Ti - u čijoj se svakoj misli laž i prevara tuku
a podlost, zavist i mržnja su ti ispod kože,
stani.
Imaš li prijatelja da ti pruži ruku?
Ti - bezličan,
što se takmičiš da što više kupiš, otmeš,
stani, seti se -
nekad si bio častan čovek
i to da zaboraviš nesmeš.
Ti - što se stidiš imena svog dede
pa deci strana imena daješ,
koji si prodao dostojanstvo i sve što se prodati može,
koji, ako treba, i sam sebe izdaješ,
stani, gledaj -
jutro se čudi
što ste ti i tebi slični zaboravili da budete ljudi.
Ti ni ne vidiš
da niko nikome nije brat
i da je neki zao sat.
Da je vreme laži i prevara,
da tvoja deca u lažne svetove beže,
svetove od plavog dima,
uz šamar života
da nema ljubavi da ih veže...
Od užasa kakva im je istina
žele da odu daleko, što dalje
da ti nisu ni blizu...
Ti ne vidiš da deca gladna lepote
već liče na vandale -
ruše, lome i pale
ljuti što im se neda
da odu u nepoznato
i bar budu gradjani drugog reda.
Čoveče, stani.
U ovoj su kafani pili i pisali naši velikani.
Seti se nekog imena, neke pesme,
seti se majke i brata,
Čuješ li kapi kiše ?
Procvetalo je drveće
a život teče, život te zove, život viče...
Seti se -
negde ti je prepušteno sebi dete,
nauči ga da voli
da nekome veruje, da nekoga ljubi...
Učini da deca bar žive kao ljudi.
Proleće se budi.
Koga će pronaći kada se vrate laste?
Samo umorne duše i ništa više.
Čoveče -
pod ovim nebom uspravi se.
a podlost, zavist i mržnja su ti ispod kože,
stani.
Imaš li prijatelja da ti pruži ruku?
Ti - bezličan,
što se takmičiš da što više kupiš, otmeš,
stani, seti se -
nekad si bio častan čovek
i to da zaboraviš nesmeš.
Ti - što se stidiš imena svog dede
pa deci strana imena daješ,
koji si prodao dostojanstvo i sve što se prodati može,
koji, ako treba, i sam sebe izdaješ,
stani, gledaj -
jutro se čudi
što ste ti i tebi slični zaboravili da budete ljudi.
Ti ni ne vidiš
da niko nikome nije brat
i da je neki zao sat.
Da je vreme laži i prevara,
da tvoja deca u lažne svetove beže,
svetove od plavog dima,
uz šamar života
da nema ljubavi da ih veže...
Od užasa kakva im je istina
žele da odu daleko, što dalje
da ti nisu ni blizu...
Ti ne vidiš da deca gladna lepote
već liče na vandale -
ruše, lome i pale
ljuti što im se neda
da odu u nepoznato
i bar budu gradjani drugog reda.
Čoveče, stani.
U ovoj su kafani pili i pisali naši velikani.
Seti se nekog imena, neke pesme,
seti se majke i brata,
Čuješ li kapi kiše ?
Procvetalo je drveće
a život teče, život te zove, život viče...
Seti se -
negde ti je prepušteno sebi dete,
nauči ga da voli
da nekome veruje, da nekoga ljubi...
Učini da deca bar žive kao ljudi.
Proleće se budi.
Koga će pronaći kada se vrate laste?
Samo umorne duše i ništa više.
Čoveče -
pod ovim nebom uspravi se.
