’’a ti onda kao u ona vremena , kad ljudi napustiše dobro i korisno , pa udariše stranputicom ; a ono zlo i rđa prosu se svom zemljom ; nagrnu suša , skakavci i gmaz svakojaki ; nesta sve sa lica zemlje da satre ljudski porod ; udari glad na ljude, stoku i sva se zemlja isposti , onako se ojalovi i posta sva crvena ; pa kad sav taj svet iskvareni, ništavni i pakosni vide u svemu prst s’neba, udari u rasejanje da se razredi i ukoreni tamo gde blagodeti i sloge ima ; sve misleć da se spašava tako od sebe sama . A onaj helenac što vidi od starina i zna , osta na jalovici da skapa sa svojtom . I čuđahu se i pitahu drugi , što to sa sobom i decom čini ; i mnogi htedoše da ih povedu ; al on i deca odbiše : jal deca zbog njega , jal on zbog dece i familije , jal familija zbog njih ; i ostaše tako tu da skapaju pod nebeskim prstom . A posle udariše neke kišurine i vetrušine ; te nesta ono malo plodnog , a zemlja upi vodu kao da je nije bilo i vetar polomi i uništi sve zeleno bilje i sve posta mrtvo . I tu bejaše kraj . A ovaj ti sede nasred pustare i gleda ; zemlja crvena sušna , svaku kap upija ; gora sasušena nigde ništa neuspeva . I tako bi do sutona , a onda uze svo posuđe i lonce i iznese napolje ; pa zaredi po preznim kućama da sakupi što izbeglice ostaviše ; tako uradi sva familija . Pa kad bi veče , udari kiša i napuni lonce ; a ostalo zemlja upi , a ko da ga nebi . Sutra dan napoji stoku i čeljad , a ono što osta zali ono malo zeleniša što žene sakriše od sunca ; jer žene ko žene , vazda su neposlušne i ničem se nepredaju - pa čak i prstu s neba . Valjda je to zbog rađanja ; a cvetanje ti je u neku ruku rađanje ; pa i to je neko materinstvo . I tako iz dana u dan , iz lonca u žeđ , iz neba u lonac ; ožive bilje , ljudi , pa i stoka u tom dvorištu . Al kako dani odmiču , sve manje vode bivaše , jer sve više žendnih dvorište imade . A ono stvar se raščula , pa u to dvorište svraćahu putnici i karavani koji tuda prolaziše ; jedni zbog čuda u crvenoj pustari , drugi zbog vode i odmora , a treći jer to bejaše preči put . Okreni obrni , nađe ti se ovaj helenac u čudu ; a nehte opet da odstukne . Reši jedan dan da napravi točak grnčarski ; da lonce spravlja sa ovom jalovicom i da gleđoše rđom iz zemlje; i tako bi . U tom mu pomože svojta i jedan indijac koji danima plandovaše u njegovom ataru ; čudo , lonci jedared ; dal zbog zemlje jalovice , dal zbog rđe , dal zbog majstora indijca il svojte – tek bejahu tako krasni da i karavandžije baciše oko i prepoznaše dobru trgovinu . Posle toga sve bi lakše . Napraviše još točkova i peći , ukrašavaše lonce ; a bi lonaca toliko da vode preteknu i za baštensko cveće , a i takvih da dolaziše trgovci samo zbog trgovine . Stvar krenu nabolje ; pojavi se izvor u helenskom ataru , sve nekako živnu ; da nebeše okolne pustare , reko bi čovek da zlo nikad nije navraćalo .
I mnogi se pitahu šta to helenac vidi od starina i zna da zna . I svojta se pitaše , pa on im reče : svo dobro koje imadoh imadoh prevashodno od sebe i boga ; a svo zlo mi dođe od mene i zavidljivih ništaka . Pa tako svak svoje nosi sa sobom ; a ako je pretežno dobro , onda mu dobro i biva ; a ako je zlo , onda mu čemer jad bivaju . Valjda zato i kažu da svakome njegovo zlo duva zavrat ; pa koliko je zlo toliki je i teret tim plećima .
Ako ovo pjmaš za ono drugo rećiću ti samo
ovo ; kao što kad konop radiš , vlasi kao pređu slažeš u niti , a niti kao vlasi pakuješ u struk , pa struk po struk upredaš u konop ;
a konom moćan , a kad složiš više njij u jedno , mož planinu pomeriti ; tako zlo po zlo pakuješ u nesreću ; jal dobro po dobro u boljitak il krasotu.Tako bi i sa nama . Kad odoše ovi što imadoše zlu pređu ,ostasmo mi da kap po kap skupljamo vodu . A voda vam je život ; i kao što sve živo izađe iz vode i ne može bez vode , tako sve mrtvo i truležno sa zemlje voda spere i u sebe sabere ; slaže da iz njega nov život isprede – baš onako kako rekosmo da čovek pređu prede . Dakle , valjano je kad zlo udari po strani biti i izbeći štogod direktni sudar snjim , a onda videti da šteta se prekine ; a kad zamre šteta i prestane zlo delovati, od štetnosti valja korist činiti.
Pa ako nisi rad odlaziti , ti konop svoj predi kašto su nekad znali činiti ; i sve nemoguće postaće vidljivo moguće kad prvu nit osnuješ. Dotad lončar budi , valjano je korist činiti i u lonce život sakupljti .’’
I mnogi se pitahu šta to helenac vidi od starina i zna da zna . I svojta se pitaše , pa on im reče : svo dobro koje imadoh imadoh prevashodno od sebe i boga ; a svo zlo mi dođe od mene i zavidljivih ništaka . Pa tako svak svoje nosi sa sobom ; a ako je pretežno dobro , onda mu dobro i biva ; a ako je zlo , onda mu čemer jad bivaju . Valjda zato i kažu da svakome njegovo zlo duva zavrat ; pa koliko je zlo toliki je i teret tim plećima .
Ako ovo pjmaš za ono drugo rećiću ti samo
ovo ; kao što kad konop radiš , vlasi kao pređu slažeš u niti , a niti kao vlasi pakuješ u struk , pa struk po struk upredaš u konop ;
a konom moćan , a kad složiš više njij u jedno , mož planinu pomeriti ; tako zlo po zlo pakuješ u nesreću ; jal dobro po dobro u boljitak il krasotu.Tako bi i sa nama . Kad odoše ovi što imadoše zlu pređu ,ostasmo mi da kap po kap skupljamo vodu . A voda vam je život ; i kao što sve živo izađe iz vode i ne može bez vode , tako sve mrtvo i truležno sa zemlje voda spere i u sebe sabere ; slaže da iz njega nov život isprede – baš onako kako rekosmo da čovek pređu prede . Dakle , valjano je kad zlo udari po strani biti i izbeći štogod direktni sudar snjim , a onda videti da šteta se prekine ; a kad zamre šteta i prestane zlo delovati, od štetnosti valja korist činiti.
Pa ako nisi rad odlaziti , ti konop svoj predi kašto su nekad znali činiti ; i sve nemoguće postaće vidljivo moguće kad prvu nit osnuješ. Dotad lončar budi , valjano je korist činiti i u lonce život sakupljti .’’