Ljudi ne vole ozbiljnost. Ne zele dobre knjige, nazivaju ih teskim jer je za njih potrebno ukljuciti mozak, ne zele ozbiljnu muziku, ona moze probuditi emocije pa ko zna sta moze isplivati, ne zele kvalitetne filmove, teske staze za trcanje, teske fakultete, ozbiljne price... Nista tesko nije potrebno i pozeljno. Kic je na cijeni vise nego ikad. Ne samo u umjetnosti, vec kic u zivotu. Zivot lak, za koji je dovoljno imati cula, podnosljiv sirokim narodnim masama.
Kad bih se vratila na pocetak bolesti, svakoh bih lagala. Niko ne bi znao za bolest. Onda se ne bih morala susretati sa sazaljenjem i strahom onih koji su mi mnogo bitni. Oni zele da ih lazete. Neki se pretvaraju da se nista ne desava, neki zele da pomognu iako znaju da je to nemoguce pa postaju dosadni zbog stalnih pitanja.
A neki bjeze. E to boli. Ne bjeze od mene, znam, idu sto dalje od ozbiljnog, ali to ne ublazava osjecaj. Nemamo teme koje smo nekad imali, udaljili smo se i sve smo dalji iz dana u dan. Jer ja vise nisam neko s kim se moze pricati o svemu, nisam sexualno bice, nisam socijalno bice, nisam zaposlena, niti obrazovana. Nisam zanimljiva ni dosadna. Nisam vise smrad koji moze da izbaci iz takta za djelic sekunde ili neko ko sve razumije.
Vise nisam bice. Ja sam bolest.
Ne volim komplimente iza kojih lebdi - s obzirom na to kroz sta prolazis.
Ne volim komplimente koji su ponovljeni nekoliko puta za redom jer zele biti ubjedljiviji.
Ne volim strah onih koji ih izgovaraju.
Samo sam bolesna. I ne bojim se ni upola koliko ljudi oko mene.
I ne moramo biti ozbiljni.
Imam bolest, ali je bas lijepo nosim.
Kad bih se vratila na pocetak bolesti, svakoh bih lagala. Niko ne bi znao za bolest. Onda se ne bih morala susretati sa sazaljenjem i strahom onih koji su mi mnogo bitni. Oni zele da ih lazete. Neki se pretvaraju da se nista ne desava, neki zele da pomognu iako znaju da je to nemoguce pa postaju dosadni zbog stalnih pitanja.
A neki bjeze. E to boli. Ne bjeze od mene, znam, idu sto dalje od ozbiljnog, ali to ne ublazava osjecaj. Nemamo teme koje smo nekad imali, udaljili smo se i sve smo dalji iz dana u dan. Jer ja vise nisam neko s kim se moze pricati o svemu, nisam sexualno bice, nisam socijalno bice, nisam zaposlena, niti obrazovana. Nisam zanimljiva ni dosadna. Nisam vise smrad koji moze da izbaci iz takta za djelic sekunde ili neko ko sve razumije.
Vise nisam bice. Ja sam bolest.
Ne volim komplimente iza kojih lebdi - s obzirom na to kroz sta prolazis.
Ne volim komplimente koji su ponovljeni nekoliko puta za redom jer zele biti ubjedljiviji.
Ne volim strah onih koji ih izgovaraju.
Samo sam bolesna. I ne bojim se ni upola koliko ljudi oko mene.
I ne moramo biti ozbiljni.
Imam bolest, ali je bas lijepo nosim.
