prihvatljivo kvalitetnoj vezi ) mi je ukazala na banalnost pitanja i postavila sopstvenu teoriju o tome kako se seksualno uživanje vremenom smanjuje kada su partneri dugo u vezi. Moja treća, inače sama drugarica, nije ništa rekla. A sve mi je otkrila. Osmeh na njenom licu, lepršavost u koraku, iskre u očima i neka nova energija su je odale. Znala sam šta mora da se desi pa da žena tako sija. "Sa kim?" - upitala sam je, s'obzirom na činjenicu da se ni sa kim nije viđala već duže vreme. "Sa Savršenim." - odgovorila mi je uz veliki osmeh. Ne, nije to bio njen Gospodin Savršeni, ni blizu toga. To je jedan dečko sa kojim je ona bila u vezi pre više od godinu dana. Nakon samo par nedelja zabavljanja sa njim, shvatila je da nemaju šta da traže jedno sa drugim. Ona je tražila ljubav, a on zabavu i dobar seks. Izgledao je kao Apolon, a i pratio ga je glas velikog ljubavnika. Moja drugarica, stidljiva po prirodi, za vreme njihove kratke veze nije stigla da proveri te glasine. Ali nakon nekoliko meseci od kad su se razišli, a dok je ona bila u pokušaju da zaboravi nekog drugog ko joj je bio bliži srcu, sticajem okolnosti su završili u njegovom stanu i dogodilo se to što se dogodilo. Od tada, to su ponavljali s'vremena na vreme, bez ikakvih obaveza, čisto zadovoljstvo. A nije bila "taj" tip devojke.
Ona zaista nije bila od onih devojaka koje samo traže zabavu. Naprotiv, tražila je ljubav. Pravu, filmsku, strasnu ljubav zbog koje će izgubiti glavu. Verovala je da ju je našla, ali dotični dečko je još uvek bio nespreman da prihvati činjenicu da je voli. Bili su u vezi, pa su se razilazili i tako u krug. Ali to je već neka druga priča. Da se vratim ja na tog njenog Savršenog. Nakon što je prvi put provela noć sa njim, ona je postala druga osoba. Stidljiva i povučena, sa oborenim pogledom mi je priznala da joj je to bio najbolji seks u životu i da nikada pre ništa slično nije iskusila. Momak koga je pratio glas velikog šarmera i ženskaroša nije bio slika i prilika Gospodina Savršenog, ali kada je seks bio u pitanju bio je Savršen. Ona ga nije volela, ali ju je privlačio fizički i činio da se naježi od njegovog dodira. Dugo joj je trebalo da to prihvati, meni još duže da shvatim. Kako je mogao neko prema kome nije gajila nikakva osećanja da joj bude bolji ljubavnik od onog koga je volela i za kim je patila? Kako smo obe bile u čudu zbog situacije u kojoj se ona našla, prihvatile smo činjeicu da ljubav i uživanje ne idu baš uvek u paketu.
Ni posle sastanka sa svojim većem nisam bila zadovoljna rezultatom do kog smo došle. Nije mi bilo jasno da li je za dobar seks potrebno voleti nekog, ili je preduslov dobrog provoda u krevetu da nema ljubavi? Polazeći od sebe, rekla bih da je za to potrebna ljubav. Ali, iskustvo moje drugarice govori suprotno. Na kraju sam nakon rasprave sa svojim dragim dečkom došla do sledećeg zaključka : Nisu bitna osećanja, bitna je praksa. To možda nije nešto što biste očekivali, ali tako je. Kako smo nas dvoje dugo u vezi, prošli smo sve, od početnog zanosa, do problema sa rutinom koji se vremenom sam od sebe pojavi. I istrajali smo uprkos svemu tome. Sa ove distance, mogu da tvrdim da nam je mnogo bolje nego što je bilo na početku veze. Tada nismo znali potrebe niti želje onog drugog i morali smo da istražujemo. Danas se snalazimo i više nego dobro na tom polju. Sa druge strane, primer moje drugarice bi se mogao objasniti velikim iskustvom dotičnog momka i njegovim sposobnostima. U oba slučaja, praksa je učinila svoje. Ponavljanje je majka znanja - govorili su nam u školi. E sad, seks nije baš dobar školski primer, ali svakako je da ima istine u tome.
Ipak, ja i dalje ostajem pri tome da je ljubav najbitnija. Fizičko uživanje je moguće postići sa nekim koga ne volimo, ali kako podeliti sa strancem osećaj zadovoljstva koji nas obuzme? Ljudi su bića koja su stvorena da vole i da budu voljena. Ljubav nas pokreće, ljubav nas baca u depresiju, zbog ljubavi imamo nehajan osmeh na licu i zbog ljubavi ustajemo svakog jutra. Kroz evoluciju čovek je naučio da odvoji osećanja od uživanja i to mu je donelo određene prednosti, ali na kraju dana svi teže da pronađu nekog ko je stvoren baš za njih.
I ko što reče jednom neko - seks je seks, a ljubav je ljubav.
Kasnije te noći, kako to obično biva kada ne mogu da zaspim, razmišljala sam o tom članku. I nisam mogla a da se ne zapitam, a šta da rade one devojke koje sticajem okolnosti nisu u srećnoj vezi. Da li su one osuđene na loš seks ili bi istog trebale da se odreknu čekajući da naiđe "pravi" ?
Postoje naučni dokazi koji govore u prilog postojanju pozitivne korelacije između ženskih osećanja i ženskog zadovoljstva. Statistika pokazuje da zaljubljene žene intenzivnije uživaju u seksu jer se tom prilikom oslobađaju hormoni zadovoljstva i sreće koji su kod žena u direktnoj vezi sa njihovim osećanjima. Teorema o tranzitivnosti kaže sledeće: ako X utiče na Y, a Y utiče na Z, odatle sledi da X utiče na Z. Dakle, ako je žena zaljubljena ona je srećna,a ako je srećna uživaće u seksu. Matematika je egzaktna nauka i ona nikada ne greši. Međutim, ljudska psiha ( sa akcentom na ženskim osećanjima ) nije ni nalik matematici. Tu ima mnogo više nepoznatih, malo je jedinstvenih rešenja, a teorema o tranzitivnosti gubi svaki smisao.
Sutradan sam rešila da ostavim po strani prirodne nauke i da se okrenem ka nečemu mnogo prirodnijem - ka svojih drugaricama. Pozvala sam njih tri, moje malo veliko veće i postavila pred njih problem. Tri ženske glave, tri mišljenja. Prva ( srećno zauzeta ) mi je rekla da se sasvim slaže sa člankom i da ona zaista uživa u kvalitetnom ljubavnom životu sa svojim dečkom. Druga ( malo manje srećno zaljubljena, ali u prihvatljivo kvalitetnoj vezi ) mi je ukazala na banalnost pitanja i postavila sopstvenu teoriju o tome kako se seksualno uživanje vremenom smanjuje kada su partneri dugo u vezi. Moja treća, inače sama drugarica, nije ništa rekla. A sve mi je otkrila. Osmeh na njenom licu, lepršavost u koraku, iskre u očima i neka nova energija su je odale. Znala sam šta mora da se desi pa da žena tako sija. "Sa kim?" - upitala sam je, s'obzirom na činjenicu da se ni sa kim nije viđala već duže vreme. "Sa Savršenim." - odgovorila mi je uz veliki osmeh. Ne, nije to bio njen Gospodin Savršeni, ni blizu toga. To je jedan dečko sa kojim je ona bila u vezi pre više od godinu dana. Nakon samo par nedelja zabavljanja sa njim, shvatila je da nemaju šta da traže jedno sa drugim. Ona je tražila ljubav, a on zabavu i dobar seks. Izgledao je kao Apolon, a i pratio ga je glas velikog ljubavnika. Moja drugarica, stidljiva po prirodi, za vreme njihove kratke veze nije stigla da proveri te glasine. Ali nakon nekoliko meseci od kad su se razišli, a dok je ona bila u pokušaju da zaboravi nekog drugog ko joj je bio bliži srcu, sticajem okolnosti su završili u njegovom stanu i dogodilo se to što se dogodilo. Od tada, to su ponavljali s'vremena na vreme, bez ikakvih obaveza, čisto zadovoljstvo. A nije bila "taj" tip devojke.
Ona zaista nije bila od onih devojaka koje samo traže zabavu. Naprotiv, tražila je ljubav. Pravu, filmsku, strasnu ljubav zbog koje će izgubiti glavu. Verovala je da ju je našla, ali dotični dečko je još uvek bio nespreman da prihvati činjenicu da je voli. Bili su u vezi, pa su se razilazili i tako u krug. Ali to je već neka druga priča. Da se vratim ja na tog njenog Savršenog. Nakon što je prvi put provela noć sa njim, ona je postala druga osoba. Stidljiva i povučena, sa oborenim pogledom mi je priznala da joj je to bio najbolji seks u životu i da nikada pre ništa slično nije iskusila. Momak koga je pratio glas velikog šarmera i ženskaroša nije bio slika i prilika Gospodina Savršenog, ali kada je seks bio u pitanju bio je Savršen. Ona ga nije volela, ali ju je privlačio fizički i činio da se naježi od njegovog dodira. Dugo joj je trebalo da to prihvati, meni još duže da shvatim. Kako je mogao neko prema kome nije gajila nikakva osećanja da joj bude bolji ljubavnik od onog koga je volela i za kim je patila? Kako smo obe bile u čudu zbog situacije u kojoj se ona našla, prihvatile smo činjeicu da ljubav i uživanje ne idu baš uvek u paketu.
Ni posle sastanka sa svojim većem nisam bila zadovoljna rezultatom do kog smo došle. Nije mi bilo jasno da li je za dobar seks potrebno voleti nekog, ili je preduslov dobrog provoda u krevetu da nema ljubavi? Polazeći od sebe, rekla bih da je za to potrebna ljubav. Ali, iskustvo moje drugarice govori suprotno. Na kraju sam nakon rasprave sa svojim dragim dečkom došla do sledećeg zaključka : Nisu bitna osećanja, bitna je praksa. To možda nije nešto što biste očekivali, ali tako je. Kako smo nas dvoje dugo u vezi, prošli smo sve, od početnog zanosa, do problema sa rutinom koji se vremenom sam od sebe pojavi. I istrajali smo uprkos svemu tome. Sa ove distance, mogu da tvrdim da nam je mnogo bolje nego što je bilo na početku veze. Tada nismo znali potrebe niti želje onog drugog i morali smo da istražujemo. Danas se snalazimo i više nego dobro na tom polju. Sa druge strane, primer moje drugarice bi se mogao objasniti velikim iskustvom dotičnog momka i njegovim sposobnostima. U oba slučaja, praksa je učinila svoje. Ponavljanje je majka znanja - govorili su nam u školi. E sad, seks nije baš dobar školski primer, ali svakako je da ima istine u tome.
Ipak, ja i dalje ostajem pri tome da je ljubav najbitnija. Fizičko uživanje je moguće postići sa nekim koga ne volimo, ali kako podeliti sa strancem osećaj zadovoljstva koji nas obuzme? Ljudi su bića koja su stvorena da vole i da budu voljena. Ljubav nas pokreće, ljubav nas baca u depresiju, zbog ljubavi imamo nehajan osmeh na licu i zbog ljubavi ustajemo svakog jutra. Kroz evoluciju čovek je naučio da odvoji osećanja od uživanja i to mu je donelo određene prednosti, ali na kraju dana svi teže da pronađu nekog ko je stvoren baš za njih.
I ko što reče jednom neko - seks je seks, a ljubav je ljubav.