~Nepoznatoj, ma gde ona bila...~
Vi i ja smo, svako za sebe, draga moja nepoznata, samo prosek.
Izadjimo iz te prosecnosti, budimo natprosecni- spojimo se!
Izradjajmo tu prokletu decu da nas savest ne grize!
Ovo blago sto ga nagomilasmo, mozda nece satrunuti, ali nas nece ni pomenuti, to je izvesno.
Svaki dukat, svaki novcic, svaki dragi kamencic - sve ce to obezvrediti samo sebe cim se docepa grabljivih ruku.
Nista od toga nece za nama u zemlju, verujte mi.
Jedino deca, unuci, praunuci - oni ce nam se kad-tad pridruziti.
Dajmo im priliku, dozovimo ih.
U nasem spajanju je trenutno zadovoljstvo, i vecni spokoj.
Nisu zalud nasi slavni preci jurili slavne pretkinje, ne bi li ostavili svoje seme.
Moglo se potomstvo ostaviti u svakoj skitacici, ali nije to tô.
Hajde, gospo, da vidimo jesmo li vredni vremena u kome smo se rodili, ili bar imena koje smo, ne svojom zaslugom, nasledili!
Dosta je bilo skrnavljenja tih imena, dosta je bilo glupih medjupoteza, dosta je bilo bludnih pogleda, saranja i varanja, dajmo se matici, posadimo drvo koje ce mozda radjati gorke plodove - ali ce radjati.
Ulogu bogova smo kupili zlatnicima i sad nas obozavaju.
Nema tog zlatnika koji nije oblozen krvlju.
Ne znam cemu se klanjamo!
Spustimo se na nivo zivotinje, sparimo se, neka nas bar neko proklinje!
Ako vec moraju da nas ocerupaju besne guzice, neka to bude meso naseg mesa, krv nase krvi.
Ako to sto pricaju o vama iole vredi, ako glas koji mene bije moze da se upotrebi, taj iscedak iz trenutka kosmicke slasti, ne mora da bude ni tako los.
Te iste potomke stvorice neko drugi - svako se pre ili kasnije rodi, bez obzira na to ko su mu roditelji - a onda ce nam biti zao.
Izbegnimo sramotu neradjanja, izrodimo nesto.
Kad vec nismo rodjeni za velike misli i velika dela, ucinimo bar veliki greh - spojimo se!
Pitao sam grobara kako mu se dopada posao.
Odgovorio mi je: "Pa, eto, zakopavam tudje gluposti".
Napravimo i mi jednu takvu glupost.
Ne trazim od vas, gospo draga, da spavamo zajedno; ne trazim da vodimo ljubav, danas se iza te reci skrivaju najveca zlodela; ne trazim da kucimo ili stvaramo materijalna dobra, ne trazim nista za sebe.
Ne morate mi reci ni jednu lepu rec, ne morate me voleti, ne morate ziveti sa mnom.
Treba samo da se nadjemo, da nas ima, da nas neko pomene u kletvi ili molitvi.
Covek zivi onoliko koliko mu je kletva dugacka; za molitvu uvek ima vremena, ona ne zavisi od duzine zivota.
Ostanimo neznanci, dozivotni stranci, persirajmo jedno drugom, mrzimo se, pljujmo se, ali - srodimo se.
Bar za tren.
I u ocima zlikovaca i mrzitelja nasih imacemo vecu vrednost ako se bar neko nekad pohvali da smo ga bas mi sacinili.
Vi i ja, gospo draga.
Mozete vi bez mene, mogu ja bez vas, to sitno zavaravanje ne sme dugo da potraje.
Gledam vas, ovako iz prikrajka, slutim razloge koje cete izmisliti, samo da me odbijete.
Pusticu vas da pricate, da potrosite prazne reci, da se ugusite u njima, i kad vise ne bude bilo ni jedne jedine floskule, ni jednog jedinog formalnog ili "normalnog" opravdanja, zaigracemo ples - ples buducnosti.
NENAD ZIVKOVIC "Hologram"
Ps.Posebno za one koji nisu u ljubavi bas hrabri...
Vi i ja smo, svako za sebe, draga moja nepoznata, samo prosek.
Izadjimo iz te prosecnosti, budimo natprosecni- spojimo se!
Izradjajmo tu prokletu decu da nas savest ne grize!
Ovo blago sto ga nagomilasmo, mozda nece satrunuti, ali nas nece ni pomenuti, to je izvesno.
Svaki dukat, svaki novcic, svaki dragi kamencic - sve ce to obezvrediti samo sebe cim se docepa grabljivih ruku.
Nista od toga nece za nama u zemlju, verujte mi.
Jedino deca, unuci, praunuci - oni ce nam se kad-tad pridruziti.
Dajmo im priliku, dozovimo ih.
U nasem spajanju je trenutno zadovoljstvo, i vecni spokoj.
Nisu zalud nasi slavni preci jurili slavne pretkinje, ne bi li ostavili svoje seme.
Moglo se potomstvo ostaviti u svakoj skitacici, ali nije to tô.
Hajde, gospo, da vidimo jesmo li vredni vremena u kome smo se rodili, ili bar imena koje smo, ne svojom zaslugom, nasledili!
Dosta je bilo skrnavljenja tih imena, dosta je bilo glupih medjupoteza, dosta je bilo bludnih pogleda, saranja i varanja, dajmo se matici, posadimo drvo koje ce mozda radjati gorke plodove - ali ce radjati.
Ulogu bogova smo kupili zlatnicima i sad nas obozavaju.
Nema tog zlatnika koji nije oblozen krvlju.
Ne znam cemu se klanjamo!
Spustimo se na nivo zivotinje, sparimo se, neka nas bar neko proklinje!
Ako vec moraju da nas ocerupaju besne guzice, neka to bude meso naseg mesa, krv nase krvi.
Ako to sto pricaju o vama iole vredi, ako glas koji mene bije moze da se upotrebi, taj iscedak iz trenutka kosmicke slasti, ne mora da bude ni tako los.
Te iste potomke stvorice neko drugi - svako se pre ili kasnije rodi, bez obzira na to ko su mu roditelji - a onda ce nam biti zao.
Izbegnimo sramotu neradjanja, izrodimo nesto.
Kad vec nismo rodjeni za velike misli i velika dela, ucinimo bar veliki greh - spojimo se!
Pitao sam grobara kako mu se dopada posao.
Odgovorio mi je: "Pa, eto, zakopavam tudje gluposti".
Napravimo i mi jednu takvu glupost.
Ne trazim od vas, gospo draga, da spavamo zajedno; ne trazim da vodimo ljubav, danas se iza te reci skrivaju najveca zlodela; ne trazim da kucimo ili stvaramo materijalna dobra, ne trazim nista za sebe.
Ne morate mi reci ni jednu lepu rec, ne morate me voleti, ne morate ziveti sa mnom.
Treba samo da se nadjemo, da nas ima, da nas neko pomene u kletvi ili molitvi.
Covek zivi onoliko koliko mu je kletva dugacka; za molitvu uvek ima vremena, ona ne zavisi od duzine zivota.
Ostanimo neznanci, dozivotni stranci, persirajmo jedno drugom, mrzimo se, pljujmo se, ali - srodimo se.
Bar za tren.
I u ocima zlikovaca i mrzitelja nasih imacemo vecu vrednost ako se bar neko nekad pohvali da smo ga bas mi sacinili.
Vi i ja, gospo draga.
Mozete vi bez mene, mogu ja bez vas, to sitno zavaravanje ne sme dugo da potraje.
Gledam vas, ovako iz prikrajka, slutim razloge koje cete izmisliti, samo da me odbijete.
Pusticu vas da pricate, da potrosite prazne reci, da se ugusite u njima, i kad vise ne bude bilo ni jedne jedine floskule, ni jednog jedinog formalnog ili "normalnog" opravdanja, zaigracemo ples - ples buducnosti.
NENAD ZIVKOVIC "Hologram"
Ps.Posebno za one koji nisu u ljubavi bas hrabri...
