Obične stvari
Ponekad mi se čini da sam umoran,
umoran od života,
od tolikih stvari kojih nema,
jer tebe nema.
Ponekad mi se čini da je tamno
i hladno oko mene
i da samo ti čuvaš nešto
nalik toplini.
Toliko sam zbunjen i ne razlikujem više
šećer od soli,i smijem se kad ne treba.
Čudnovato je kako čovjek može biti bespomoćan,
ako je ostavljen.
Neki dan hodao sam ulicom,
ali nisam stigao kamo sam pošao.
Pozdravljao sam nepoznate ljude
i govorio gluposti kojih se stidim.
Ponekad mi se čini da te nalazim
pošto sam izgubio
gotovo sve što je bilo važno,
mislim,za mene.
To su obične stvari,ali one,
te obične stvari,
ja živim s njima svakoga dana
i one me nalaze.
Mogu da budem neobrijan i bez kravate,
i da šutim satima,kao drvo.
O čemu?Ne znam.Djetinjaste misli
o ljubavi.I o tome da me ti voliš.
To će proći, znam.Uvijek prolazi!
-rekao je prijatelj,i zaplakao.
I on ima svoju nevolju,jednako običnu,
ni on ne razlikuje više šećer od soli.
Zvonimir Golob
Ps.Za sve koji se osećaju usamljenima...ima nas dosta takvih,ako je za utehu..
Ponekad mi se čini da sam umoran,
umoran od života,
od tolikih stvari kojih nema,
jer tebe nema.
Ponekad mi se čini da je tamno
i hladno oko mene
i da samo ti čuvaš nešto
nalik toplini.
Toliko sam zbunjen i ne razlikujem više
šećer od soli,i smijem se kad ne treba.
Čudnovato je kako čovjek može biti bespomoćan,
ako je ostavljen.
Neki dan hodao sam ulicom,
ali nisam stigao kamo sam pošao.
Pozdravljao sam nepoznate ljude
i govorio gluposti kojih se stidim.
Ponekad mi se čini da te nalazim
pošto sam izgubio
gotovo sve što je bilo važno,
mislim,za mene.
To su obične stvari,ali one,
te obične stvari,
ja živim s njima svakoga dana
i one me nalaze.
Mogu da budem neobrijan i bez kravate,
i da šutim satima,kao drvo.
O čemu?Ne znam.Djetinjaste misli
o ljubavi.I o tome da me ti voliš.
To će proći, znam.Uvijek prolazi!
-rekao je prijatelj,i zaplakao.
I on ima svoju nevolju,jednako običnu,
ni on ne razlikuje više šećer od soli.
Zvonimir Golob
Ps.Za sve koji se osećaju usamljenima...ima nas dosta takvih,ako je za utehu..
. Zatim postoje - opoRUKE. To su RUKE koje drugim rukama daruju neke stvari da same prestaju biti RUKE. OpoRUKE su tužne RUKE makar poklanjale lepe priče i pesme..."
