Majčici Moje Prirode
Čekam igru leptira
da poljima opet krene
žamor tišine vetropira
Jednog mesta jedne stene
U duhu pored glas ti svira
a u nežne šapute iz sene
ptice se bude uz lepršaje vira
i rechi magichne iz žablje pene.
Tvoj sam lokvanj
ako vodom bi da prohodaš
Tvom stopalu sam panj
ako pogledom me mozgaš
Pa se vineš u svoje stanje
grozdu svoj mi jezik podariš
Bedrima nas obrgrliš
i šumi se ovoj obdaniš.
U kasu su nam konji nestali
u granama skrili se beli jeleni
Čekam putokaz zeleni
a ti spremaš li kajš pokidan?
Kao uspomenu dragulj izglačan
ili dukat ti sada krasi pupak
a milost postao oblak uplakan
jer izgubi te davno jedan glupak?
