MOJ KUTAK SVETA

Prvi put sam cula za aramejski jezik na fakultetu dok smo proucavali stablo jezika sveta uceci kako je nastao arapski. Nekako u isto vreme pojavio se cuveni film “ Patnje Isusa Hrista” u kome se od pocetka do kraja pricalo jezikom toga vremena.

U stablu jezika bio je naveden judeo-palestinski dijalekat aramejskog (a zatim u zagradi - jezik Isusa Hrista) iz koga se dalje razvio klasicni arapski jezik, jezik Kurana i pisani arapski. Ono sto sam primetila slusajuci ovaj neobican jezik u navedenom filmu je slicnost sa hebrejskim i arapskim (kao sto i samo ime kaze – judeo palestinski).Neke od reci sam mogla i da razumem. Najfascinantniji momenat u celom filmu je trenutak kada Isus, razapet na krst gleda ka nebu I vice:” Ellah, Ellah!” – Boze, Boze! Tada nisam tome pridavala veliku paznju, jer sam jos uvek bila na pocetku studija, ali danas, posle mnogo naucenih lekcija, sto iz knjiga, sto iz sopstvenog iskustva, ovo je za mene jedan od najsvetlijih primera kako jezik moze bitno uticati na formiranje misljanja, kulture, predrasuda, nacina zivota jednog naroda, a isto tako, jezikom se vrlo lako mogu izmanipulisati narodne mase.

Ellah je naziv za bozanstvo na aramjeskom. Ovde govorimo o paganskom periodu, kada je hriscanstvo bilo u usponu, ali su jos uvek postojali kultovi i paganska bozanstva u narodima. U arapskom Allah znaci Bog – jedan Bog, tvorac.Sa formiranjem monoteisticke religije Islama cije je osnovno nacelo verovanje u postojanje samo jednog Boga koji je stvorio ceo svet I univerzum, iz aramejskog, koji je prethodio danasnjem klasicnom arapskom jeziku, ostala je rec sa slicnim znacenjem u samo malo izmenjenom obliku, Da se razumemo, Isus nije pricao ni engleski ni francuski, pricao je jedim toliko drevnim jezikom, koji je ipak uspeo da opstane do danas na nekim mestima kao sto je na primer Maalula u Siriji.

O Maaluli sam sazanala sa TVa. Zapamtila sam prizor sa sarenim kucicama na litici, iza koje je uski prolaz i manastiri. Verovala sam da cu se jednog dana naci tamo. Kada sam stigla u Siriju, u Damask, morala sam da odem u Maalulu da cujem aramejski. Ispostavilo se da Maalula I nije toliko daleko od Damaska. Odlucili smo da odemo.

“Izvinite, mi bismo hteli u Maalulu! Sta ima tamo?“-upitali smo taksistu. “Nije daleko, odvescu vas. Imate tamo jedan manastir, mnogo je lepo.“„ Jel se tamo prica aramejski?“„Oh da! Svi pricaju aramejski!“ – ubedjivao nas je taksista. Nekako mu bas i nisam poverovala.

Vozio nas je 20 minuta. Iz grada smo poceli da se penjemo na brdo, svuda su bile kuce i zgrade. Ljudi nigde. Vreme je bilo pomalo tmurno i sivo, nekako misteriozno. Usli smo u klisuru, zeleno mestimiscno rastinje i braon zemlja, tipicne boje Sirije. Kao da smo kilometrima daleko od centra grada. Skrenuli smo sa glavnog puta, pojavila su se brda, Damask je ostao iza nas. Ucinilo mi se da sam videla tablu na kojoj pise MAALULA pravo, ali on je ipak skrenuo levo. Hmmm, valjda zna sta radi. Stigli smo do jednog malog brdovitog grada. Uske ulicice. Odveo nas je na vrh. Pred nama se pojavio manastir.

"Ovo je Maalula Sednaya.“ „Ovo?“ „Da, mozete da idete u manastir, ima jos jedan dole. Manastir se zove Sednaya“„Dobro, hvala!“

Platili smo mu poprilicno, nije hteo da nas ceka dok razgledamo, rekao je da zuri. Ma nek ide, nacicemo nekako drugi taksi za nazad, nadam se...

Sednaya..pocela sam da u glavi premotavam emisije koje sam na Discovery kanalu pratila o Siriji i tekstove koje sam citala na netu. Ma Sednaya je nesto potpuno drugo, nema veze sa Maalulom, cak ni ne lici, Maalula je manja i sarena i nekako zavucena.Shvatila sam da nas je taksista prevario i odveo na pogresno mesto. Ah, nista cudno.Naviknes se na takve stvari kad te vozaju po Bliskom istoku kojekavi.

Sednaya je grcko-pravoslavni manastir posvecen Bogorodici. Izgradjen je 547 god. nove ere i u njemu se nalazi ikona Bogorodice za koju se veruje da je naslikao Sv. Luka. Sednaya na starom sirijackom jeziku znaci „nasa gospa/dama“. Zavrsivsi obilazak, krenuli smo da potrazimo taksi.

„Sta cemo sad? Ajmo nazad u Damask, ko zna gde smo uopste.“„Ali ja sam dosla da vidim Maalulu.“„Onda idemo u Maalulu odavde.“

Spustili smo se niz brdo. Nijedno vozilo nije proslo. Pred nama su se uzdizala zuta brda, sivi oblaci su se nadvijali nad njima, a ponegde su se probijali zraci sunca. Prizor je bio nestvaran. Prosli smo pored radnjice sa ikonama. Ikone su visile na spoljnjem zidu. Jedna baka obucena u crno sedela je na autobuskom stajalistu preko puta I pratila nas pogledom. Pojavio se taksi. Pitali smo ga da nas odveze u Maalulu. Rekao je da moze I trazio isto onoliko para koliko smo platili dovde. Pristali smo. Za vracanje nas je savetovao da uzmemo jedan od mini buseva koji saobracju na svakih posla sata na relaciji Maalula-Damask.

Vozili smo se pola sata kroz tipican sirijski krajolik gde od boja preovladjuju zelena, braon i zuta. Sirija je jedno veliko prostrasntvo. Ravnice ispresecane brdima. Pejzaz me je najvise asocirao na Crnu Goru, onaj deo od Podgorice do Cetinja.

Konacno tabla MAALULA. Ukazase se one sarene kucice na steni. Taksi nas je ostavio ispred jednog manastira na kome je pisalo Saint Takla. Bilo je hladno, ostar vazduh punio nam je pluca. Kakvo osvezenje posle zivota u Abu Dabiju. Vazduh. Neprocenjivo blago.

Maalula se nalazi 56 km od Damaska, na nadmorskoj visini od 1500 m Kalamun planine. Tu su 2 manastira, jedan posvecen Sv. Takli, a drugi Sv. Sergiusu. Stanovnici Maalule kao i susednih sela Jabadin i Naja jos uvek govore aramejskim jezikom. Rec maalula na aramjeskom znaci prolaz. Hriscani i muslimani dolaze u ove mansatire kako bi trazili blagoslov.

Krenuli smo ka zadnjem delu manastira i iza njega opazili prolaz. Izgledalo je kao da je bozija ruka prosekla put kroz planinu. Legenda kaze da je tako i bilo, da je Bog prosekao prolaz sv. Takli dok je pokusavala da se sakrije od vojnika koje je njen otac poslao da je pronadju kad je saznao da je presla u hriscansku veru. Ona je bila cerka rimskog seleukidskog princa i mlada ucenica Sv. Pavla. Veruje se da je sahranjena u planini iznad manastira. I dan danas kroz mali kanjon protice izvor sveze vode. Kazu da ga je Bog stvori kako bi Sv. Takla utolila zedj.
Na nekim mestima kanjon je uzak, negde siri, prosetali smo njime diveci se tisini i svetosti mesta.
Visoki zidovi kanjona uzdizu se 30 metera sa obe strane. Sa druge strane kanjona nalazi se ostatak sela, poneka kuca rastrkana tu i tamo. Manstir Mar Serkis je tamo. Sagradjen u 4 veku nove ere. To je jedna od najsatrijih crkava na svetu jos uvek u upotrebi. Sagradjena je na rusevinama drevnog paganskog hrama. U njemu nas je prodavacica u prodavnici suvenira pozdravila na raznim jezicima sveta. Sedela je u toj divljini i bespucu trudeci se da nas impresionira svojim poznavanjem jezika sveta. Na povratku smo zatekli starog Aramejca koji prodaje neobicno kostunjavo voce. Dao nam je iz svoje ruke da probamo badem i lesnik i nesto sto lici na kosticu od kajsije i na aramejskom nam rekao kako se zove svaka od vrsta. Kupili smo od svega po malo i grickali uz put. Zastali smo na mosticu pre ulaska u kanjon. Niz put koji se spusta sa nase leve strane opazili smo 2 malene figure kako veselo trce niz brdo. 2 devojcice skakutale su s noge na nogu I veselo pevusile: “ Ma-a-lu-la, Ma-a-lu-la!” Sacekala sam da sidju do nas. Prisle su mi. Pitala sam ih kako se zovu. Nisam nikada pre cula takva imena. Oci su im bile bademaste, ten maslinast, obe su bile sitne, pomalo uplasene. Moguce je da su to deca sirotista Sv. Tekle. Pozdravili smo se I one su veselo nastavile svojim putem. U kanjonu nas je presreo vodic i spricao legendu o Sv. Tekli. Onda nas je zamolio da ukljucimo kameru kako bismo zabelezili cuveni aramejski jezik. Saopstio nam je molitvu, Oce nas, jer sam uspela da razumem par reci i na kraju se prekrstio sa skupljena 3 prsta. Najezila sam se. Zbog ovoga sam dosla. Dosla sam da cujem aramejski. Srce mi je bilo puno....

Ono sto sam naucila iz ovog putovanja je dragoceno. Moj nacin razmisljanja i poimanja stvari nikada vise nece biti isti. Reci molitvu na bilo kom jeziku ima istu moc, reci su drugacije, ali je prevod, znacenje isto. Dati ime tvorcu univerzuma Bog, Allah, God, Devi ili Bhagavan (jedan od hindu bozijih imena) ili Deivam (Malayalam – dijalekat indijske Kerale), Dios (spanski), Dio (italijanski), Jumala (finski), Gott (nemacki), Bojh (ruski) potpuno je svejedno dokle god smo sigurni da nas je sve stvorila ista bozija ruka. Isus se na krstu obracao Bogu ili Allahu i on je njegov sin, kao sto smo i svi mi bozija deca, jer nas je on stvorio. Arapski jezik je jezik Kurana i arapske kulture, a majka arapskog je aramejski, jezik Isusa Hrista. Sve proistice jedno iz drugog. Sve je jedno. Razlike su vestacki postavljene kako bi stvorile nepotrebnu mrznju medju ljudima i nacijama. Sirija je danas muslimanska zemlja, a poznato je da celo podrucije Bliskog istoka kuca svih religija, kultura, tradicija i istorije. Oce nas koji si na nebesima, nek se sveti ime tvoje.... univerzalna je molitva i na svim jezicima i ima istu moc. La Illaha Ila Allah – Nema drugog Boga osim Allaha, znaci da nema drugog bozanstva ( odnosi se na politeizam) osim jednog Boga stvoritelja. Sa ovom konstatacijom slazu se sve monoteisticke religije. Vrlo je lako pogresno protumaciti ovaj jednostavan iskaz zbog razlike u jezicima i igri znacenja reci, a u nedostatku jezicke informisanosti. Islam je religija koja u prevodu znaci predavanje (Bogu). Da aramejski jezik kojim slucajem nije izumro, mi bismo se svi predavali i molili Ilahu, sto nikada nismo ni prestajali od vremena nasih starih predaka pre judeizma, hriscanstva ili islama, ali danas sve samo nazivamo drugim imenima. Bismi Allahi Raman we Raheem. U ime oca pravednog i milostivog. Bog je svakako pravedan i milostiv prema svima. He is merciful. Na kom god jeziku da mu se obratis.