Уморни витез

Као сваки уморни витез,
пред нову битку оштрим стари мач,
и са оштрице каменом скидам,
последње битке сурови спомен.

Оклопа потамнелог одавно
а оштрице мача пламти сјај,
са стране чујем песму, а у срцу туга
вечерас се један витез вратити неће.

И било би лакше да знам да сам ја тај,
али слутим да нека принцеза далека чека
неког у сјајном оклопу
који данас остаје у пољу.

http://saletovepesme.wordpress.com/

 

[imaginacija*]

Ovo me je dirnulo... Naježila sam se.
Hvala na ovoj pesmi koja mi je probudila emocije, Aleksandre.
Bravo za blog.

 

[lejla.al.dbuni]

Obozavam viteze,ali nikako da neko od njih zaluta i slucajno se nadje u svetu realnosti..
Zato i dalje citam bajke,jos samo tamo mogu da ih pronadjem..

Veoma lepo napisano,Aleksandre..

 

[Alekasandar3]

Ovo me je dirnulo... Naježila sam se.
Hvala na ovoj pesmi koja mi je probudila emocije, Aleksandre.
Bravo za blog.

Zaista hvala. Malo sam bio lenj i nisam dugo pisao

 

[Alekasandar3]

Obozavam viteze,ali nikako da neko od njih zaluta i slucajno se nadje u svetu realnosti..
Zato i dalje citam bajke,jos samo tamo mogu da ih pronadjem..

Veoma lepo napisano,Aleksandre..

Ja volim da mislim da su vitezovi, vidivši novo, ružno vreme, skupili se i otišli u neku visoku planinu i da su još tamo, svi, i da čekaju...nešto...naše je da pronadjemo šta to