Pred dolazak večeri...

EPITAF



Ne stoj pokraj mojeg groba
i nemoj tugovati,
ja nisam tamo,
ne bih u njemu mogao spavati.

Sa hiljadu i jednim vetrom letim.
Ja sam poput dijamanta,
blistavi sam sjaj snega.

Na zrelome žitu sam sunčev zrak.
Ja sam nežna kiša jesenja.

Kad se budiš u miru jutra,
ja sam uzlet ptice iz njenog gnezda.

Tu sam!
Pogledaj...
na noćnom nebu sam blaga zvezda.

Ne stoj pokraj mojeg groba
i nemoj plakati,
jer ja nisam tamo,
ja ne mogu umreti.


/Epitaf iz tradicije američkih Indijanaca /




~~~~~~~~~~~~~~~~



Dolazak večeri uvek me asocira na nestajanje dana,na njegov odlazak,na "tihu smrt"...
Verbalno,stilskom figurom personifikacije,dolazak sumraka bi se mogao doživeti kao
-"lagano,bezglasno umiranje dana" ili
-"dan je već disao zadnjim otkucajima svog srca" ili
-"noć je progutala poslednji komad dnevnog sivila" ili
-"obnevideli dan je nečujno zaplovio krvotokom noći" ili
-"u samrtnom ropcu dan je izdisao pod težinom dolazaće tame"
...etc,etc..


Otuda i ovaj indijanski Epitaf kao asocijacija,simbolika dolazeće noći...
 
Kliknite za proširenje...
Ovo je jako lepo.....samo mene na asocira na kraj ni ljubavi, ni dana, ni života.....već na trajanje....na večnost, ako ona uopšte postoji....... a postoji bar dok je mi pamtimo.
Kada se zapiše, pa makar i na ovaj način, onda večnost nadživi nas i postaje večnost onih koji iza nas dolaze....zato treba pisati u zapisivati jer samo tako osećaj ostaje večan
 
E pa nedam ; nedam vam da ubijate dan , jer tako nije a tako i ne biva!
Sutonom se dan ulepšava , čini dopadljivijim ( prikriva
sve dnevne mane i falinke / šminka se ; štaje , čine to
i muškarci - pa da ), romantičnijim - a sve to čini da zavede
noć i njenu suparnicu zoru . Velik je to poduhvat i potrebno
je za njega beskrajne ljubavi ( mislim to , ljubiti noć i grliti
i umivati se u zori ) . Pa zvezde , ko će njih da voli ,
do prerušeni dan .
Zbog toga ga nedam !
 
LJILJA MMM;bt106179:
Ovo je jako lepo.....samo mene na asocira na kraj ni ljubavi, ni dana, ni života.....već na trajanje....na večnost, ako ona uopšte postoji....... a postoji bar dok je mi pamtimo.
Kada se zapiše, pa makar i na ovaj način, onda večnost nadživi nas i postaje večnost onih koji iza nas dolaze....zato treba pisati u zapisivati jer samo tako osećaj ostaje večan
Kliknite za proširenje...

Posmatramo stvari iz sopstvenog ugla...kako ih posmatramo,tako ih i doživljavamo.
To znači da emocijama predhodi percepcija,pojmovi nerazdvojni u svom postojanju-jedno drugo uslovljava.

A slažem se za ovo oko Večnosti,M.M.M.
Potpuno si u pravu,draga...
 
123loncar;bt106183:
E pa nedam ; nedam vam da ubijate dan , jer tako nije a tako i ne biva!
Sutonom se dan ulepšava , čini dopadljivijim ( prikriva
sve dnevne mane i falinke / šminka se ; štaje , čine to
i muškarci - pa da ), romantičnijim - a sve to čini da zavede
noć i njenu suparnicu zoru . Velik je to poduhvat i potrebno
je za njega beskrajne ljubavi ( mislim to , ljubiti noć i grliti
i umivati se u zori ) . Pa zvezde , ko će njih da voli ,
do prerušeni dan .
Zbog toga ga nedam !
Kliknite za proširenje...


Oooo...predajem se,Lončaru !
Take easy,man..!

Vraćam ti sumrak,zvezde i svu romantiku noći.
Eto...ništa nije teško,ako se potrudimo da razumemo tudja osećanja.
Jel` tako,ratoborni?
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top