Ako ste, možda iz mojih dosadašnjih tekstova, o Slovencima, pogrešno shvatili da oni u opšte ne jedu nego samo piju, stvarno se izvinjavam da sam vas na to naveo, ali bilo je nehotice, pogrešili ste.
Piće jeste njihova glavna "hrana" jer piju i pre i za veme i posle jela a i bez jela. I jedu oni "dobro" "A kaj je dobrega, neje dobrega" što će reći "šta je dobro nije dobro. Što mu dođe, da vole da jedu jaku, masnu i slanu hranu.
Naravno nisu oni uvek imali na raspolaganju takvu hranu, već su počeli da se tako hrane, kada je socijalizam dodobra odmakao i hrana postala, relativno, dostupnija svima.
Prva njihova hrana, koja mi se dopala, bila je takozvana "Štajerska kisla juha", što će reći, kisela čorba. E ta čorba se kuva u raznim varijantama, ali original je od svinjskih nogica, ušiju i delova glave.
Ovo jelo se služi kao zadnje jelo posle raznih zabava, dočeka, svadba i Bog će ga znati čega još, gde se mnogo pije pa se pretpostavlja, da ta čorba bistri um od alkoholne sumaglice.
Krompir se u Sloveniji, piše sa velikim početnim slovom, (drugi naziv, repa u Koruškoj, čompe, u delu Gorenjske) krompir maltene obožavaju, a prženi, ( ono sa lukom u masti) je jelo bez kojeg se nemože zamisliti nedeljni ručak.
Kada smo već kod nedeljnog ručka, evo kako on ozgleda: goveđa supa sa domaćom rezancima, pečenje, (najradije od svinjskog mesa) prženi krompir i zelena salata. Onda je tu, skoro obavezna, štrudla sa orasima. Naravno ima tu i drugih varijanti, što zavisi od toga kako je domaćica raspoložena.
Za doručak, odnosno, topli obrok, ( malico, kako oni kažu) za vreme radnih dana, jedu, veoma često, kiseli kupus sa sveže pečenom kobasicom ( pečenicom), Kiselu repu sa krvavicom, pasulj sa testom i Kranjskom klobasom, i mnoga druga jela.
Slovenci poznaju oko 170 različitih jela koja oni ubrajaju u domaću kuhinju. Najviše recepata je sastavila sestra Vandelina, žena koja je živela u manastiru, odtud "sestra", ali je morala manastir napustiti zbog slave koju je stekla pišući knjige recepata, Slovenačke narodne kuhinje.
U Sloveniji čak postoji i udruženje "ljubitelja praženog krompira"
Jedna od velikih, "ljubavi" Slovenaca jesu pečurke, na razne načine,od čorbe do pohovanih, a naročito ako ih sami sakupljaju, pa onda skoro svaku jesen, "crna hronika" objavljuje na desetine slućajeva samootrovanih pojedinaca, ali i čitavih porodica.
Najpoznatiji "gobar" (sakupljač pečuraka) svakako je bio Stane Dolanc, visoki funkcioner u vladi Jugoslavije, Kada se je penzionisao, posvetio se tom hobiju, i pod članke u novinama, koje je povremeno, objavljivao potpisivao se kao " gobar Stane".
Svaka Slovenačka pokraina ima neke svoje specifične specijalitete, kao već pomenuta kisela čorba, onda je tu Prekmurski bograč, neke vrste gulaš od 3 vrste mesa sa krompirom i mnogi drugi.
Slovenačka kuhinja ima primese, Mađarske, Austrijske, Italijanske kao i Balkanske kuhinje, pa je verovatno zbog toga i raznovrsna toliko.
Bled je poznat po, takozvanim, krem šnitama, ili ti krempitama po naški, ali je veoma interensantno, da ih je proslavio, poslastičar, kuvar, Novosađanin poreklom koji je prvi počeo da ih pravi dok je bio zaposlen u Bledskom hotelu.
Ima još jedna interensantna stvar i Slovenci kao i naši Vojvođani, poznaju i kuvaju,
"Grenadirmarš"
Piće jeste njihova glavna "hrana" jer piju i pre i za veme i posle jela a i bez jela. I jedu oni "dobro" "A kaj je dobrega, neje dobrega" što će reći "šta je dobro nije dobro. Što mu dođe, da vole da jedu jaku, masnu i slanu hranu.
Naravno nisu oni uvek imali na raspolaganju takvu hranu, već su počeli da se tako hrane, kada je socijalizam dodobra odmakao i hrana postala, relativno, dostupnija svima.
Prva njihova hrana, koja mi se dopala, bila je takozvana "Štajerska kisla juha", što će reći, kisela čorba. E ta čorba se kuva u raznim varijantama, ali original je od svinjskih nogica, ušiju i delova glave.
Ovo jelo se služi kao zadnje jelo posle raznih zabava, dočeka, svadba i Bog će ga znati čega još, gde se mnogo pije pa se pretpostavlja, da ta čorba bistri um od alkoholne sumaglice.
Krompir se u Sloveniji, piše sa velikim početnim slovom, (drugi naziv, repa u Koruškoj, čompe, u delu Gorenjske) krompir maltene obožavaju, a prženi, ( ono sa lukom u masti) je jelo bez kojeg se nemože zamisliti nedeljni ručak.
Kada smo već kod nedeljnog ručka, evo kako on ozgleda: goveđa supa sa domaćom rezancima, pečenje, (najradije od svinjskog mesa) prženi krompir i zelena salata. Onda je tu, skoro obavezna, štrudla sa orasima. Naravno ima tu i drugih varijanti, što zavisi od toga kako je domaćica raspoložena.
Za doručak, odnosno, topli obrok, ( malico, kako oni kažu) za vreme radnih dana, jedu, veoma često, kiseli kupus sa sveže pečenom kobasicom ( pečenicom), Kiselu repu sa krvavicom, pasulj sa testom i Kranjskom klobasom, i mnoga druga jela.
Slovenci poznaju oko 170 različitih jela koja oni ubrajaju u domaću kuhinju. Najviše recepata je sastavila sestra Vandelina, žena koja je živela u manastiru, odtud "sestra", ali je morala manastir napustiti zbog slave koju je stekla pišući knjige recepata, Slovenačke narodne kuhinje.
U Sloveniji čak postoji i udruženje "ljubitelja praženog krompira"
Jedna od velikih, "ljubavi" Slovenaca jesu pečurke, na razne načine,od čorbe do pohovanih, a naročito ako ih sami sakupljaju, pa onda skoro svaku jesen, "crna hronika" objavljuje na desetine slućajeva samootrovanih pojedinaca, ali i čitavih porodica.
Najpoznatiji "gobar" (sakupljač pečuraka) svakako je bio Stane Dolanc, visoki funkcioner u vladi Jugoslavije, Kada se je penzionisao, posvetio se tom hobiju, i pod članke u novinama, koje je povremeno, objavljivao potpisivao se kao " gobar Stane".
Svaka Slovenačka pokraina ima neke svoje specifične specijalitete, kao već pomenuta kisela čorba, onda je tu Prekmurski bograč, neke vrste gulaš od 3 vrste mesa sa krompirom i mnogi drugi.
Slovenačka kuhinja ima primese, Mađarske, Austrijske, Italijanske kao i Balkanske kuhinje, pa je verovatno zbog toga i raznovrsna toliko.
Bled je poznat po, takozvanim, krem šnitama, ili ti krempitama po naški, ali je veoma interensantno, da ih je proslavio, poslastičar, kuvar, Novosađanin poreklom koji je prvi počeo da ih pravi dok je bio zaposlen u Bledskom hotelu.
Ima još jedna interensantna stvar i Slovenci kao i naši Vojvođani, poznaju i kuvaju,
"Grenadirmarš"