Sestre B29 7 05 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Sestre B29 7 05

Oceni ovaj blog
Jesu li sad vama dvoma neke stvari malo jasnije?
- Dda, hvala ti, kako se već zoveš. – ode. Znam samo, da sam bio siguran da Crna nema nikave veze sa ovim ne znam kako.
- Hans mnogo ti hvala. – sveća se tek malo skratila,
- Nema na čemu Lizo. Vredelo je.
- Jesi li mogao da pratiš šta je pričao?
- Sve sam čuo i dosta toga sam ponovo proživeo. Hans je bio tamo te večeri i izgleda da je ovog nekako privukao svojom manguparijom, ali ovo sećanje je čučalo u tebi kanda?
- Da, ali izgleda da nije moglo drugačije da izađe nego kroz tvoju priču. Nisam pojma imala da je u meni. Mama mi je često i mnogo pričala o toj noći i da su vas dvojicu odveli posle. Irma se od tada zavukla u svoju kuću i skoro deset godina nije izlazila. Za Herminu nije više htela, hm,,, smela ni da čuje. Tad je već bila stara, ali veruj mi od tad se nije uopšte promenila. Mama je uvek govorila kako to nije fer, ali mislim da to veče nije razumela skoro ništa od onog što se zbivalo. Više se nikad nisu sastale, sad vidim i zašto. Ali ko je on uopšte?
- Ne znam, ali mi je njegova narav, ponekad jako bliska. Ponekad umem ja da nastupim tako.
- A jeli se on stvarno žrtvovao za Herminu?
- Ne verujem da se žrtvovao potpuno. Ne ide to baš tako kako on priča, a osim toga, zar misliš da neko takav, kome je stalo samo da provocira okolo i pravi teatar na svakom koraku može da održi svoju reč do kraja?
- Ali posle je Hermina imala snage za ceo život i sam je postigla šta je htela.
- Da, to je je verovatno delom njegova energija, on je sigurno nije slagao, samo ne zaboravi, Hermina je beskrajno volela, a koliko ja znam tu energije nikad ne fali. Ne, on je bio jak i može biti da je ta snaga koju joj je prepustio samo razmahala devojačku ljubav do nebesa ili ko zna dokle.
- Šta je onda bilo sa njim?
- E, sad mislim da znam – Kako je to jednostavno, kad se sve vrti u mojoj glavi, – Izveo je najveći fazon svog života i zeznuo je sve osim Saturna, dobro to nije pošlo za rukom ni mnogo jačima od njega, al opet se nekako iskupio.
- Slušam te.
- Dao je Hermini skoro svu svoju snagu, što se toga tiče bio je iskren, njena ljubav ga je prodrmala iz korena, ali nije sasvim izgubio glavu, Mešao je još jedan krug, da bi mojoj babi, kao održao predavanje, a samo da bi poslednju kap svoje enargije ostavio u ovo sećanje i dao ga na čuvanje tvojoj majci, da ti ga preda, ali da vas dve od toga ne primetite ništa, sve dok ja ne stavim kljuć u bravu i ne primim je u jedan nezgodan ali vrlo žilav delić svoje naravi. To, taj odnos prema okolini, kao neko ko je uvek u pravu. Nasledio sam to od oca, a on verovatno od svoje majke, i stalno moram da ga kontrolišem inače odmah povredim nekoga. Mislim da je i Hans bio pomalo takav.
- Jesi li ti znao, da u toj svojoj naravi nosiš ključ?
- Ja još danas posle ručka nisam znao ni da postoji selo Aufhauzen.
- Aha.
- A opet kako je to genijalno izvedeno – nastavih. - Napravio je predstavu svog života, Hermina mu je bila zahvalna, samo ne znam zašto mi nije o njemu ništa rekla, al dobro. Onda je ostao bez snage, da je čovek bio bi mrtav, ovako je ostao nekakva senka i lako se sakrio kod Hansa. Kad je Hans poginuo otišao je sa njim kod svetog Petra.. Čekaj, pa to ne može.
- Uvukao se kod Ani možda. - reče.
- Da, ali moj otac je tad već imao 12 godina. Ne znam, nekako se ipak rodio sa mnom i stigao danas po svoj kolačić energije, ne bi li nastavio da pravi gluposti širom sveta. Ne razumem sve, ali izgleda se na neki način iskupio, kao da se reinkarnirao, mada me ne bi čudilo da on ne spada i one koje se rado inkarniraju.
- Pa, kako mu beše ime na kraju?
- Ne mogu da ga izgovorim. To je kao neko zviždanje pod vodom i bućkanje u stomaku.
- Bolje onda ni ne pokušavaj. Kasno je sad, treba do sutra da se odmoriš. Spremila sam ti krevet u plavoj sobi. – krenuli smo uz drvene stepenice.
- Hm, zašto baš plava soba?
- Ne znam, mamina oporuka ti valjda znaš.
- Valjda, mada više ne znam ni kako se zovem. Samo još da ti kažem ovo, kad nas je upecao te noći, Štaufinger nas je odveo u policiju, mene onako blatnjavog i Hermana. Saveznički špijuni, zamisli tu ideju. Momci, rekao je, od ranije ste nam poznati i da je normalno vreme streljao bih vas za primer, ovako sutra idete na paradu. Eto.
- Laku noć Hans.
- Laku noć.

Sam konačno ili skoro sam.
Sam sa životnim pričama dva mangupa i nekakvim andrakom u kavezu.

Pošalji "Sestre   B29  7 05" na Facebook Pošalji "Sestre   B29  7 05" na Google Pošalji "Sestre   B29  7 05" na My Yahoo! Pošalji "Sestre   B29  7 05" na Live Pošalji "Sestre   B29  7 05" na MySpace Pošalji "Sestre   B29  7 05" na Twitter Pošalji "Sestre   B29  7 05" na Digg Pošalji "Sestre   B29  7 05" na del.icio.us

Ažurirano 19.09.2010. u 00:10, autor: MPMcB

Kategorije
U potrazi za ravnotežom

Komentari