Nasoj deci s ljubavlju....

Djetetu u utrobi


Hoćeš li ikad biti tako sretno;
kao što si sada; u ljubavi mog tijela?

Ni jedna te ljubav više neće
tako prožeti svega
niti ćeš krv svoju dijeliti s nekim
ko sada sa mnom.

U zagrljaju svakom ljudskom
i ne znajuć sjećat ćeš se kako si ovdje ležao
prelijevajući se iz sebe u mene
kao zora u dan -
O ne nadaj se da ćeš zaboraviti ovo vrijeme;
jedino vrijeme kad nisi bio sam.

Što te onda goni u surovu svjetlost svijesti?
Iz cjeline svog bića bit će izrezan komad
Iz kugle vida samo jedan pogled
Od neba samo jedna zvijezda.

Bespomoćno ti rasteš;
bespomoćno ja starim:
ista slijepa želja tjera tebe u svjetlost dana
koja je i mene nagnala u mrak tvog začeća.

Uzalud sam gradila
branu na toj rijeci:
ti si voda koja je naišla i odnijela me sobom.
Protiv tebe nema lijeka; jer si ti bujica
koja iz mene same izvire -
uzalud sam gradila
branu na toj rijeci.

Dijete moje;
mi smo igračke s ugrađenim otporom;
koji povečava ljepotu naših kretnji.


Vesna Krmpotić


~~~~~~~~~~~~~~~


Ljubav prema deci je najvise covekovo osecanje..
Ta vrsta ljubavi je nepobediva,neunistiva,neprocenljiva i nenadmasna.
Doseze granice do kojih nismo ni svesni da mozemo stici,daje nam snagu za koju ni sami ne znamo da je posedujemo.
Posebno postajemo toga svesni kada se deca odrastanjem otrgnu iz naseg narucja, i kada imaju svoje "druge" zivote,kada formiraju svoju porodicu..
Kad se napusti "primarna" i kada se stvori "sekundarna"porodica,mozda tek tada nasa deca mogu shvatiti pravo znacenje ljubavi prema vlastitom detetu..

Vikendom smo "blizi" jedni drugima,radnim danima se ima malo vremena da se cujemo,vidimo,zagrlimo..
Tog vremena vise nemaju nasi "maleni" nego mi..

Ove divne stihove Vesne Krmpotic sam zelela da podelim sa vama koji ste roditelji i sa vama koji ste deca svojih roditelja....

 

[Whispers]

Hvala,Lejla. Zaista,ljubav prema deci je nenadmasna,kao i zelja da su uvek srecni i nasmejani. Ja znam da bih dala sve na svetu za jedan njihov osmeh i vec me plasi cinjenica da ce jednoga dana biti "svoji" i ko zna gde.

 

[mislioc]

Niti oduzeti niti dodati šta ovome tvom tekstu nemam,samo želim da znaš da sam impresioniran.Ko ima oči neka vidi,ko ima uši neka čuje.
Bravo tebi,svaki tekst ti je extra.Knjigu da pišeš-ne čita više niko,ovde možda i zaluta neko ko će pogledati i kad tad će se setiti ovih reči.Do sledećeg teksta,pozdrav.

 

[gost 198065]

Da parafraziram komentar odgore, više niko ne čita. Vredno čitanja.

Psovke, svađe, nemogućnost izraza drugačijeg od neotesanosti i nekulture; pljuvanje po svakoj razlici, osobitosti, posebnosti u odnosu na nauk slepe i gluve gomile koja se hrani najnižim instinktima - ili, pak, cvetići, bubice, šarenice, zašećerena vodica - infantilne budalaštine malih u pameti i velikih u poniznosti...

To će uvek imati sledbenike.

Ali, slutim li naopako, možda, ako sam sigurna da ti nisi od onih koje će svest o svemu tome pokolebati?

To je bilo retoričko.

 

[lejla.al.dbuni]

Hvala,Lejla. Zaista,ljubav prema deci je nenadmasna,kao i zelja da su uvek srecni i nasmejani. Ja znam da bih dala sve na svetu za jedan njihov osmeh i vec me plasi cinjenica da ce jednoga dana biti "svoji" i ko zna gde.

Moramo to razumeti ovako,Sapatu :

"...Vaša deca nisu vaša deca.
Ona su sinovi i kćeri čežnje života za samim sobom.

Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,
I premda su s vama, ne pripadaju vama.

Možete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,
Jer, ona imaju vlastite misli.

Možete okućiti nihova tela, ali ne njihove duše,
Jer, njihove duše borave u kući od sutra, koju vi ne možete posetiti, čak ni u svojim snima.

Možete se upinjati da budete kao oni, ali ne tražite od njih da budu poput vas.
Jer, život ne ide unatrag niti ostaje na preključe.

Vi ste lukovi s kojih su vaša deca odapeta kao žive strele..."


Khalil Gibran

 

[lejla.al.dbuni]

Niti oduzeti niti dodati šta ovome tvom tekstu nemam,samo želim da znaš da sam impresioniran.Ko ima oči neka vidi,ko ima uši neka čuje.
Bravo tebi,svaki tekst ti je extra.Knjigu da pišeš-ne čita više niko,ovde možda i zaluta neko ko će pogledati i kad tad će se setiti ovih reči.Do sledećeg teksta,pozdrav.

Ove reci koje si mi uputio toliko su lepe da si me postideo,Misaoni..zaista!
Zahvaljujem ti na ovakvom komentaru koji je upravo razlog zasto sam prisutna ovde na Blogu.

 

[lejla.al.dbuni]

Da parafraziram komentar odgore, više niko ne čita. Vredno čitanja.

Psovke, svađe, nemogućnost izraza drugačijeg od neotesanosti i nekulture; pljuvanje po svakoj razlici, osobitosti, posebnosti u odnosu na nauk slepe i gluve gomile koja se hrani najnižim instinktima - ili, pak, cvetići, bubice, šarenice, zašećerena vodica - infantilne budalaštine malih u pameti i velikih u poniznosti...

To će uvek imati sledbenike.

Ali, slutim li naopako, možda, ako sam sigurna da ti nisi od onih koje će svest o svemu tome pokolebati?

To je bilo retoričko.

Znam da je bilo retoricko..
I jesam nepokolobljiva,jer svet oko mene gledam jasnim pogledom:
ono sto ne zavisi od mene-ne mogu da promenim i jednostavno na to nije predmet mog interesovanja,
a ono sto moze biti rezultat mog uticaja- veoma sam motivisana da gradim kao svoj maleni,paralelni svet..
lepotom protiv ruznoce!
...i,relativno,nije mi tako lose,podnosljivo bude.

Zahvaljujem na komentaru,posebno zato sto tvoji tekstovi za mene imaju nemerljivu vrednost!

 

[RiadaT.]

Tvoj izbor me odusevio..............Pozdrav!

 

[lejla.al.dbuni]

Tvoj izbor me odusevio..............Pozdrav!

Drago mi je da ti se dopalo,Riada.
I lepo je sto si ovde ponovo sa nama,jer si nam nedostajala...