U jednoj dalekoj i maloj zemlji, sa biblijski-rajskom prirodom i apokaliptično glupim i lakomim stanovništvom, otvorili banku organa. Prvi se osmelio njihov predsednik - zaveštao sve organe. Pisalo u novinama i njegovoj stranci rejting skočio 0,05%. Ruku na srce nije pisalo ništa o kvalitetu organa odnosno u kom stadijumu će biti konzervirani i distribuirani. Čak je kupljena i oprema za skladištenje i tu je predsednik sa svojim pajtašima uzeo masnu proviziju pa je ugled stranke opao za 0,05%. Zaključujemo da stranka ništa ne trpi odnosno tu je gde je i bila.
Mnogo godina kasnije desila se teška bolest kod jednog novokomponovanog tajkuna iz te male i daleke zemlje sa biblijskim pejsažima. Zbog silnih obaveza oko konstantnih proširenja svog lanca prodavnica koje mu deda nije ostavio, nije išao kod lekara na vreme. Kod lekara je otišao tek kada je pao u krevet kako to kažu naši stari. Ode on lepo do lekara opšte prakse, uze broj i sede u čekaonicu. Babe sa okolnih klupa se raspitivaše koji li je broj dobio odnosno da ne udje daleko bilo pre njih. "Sinko, koji ste broj dobili" - upita smelo jedna baba praćena pogledima ostalih. "13, jel hoćeš da se menjamo" - upita tajkun. "Puj, puj"- pljucnu baba -"samo da proverim da nisu pomešali, kod mene broj 02 a nema niko ispred". Kad su prošle sve babe dodje i red na tajkuna. "O, gospodine, hoćete li kafu? Može li autogram" - upita medicinska sestra. "Ja stalno pazarim u Vašim prodavnicama, imam i karticu za popust" - nadoveza se druga. Malo po malo u ordinaciju udje svo medicinsko osoblje sa tog sprata a zatim i sa svih ostalih samo da se dive tajkunu. "Aman, koj vam je? To su smislili iz marketinške službe, samo nisam znao da to toliko utiče na psihu. Dajte vi meni uput kod specijaliste". Svi u ordinaciji počeše sa pisanjem tako da je tajkun dobio pedesetak uputa na sve strane. Čak su ga ispratili do ulaza zdravstvene ustanove i stajali na vratima iako je džip otišao iz vidokruga još pre pola sata.
Nekoliko dana kasnije se ispostavilo da mu je svih 50 uputa trebalo - i kardiolog i otorinolaringolog i stomatolog i gastroentrolog i ofatlmolog a biće i astrolog - naime njemu je kancer metastazirao! Dodje načelnik klinike i reče mu:"Gospodine, Vama su organi pred totalnim otkazivanjem!". Tajkun se malo zamisli i izračuna u trenutku da nema kome da ostavi svoju post-miloševićevsko-demokratsko-tranzicionu imperiju. Razmišljao koliko košta njegovo višednevno odsustvo i kako da nagradi lekare iz asortimana po povlašćenoj ceni. A onda uzviknu:"Banka organa!" "Bravo! Setili ste se! Ja sam toliko opterećen nalazom da sam prevideo tu mogućnost!" - uzviknu načelnik kliničkog centra. "Čuo sam da je ona budala ostavio sve organe, daj da vidimo da li pasuju" - reče tajkun- "znam da je dotični XL a ja eto M pa ako može šta da se skrati". Lekar predade spisak dostupnih organa tajkunu i on poče sa analizom. "Srce skroz zdravo, nepušač, sportista to mi treba menjaj odmah" - naredi tajkun i nastavi sa analizom spiska. "Bubrezi zdravi, nije alkoholičar, pio šampanjac u separeu Crvene Zvezde, nekadašnjeg stadiona sada predvorja mog davno otvorenog shopping mall-a, kupljeno" - zadvoljno reče tajkun i nastavi sve do stavki koje mu se nisu dopale. "Doktore, ja znam da je kancer metastazirao na sve organe ali ako treba da menjam i kitu i pamet sa njegovom onda ***** posao". "Ali niko normalan nije više ostavljao organe u kompletu" - zbunjeno odgovori načelnik. "Aman čoveče kita mu em mala em ste je konzervirali kad mu bilo 70 godina a ja bih ako može da zadržim ovu pamet, šta će mi njegova? Pa on sa svojom pameću ni stan nije uspeo sebi da obezbedi, samo neko sitno muljanje preko članova porodice. JA bre mall-ove šipčim. Ako nema niko onda odoh da radim još malo. Znao sam da ne treba uplaćivati zdravstveno radnicima i sada ću im objasniti i zašto sam to još onda odlučio" - reče tajkun i otrča do firme.
Par dana nakon otvaranja najnovijeg shopping mall-a u tradicionalno neprijateljskoj zemlji, odmah pored ove bajkovite, srce našeg tajkuna je prestalo da kuca usled teške bolesti lopovitis vulgaris cancer. Njegovi naslednici su se popi... posvadjali oko podele imovine i sve pare su potrošili na džipove i bunde, bahanalije i alimentacije daleko od zatvorenih očiju tajkuna. Zaveštani organi su morali da budu bačeni jer im prošlo trideset godina od konzervacije a i niko nije hteo malu kitu i ništa bolju pamet.
Mnogo godina kasnije desila se teška bolest kod jednog novokomponovanog tajkuna iz te male i daleke zemlje sa biblijskim pejsažima. Zbog silnih obaveza oko konstantnih proširenja svog lanca prodavnica koje mu deda nije ostavio, nije išao kod lekara na vreme. Kod lekara je otišao tek kada je pao u krevet kako to kažu naši stari. Ode on lepo do lekara opšte prakse, uze broj i sede u čekaonicu. Babe sa okolnih klupa se raspitivaše koji li je broj dobio odnosno da ne udje daleko bilo pre njih. "Sinko, koji ste broj dobili" - upita smelo jedna baba praćena pogledima ostalih. "13, jel hoćeš da se menjamo" - upita tajkun. "Puj, puj"- pljucnu baba -"samo da proverim da nisu pomešali, kod mene broj 02 a nema niko ispred". Kad su prošle sve babe dodje i red na tajkuna. "O, gospodine, hoćete li kafu? Može li autogram" - upita medicinska sestra. "Ja stalno pazarim u Vašim prodavnicama, imam i karticu za popust" - nadoveza se druga. Malo po malo u ordinaciju udje svo medicinsko osoblje sa tog sprata a zatim i sa svih ostalih samo da se dive tajkunu. "Aman, koj vam je? To su smislili iz marketinške službe, samo nisam znao da to toliko utiče na psihu. Dajte vi meni uput kod specijaliste". Svi u ordinaciji počeše sa pisanjem tako da je tajkun dobio pedesetak uputa na sve strane. Čak su ga ispratili do ulaza zdravstvene ustanove i stajali na vratima iako je džip otišao iz vidokruga još pre pola sata.
Nekoliko dana kasnije se ispostavilo da mu je svih 50 uputa trebalo - i kardiolog i otorinolaringolog i stomatolog i gastroentrolog i ofatlmolog a biće i astrolog - naime njemu je kancer metastazirao! Dodje načelnik klinike i reče mu:"Gospodine, Vama su organi pred totalnim otkazivanjem!". Tajkun se malo zamisli i izračuna u trenutku da nema kome da ostavi svoju post-miloševićevsko-demokratsko-tranzicionu imperiju. Razmišljao koliko košta njegovo višednevno odsustvo i kako da nagradi lekare iz asortimana po povlašćenoj ceni. A onda uzviknu:"Banka organa!" "Bravo! Setili ste se! Ja sam toliko opterećen nalazom da sam prevideo tu mogućnost!" - uzviknu načelnik kliničkog centra. "Čuo sam da je ona budala ostavio sve organe, daj da vidimo da li pasuju" - reče tajkun- "znam da je dotični XL a ja eto M pa ako može šta da se skrati". Lekar predade spisak dostupnih organa tajkunu i on poče sa analizom. "Srce skroz zdravo, nepušač, sportista to mi treba menjaj odmah" - naredi tajkun i nastavi sa analizom spiska. "Bubrezi zdravi, nije alkoholičar, pio šampanjac u separeu Crvene Zvezde, nekadašnjeg stadiona sada predvorja mog davno otvorenog shopping mall-a, kupljeno" - zadvoljno reče tajkun i nastavi sve do stavki koje mu se nisu dopale. "Doktore, ja znam da je kancer metastazirao na sve organe ali ako treba da menjam i kitu i pamet sa njegovom onda ***** posao". "Ali niko normalan nije više ostavljao organe u kompletu" - zbunjeno odgovori načelnik. "Aman čoveče kita mu em mala em ste je konzervirali kad mu bilo 70 godina a ja bih ako može da zadržim ovu pamet, šta će mi njegova? Pa on sa svojom pameću ni stan nije uspeo sebi da obezbedi, samo neko sitno muljanje preko članova porodice. JA bre mall-ove šipčim. Ako nema niko onda odoh da radim još malo. Znao sam da ne treba uplaćivati zdravstveno radnicima i sada ću im objasniti i zašto sam to još onda odlučio" - reče tajkun i otrča do firme.
Par dana nakon otvaranja najnovijeg shopping mall-a u tradicionalno neprijateljskoj zemlji, odmah pored ove bajkovite, srce našeg tajkuna je prestalo da kuca usled teške bolesti lopovitis vulgaris cancer. Njegovi naslednici su se popi... posvadjali oko podele imovine i sve pare su potrošili na džipove i bunde, bahanalije i alimentacije daleko od zatvorenih očiju tajkuna. Zaveštani organi su morali da budu bačeni jer im prošlo trideset godina od konzervacije a i niko nije hteo malu kitu i ništa bolju pamet.