Pre nekog vremena Miranda mi je poslala poruku „Opiši me u tri reči!“. Uprkos tome što sam njen zahtev smatrala detinjastim rešila sam da joj udovoljim. Ona kad se namerači na nešto ne odustaje lako. Ta osobina joj je puno pomogla u životu, ali ju je često koštala živaca i suza. Neuspeh je za nju bio nedopustiv, a kada ne bi ostvarila ono što je naumila padala bi u takvu depresiju da nam je svima bilo žao. Baš zato što joj tih dana nisu "cvetale ruže" ni na poslovnom ni na ljubavnom planu reših da joj udovoljim. To bi trebalo da bude lako. Ona mi je jedna od najboljih drugarica, poznajemo se već godinama, zajedno smo studirale, sazrele, maštale... Toliko toga imamo zajedničkog. Shvatih da je prošlo već 10 minuta i da joj nisam ništa napisala. Zatekla me je nespremnu - pomislila sam. Međutim, vreme je prolazilo a ja nisam uspevala ništa da napišem. Uprkos tome što je poznajem veoma dobro, a možda upravo baš i zbog toga, nikako nisam mogla da se odlučim za te tri reči. Kako nekoga koga poznajete u dušu, o kome znate toliko mnogo i koga neizmerno volite da smestite u samo tri reči.
Miranda je uspešna, sposobna, vredna, dobra, poštena, pravi prijatelj, lepa, zgodna, duhovita, šarmantna, simpatična. Takođe ona je i preterano ambiciozna, skolna melanholiji, pomalo isfolirana, tvrdoglava, komlikovana, preosetljiva. Ona je još mnogo toga. I kako se tu odlučiti za tri reči. Prvo sam napisala "lepa", ali onda sam još brže to i izbrisala. Vođena isključivo sopstvenim osećajem, zaključila sam da ne bih volela da od strane nekog budem opisana kao lepa ukoliko bi ta reč zauzela jednu od tri reči kojima me neko opisuje. Svakako bih više volela da me neko opiše kao sposobnu nego kao lepu. Ali, kakva je pozadina reči "sposobna" ? Nekako spontano, uz sposobna mi se nameće i arogantna, neko ko gazi preko svih da bi došao do cilja. Ne želim ni tako da je opišem. Rešila sam da se okrenem ka nekoj od njenih karakternih osobina. Dobra? Ok, to bi moglo da prođe. I taman kad sam pomislila da sam napravila neki pomak, shvatila sam da nemam ideju koje će to biti sledeće dve reči. I da li treba samo da je hvalim ili da napišem i nešto kritički.
Reč po reč i uskoro sam ostala bez reči. Bolje rečeno bez teksta za moju poruku. Shvatila sam da ne mogu da opišem jednu od svojih najboljih drugarica u tri reči. Zapitala sam se da li je zapravo poznajem dovoljno kad ne mogu da se odlučim za tri epiteta koja govore o njoj. A onda sam shvatila da kada nekoga poznajete tako dobro niste u stanju da ga "ukalupite" u tako malo reči. Uostalom, kakva bi to bila osoba koja bi se mogla svesti na tri reči?
"Ne mogu da ti odgovorim!" - poslala sam joj te večeri.
"Hvala ti, napokon neko ko me zaista razume. Stvarno sam danas bila u depresiji, svi su me hvalili u porukama. Pa nisam ja osoba od samo tri reči. P.s. Ali čisto da znaš, svi misle da sam lepa i sposobna
Nije ni to loše, podiže samopouzdanje" - odgovorila mi je. To je moja Miranda.
Miranda je uspešna, sposobna, vredna, dobra, poštena, pravi prijatelj, lepa, zgodna, duhovita, šarmantna, simpatična. Takođe ona je i preterano ambiciozna, skolna melanholiji, pomalo isfolirana, tvrdoglava, komlikovana, preosetljiva. Ona je još mnogo toga. I kako se tu odlučiti za tri reči. Prvo sam napisala "lepa", ali onda sam još brže to i izbrisala. Vođena isključivo sopstvenim osećajem, zaključila sam da ne bih volela da od strane nekog budem opisana kao lepa ukoliko bi ta reč zauzela jednu od tri reči kojima me neko opisuje. Svakako bih više volela da me neko opiše kao sposobnu nego kao lepu. Ali, kakva je pozadina reči "sposobna" ? Nekako spontano, uz sposobna mi se nameće i arogantna, neko ko gazi preko svih da bi došao do cilja. Ne želim ni tako da je opišem. Rešila sam da se okrenem ka nekoj od njenih karakternih osobina. Dobra? Ok, to bi moglo da prođe. I taman kad sam pomislila da sam napravila neki pomak, shvatila sam da nemam ideju koje će to biti sledeće dve reči. I da li treba samo da je hvalim ili da napišem i nešto kritički.
Reč po reč i uskoro sam ostala bez reči. Bolje rečeno bez teksta za moju poruku. Shvatila sam da ne mogu da opišem jednu od svojih najboljih drugarica u tri reči. Zapitala sam se da li je zapravo poznajem dovoljno kad ne mogu da se odlučim za tri epiteta koja govore o njoj. A onda sam shvatila da kada nekoga poznajete tako dobro niste u stanju da ga "ukalupite" u tako malo reči. Uostalom, kakva bi to bila osoba koja bi se mogla svesti na tri reči?
"Ne mogu da ti odgovorim!" - poslala sam joj te večeri.
"Hvala ti, napokon neko ko me zaista razume. Stvarno sam danas bila u depresiji, svi su me hvalili u porukama. Pa nisam ja osoba od samo tri reči. P.s. Ali čisto da znaš, svi misle da sam lepa i sposobna
Nije ni to loše, podiže samopouzdanje" - odgovorila mi je. To je moja Miranda.