Još od osnovne škole stvorio sam naviku da ustajem u 6 h ujutru i da trčim 7-8 km a zatim se bavim jogom.Posle ručka u 17 h trčim 12-13 km pa se bavim borilačkim veštinama.To mi je ritual kojeg volim da se pridržavam a retki su dani da to propustim.Pre mesečak dana sam dobio savet da je zbog vena i td i td bolje voziti bicikl.I probao sam,kupio sam dobar bajs,i stvarno mi je ta promena posle 10-ak dana baš legla super.Između ostalog,koristim sve mišiće,a mogu i da radim neke druge vežbe uz put.
Večeras sam krenuo uobičajeno na 30 km vožnje.Kiša,oće da pada-neće da pada,ko zna,poneo sam nepromočivo odelo.Obzirom da sam ovih dana rešavao nekoliko životno važnih situacija,bio sam sav napet i u startu sam rešio da vozim malo oštrije-prosto da se izduvam,da ne mislim ni na šta osim na put ispred.I zaista mi je prijalo.Uobičajena trasa-uobičajeno vreme-uobičajene face uz put,i sve je bilo OK.Tek sam prešao 3-4 km i počela je kiša,ona lagana,što obećava da će istrtrajati celo posle podne i celu noć.Iako mi je bilo potrebno 1 min. da obučem nepromočivo odelo,odlučio sam da se ne oblačim.Taman sam se zagrejao i počeo da se preznojavam,a kiša i nije bila tako hladna, kao što ne pamtim od kada se nije dogodilo,nekako uvek,čim nema Sunca-prosto da se smrzneš.Ništa-baš mi je prijalo,vozio sam žustrije,i umesto da se preznojavam,kisnuo sam i održavao sam neku baš prijatnu temperaturu.Uz put sam sretao ljude koji su takođe u isto vreme imali redovne aktivnosti-i kisli su kao i ja.ALI-nije sve to bilo tako uobičajeno,nekako svi smo imali osmeh na licima,umesto običnog pozdrava-bilo je mahanja i vriskanja i mnogo smeha.Ne samo da su mi bile i gaće mokre nego su se i srozale kao da sam ih skinuo,a patike pune vode su šljickale i prskale i kroz rupice za pertle.
Zadnjih 3 km sam finiširao kao da mogu još 30 km da vozim,osećao sam veliko zadovoljstvo,i sada ga osećam.E sada mi postaje hladno i odoh da se istuširam.
Večeras sam krenuo uobičajeno na 30 km vožnje.Kiša,oće da pada-neće da pada,ko zna,poneo sam nepromočivo odelo.Obzirom da sam ovih dana rešavao nekoliko životno važnih situacija,bio sam sav napet i u startu sam rešio da vozim malo oštrije-prosto da se izduvam,da ne mislim ni na šta osim na put ispred.I zaista mi je prijalo.Uobičajena trasa-uobičajeno vreme-uobičajene face uz put,i sve je bilo OK.Tek sam prešao 3-4 km i počela je kiša,ona lagana,što obećava da će istrtrajati celo posle podne i celu noć.Iako mi je bilo potrebno 1 min. da obučem nepromočivo odelo,odlučio sam da se ne oblačim.Taman sam se zagrejao i počeo da se preznojavam,a kiša i nije bila tako hladna, kao što ne pamtim od kada se nije dogodilo,nekako uvek,čim nema Sunca-prosto da se smrzneš.Ništa-baš mi je prijalo,vozio sam žustrije,i umesto da se preznojavam,kisnuo sam i održavao sam neku baš prijatnu temperaturu.Uz put sam sretao ljude koji su takođe u isto vreme imali redovne aktivnosti-i kisli su kao i ja.ALI-nije sve to bilo tako uobičajeno,nekako svi smo imali osmeh na licima,umesto običnog pozdrava-bilo je mahanja i vriskanja i mnogo smeha.Ne samo da su mi bile i gaće mokre nego su se i srozale kao da sam ih skinuo,a patike pune vode su šljickale i prskale i kroz rupice za pertle.
Zadnjih 3 km sam finiširao kao da mogu još 30 km da vozim,osećao sam veliko zadovoljstvo,i sada ga osećam.E sada mi postaje hladno i odoh da se istuširam.
