O Titu je ispričano mnogo. O Titu je napisano mnogo. O Titu se priča i dan danas sa istim žarom. Neki bi želeli da isti vaskrsne pošto ispade da ono ne beše idealno ali beše mnogo bolje nego sad a opet, neki bi ... Zaista, šta bi to neki? Napomenuo bih da autor jeste rodjen dok je Tito bio živ ali je takodje bio medju poslednjim generacijama koje su dobile pionirsku maramu i bile učene o konkretnom cilju, za razliku od današnjih generacija bez ikakvog cilja.
Prosto je neverovatna količina (glupe) mase koja ionako sebična i samoljubiva večito ima izgovor za svoj nerad i alavost. Proći će i 40 i 50 i 100 godina od smrti najuticajnije osobe sa ovih prostora ikad, pa će opet biti ogorčenih. Najogorčeniji će biti oni kojima će mrtav Tito smetati na jubilej umiranja. Možda neće imati toliko fakata kao današnji ogorčeni ali će im služiti kao šlagfort za neutemeljena baljezganja sa ciljem da slušaocu stave do znanja kako mu niko neće pomoći do njega lično, onako ogorčenog.
Nikada nemojte zaboraviti da vam osoba pod teškim emocijama ne može pomoći. Ogorčenost je kompleksna emocija koja sputava osobu u racionalnom delanju. Pre vi možete pomoći ogorčenoj osobi nego ona vama. Sem ako ogorčenost nije, a najčešće jeste, odglumljena teatralno jer uopšte nije reč o onome o čemu se govorilo.
Pre nego dokoni, nastavite sa čitanjem, odmah ću vam reći da njima, najogorčenijima i vazda utučenima i prevarenima, na šteti rodjenima, ne trebaju Titove vremenom zaradjene moći i reputacije, konstantne političke muke i kompleksne obaveze prema narodu već - pozicija pojedinih političkih hohštaplera tog vremena koji su bili punih usta o Titu a zapravo se samo kezili nadredjenima i siktali prema sebi ravnima dok bi podredjene eliminisali.
Tito kao Tito nije mogao sam da upravlja sa 22.000.000 ljudi a verujte ni vi sami niste načisto ko vam je iskren prijatelj a ko ne od desetak ljudi koje poznajete i kojima ste možda dozvolili da vam udju u kuću da polemišu kako bi oni ovo ili ono, tu gde vi živite a nikako kod sebe. Tito nije sklanjao svakog hohštaplera i karijeristu već prvenstveno one koji bi mogli da zasmetaju njegovom uticaju ili su bili povezani sa stranim državama koje nam nisu spremale torte i kolače. Taj čovek je zanemario emotivnu stranu života, napuštao žene koje su ga volele (a neke su i nadrljale zbog toga) i time dokazao da ga politika zanima više nego sopstvene biološke potrebe. Mi danas nemamo takvog političara. Ruku na srce, imamo one koji ne mogu da imaju decu ali je neumorno "prave narodu".
Nikome od današnjih hohštaplera i neradnika, koji su za ovih 20 godina formirali novo političko kolo, zapravo nije jasno kako je Tito uspeo da formira najuže saradnike koji će itekako raditi na ideji a ne na planovima do funkcije u ratom opustošenoj zemlji.
Navešću jedan analitički primer koji će najviše da pogodi one koji se budu prepoznali ali na svu sreću pa ne moram da izmišljam kao glasnogovornici: Tito je okrenuo ledja izuzetno organizovanoj Rusiji nakon drugog svetskog rata koja zbog toga samo što cela nije krenula na njega tačnije na svih 22 miliona stanovnika. On je toga bio svestan i bio je spreman da žrtvuje ceo narod što mu je možda jedini minus. Kažem namerno "možda minus" jer je bio spreman da napusti zemlju ako narod bude ugrožen što danas recimo nije slučaj sa plakatnim političarima. Neki su dopustili da im zemlja bude napadnuta i mrtvi ladni sebe predstavljali žrtvom?!
Sa druge strane, današnji "Titovci" su recimo oprostili NATO napad tobož zbog Šiptara zarad baze gde se drogiraju i pederišu kako bi podigli sopstveni moral. Nemojte moliću o onim filmskim forama kako redov radi sklekove dok narednik urla ko da ga neko živog dere kada znamo da prvo što urade na lešu - vade zlatne zube. A kao biser gluposti, pogotovo što savremenim "Titovcima" niko to nije tražio, samovoljno oprostiše finansijski dug Iraka prema srpskim gradjevinskim firmama (od kojih su pokrali mašine pa otvorili svoje firme) samo zato što je NATO upropastio poredak koji, možda beše za neke nepravedan, ali mnogo bolji nego današnji.
Dok sa jedne strane pričaju o zakonima tržišta pozajmljujući pare neumorno bez ideje o vraćanju, dotle "oni" opraštaju finansije drugih ka nama pa nek su i sa kamatom. Takve nezrele državničke poteze mogu da povuku samo krajnji diletantni, karijeristi-procentaši, rodjene štetočine, intelektualni balast, kanalizacijski šljam a nikako političar kom će žena govoriti kako treba da udje u studentsko kolo ili da narodu priča o jestivosti žaba kada je naša nacionalna domaća životinja prase. Živ mi i zdrav Obrenović da potvrdi da ove ne zanima kako da naplate.
Naravno da su takvi ogorčeni na Tita i da će da pljuju po njegovom vremenu. Tito je ostavio čitavu zemlju i narodu i ogorčenima, ali čitavu. Evo ta ogorčenost ne popušta ni posle 30 godina a zemlja sve manja. Lepo ja kažem - nemojte davati depresivcima da voze po autoputu jer suvozači najčešće stradaju. Titu je takvom kakav je, ceo svet došao na sahranu, a domaćim ogorčenim depresivcima dolaze samo članovi stranke sa obaveznim popisivanjem od kojih opet, dobar deo dodje jedino ako dolazi i upravni odbor.
Aj se ne lažemo za početak...
Prosto je neverovatna količina (glupe) mase koja ionako sebična i samoljubiva večito ima izgovor za svoj nerad i alavost. Proći će i 40 i 50 i 100 godina od smrti najuticajnije osobe sa ovih prostora ikad, pa će opet biti ogorčenih. Najogorčeniji će biti oni kojima će mrtav Tito smetati na jubilej umiranja. Možda neće imati toliko fakata kao današnji ogorčeni ali će im služiti kao šlagfort za neutemeljena baljezganja sa ciljem da slušaocu stave do znanja kako mu niko neće pomoći do njega lično, onako ogorčenog.
Nikada nemojte zaboraviti da vam osoba pod teškim emocijama ne može pomoći. Ogorčenost je kompleksna emocija koja sputava osobu u racionalnom delanju. Pre vi možete pomoći ogorčenoj osobi nego ona vama. Sem ako ogorčenost nije, a najčešće jeste, odglumljena teatralno jer uopšte nije reč o onome o čemu se govorilo.
Pre nego dokoni, nastavite sa čitanjem, odmah ću vam reći da njima, najogorčenijima i vazda utučenima i prevarenima, na šteti rodjenima, ne trebaju Titove vremenom zaradjene moći i reputacije, konstantne političke muke i kompleksne obaveze prema narodu već - pozicija pojedinih političkih hohštaplera tog vremena koji su bili punih usta o Titu a zapravo se samo kezili nadredjenima i siktali prema sebi ravnima dok bi podredjene eliminisali.
Tito kao Tito nije mogao sam da upravlja sa 22.000.000 ljudi a verujte ni vi sami niste načisto ko vam je iskren prijatelj a ko ne od desetak ljudi koje poznajete i kojima ste možda dozvolili da vam udju u kuću da polemišu kako bi oni ovo ili ono, tu gde vi živite a nikako kod sebe. Tito nije sklanjao svakog hohštaplera i karijeristu već prvenstveno one koji bi mogli da zasmetaju njegovom uticaju ili su bili povezani sa stranim državama koje nam nisu spremale torte i kolače. Taj čovek je zanemario emotivnu stranu života, napuštao žene koje su ga volele (a neke su i nadrljale zbog toga) i time dokazao da ga politika zanima više nego sopstvene biološke potrebe. Mi danas nemamo takvog političara. Ruku na srce, imamo one koji ne mogu da imaju decu ali je neumorno "prave narodu".
Nikome od današnjih hohštaplera i neradnika, koji su za ovih 20 godina formirali novo političko kolo, zapravo nije jasno kako je Tito uspeo da formira najuže saradnike koji će itekako raditi na ideji a ne na planovima do funkcije u ratom opustošenoj zemlji.
Navešću jedan analitički primer koji će najviše da pogodi one koji se budu prepoznali ali na svu sreću pa ne moram da izmišljam kao glasnogovornici: Tito je okrenuo ledja izuzetno organizovanoj Rusiji nakon drugog svetskog rata koja zbog toga samo što cela nije krenula na njega tačnije na svih 22 miliona stanovnika. On je toga bio svestan i bio je spreman da žrtvuje ceo narod što mu je možda jedini minus. Kažem namerno "možda minus" jer je bio spreman da napusti zemlju ako narod bude ugrožen što danas recimo nije slučaj sa plakatnim političarima. Neki su dopustili da im zemlja bude napadnuta i mrtvi ladni sebe predstavljali žrtvom?!
Sa druge strane, današnji "Titovci" su recimo oprostili NATO napad tobož zbog Šiptara zarad baze gde se drogiraju i pederišu kako bi podigli sopstveni moral. Nemojte moliću o onim filmskim forama kako redov radi sklekove dok narednik urla ko da ga neko živog dere kada znamo da prvo što urade na lešu - vade zlatne zube. A kao biser gluposti, pogotovo što savremenim "Titovcima" niko to nije tražio, samovoljno oprostiše finansijski dug Iraka prema srpskim gradjevinskim firmama (od kojih su pokrali mašine pa otvorili svoje firme) samo zato što je NATO upropastio poredak koji, možda beše za neke nepravedan, ali mnogo bolji nego današnji.
Dok sa jedne strane pričaju o zakonima tržišta pozajmljujući pare neumorno bez ideje o vraćanju, dotle "oni" opraštaju finansije drugih ka nama pa nek su i sa kamatom. Takve nezrele državničke poteze mogu da povuku samo krajnji diletantni, karijeristi-procentaši, rodjene štetočine, intelektualni balast, kanalizacijski šljam a nikako političar kom će žena govoriti kako treba da udje u studentsko kolo ili da narodu priča o jestivosti žaba kada je naša nacionalna domaća životinja prase. Živ mi i zdrav Obrenović da potvrdi da ove ne zanima kako da naplate.
Naravno da su takvi ogorčeni na Tita i da će da pljuju po njegovom vremenu. Tito je ostavio čitavu zemlju i narodu i ogorčenima, ali čitavu. Evo ta ogorčenost ne popušta ni posle 30 godina a zemlja sve manja. Lepo ja kažem - nemojte davati depresivcima da voze po autoputu jer suvozači najčešće stradaju. Titu je takvom kakav je, ceo svet došao na sahranu, a domaćim ogorčenim depresivcima dolaze samo članovi stranke sa obaveznim popisivanjem od kojih opet, dobar deo dodje jedino ako dolazi i upravni odbor.
Aj se ne lažemo za početak...