o dž a č a r

Da li ste nekad razmišljali koliko je lepo biti odžačar?

Juče sam srela jednog. Samo sam mu mahnula onako iz kola kroz osmeh.
Baš mi bilo drago što ga vidim, mada nisam poštovalac sujeverja da isti donosi sreću.

Mora da je mnogo dobar trip kad ideš ulicom a svi su nasmejani. Kakav udar pozitivne energije.

 

[Zefirra]

Ja se manijakalno plashim visine. Ali posto se oni logicno ne plashe , mislim da im nije toliko losh posao. Mada je po meni ipak malo rizican.
Citala sam u ''magazinu'' jednu reportazu o zeni odzacaru.
Ona voli svoj posao. Tako da verujem da nisi daleko od istine. (:

 

[xiaoyu]

Ma ja uopšte nisam razmišljala o njihovom poslu u tom momentu (i ja se bojim visine, mora da je to) već o pojavi, na ulici, kada im ljudi pokazuju da im je drago što su ih sreli.

 

[xiaoyu]

Btw, Zefirra ti si prvi posetilac mog bloga. Dobrodošla.

 

[gurbet]

ja teo d bidnem naj prvi
al me bilo sram

 

[xiaoyu]

Kud tebe sram?? Nije nego ti krenuo posao sa merdevinama pa si nas zaboravio.

 

[gurbet]

neš mi verovati
al niedne dosad nisum prodo.

e zato ovden vako i tavorimo.
jel svaka iniciativa odma u startu mora dbidne ubivena

sacam odlučijo das se prešaltam
na novi poso.
oću d radim skolima.

al otom ćem u sledećem blogu.

 

[Zefirra]

Hvala.Hm , nisam razmisljala o pojavi , jer nemam taj obicaj , a dodushe nisam nikad ni videla jednog uzivo.
Pitam se koliko ljudi praktikuje taj obicaj , tj zna da donose srecu , pa im se osmehuju?

 

[parka]

Ja jednom prošla pored nekog samita odžačara.
Koncentrovana sreća.

 

[gurbet]

ja preključe kupijo negro bonmbone
odžačar grla.

kilo trista dvaesdevet dinara u rodiću angro u kesi od kilo.
eo me ugušik se u njima.
jedva češkam d posisam ono tvrdo pak da žvaćkam
u sredini ono meko

nemo sat dme neko zaebavo za posiso tvrdo meko

 

[xiaoyu]

Vala baš koncentrovana.

Pa nije valjda to samo kod mene u selu praksa da se ljudi vataju za dugme kad vide odžačara?

 

[xiaoyu]

Gurbete, jes da nisi prvi al si najaktivniji na mom blogu te stoga imaš specijalno tretiranje i ako neko spomene meko i tvrdo ima da ga brišem.

 

[parka]

Ma kakvi, čak je kad sam bila mala u nekom časopisu za tinejdžere koji su nam uvaljivali preko škole bio jedan vic, a ide ovako:
Idu dva druga, jedan nosi neke ploče (vinil) i prođe odžačar. Jedan kaže
-Brzo, uhvati se za dugme!
-A može li to dugme biti belo?
-Naravno.
I ništa, ovaj se ne mrdne. Kad je odžačar prošao pita prvi:
-Zašto se nisi uhvatio za dugme?
-Jesam, nosim ploču Bijelog dugmeta.

smejte se, da mi bude lakše što sam napisala ovako glup vic.

 

[Hellen]

Pa nije valjda to samo kod mene u selu praksa da se ljudi vataju za dugme kad vide odžačara?

Није. И у мом селу је исти обичај! :wink:

 

[xiaoyu]

Nećemo parka, pošto su nosili ploče, al da su nosili CDove, znali bi da vic nije toliko bajat.

 

[Zefirra]

Eto , ja sam uvek izgleda negde na margini s tim obicajima.

 

[xiaoyu]

E Helen 'fala ti, sad mi je laknulo.

 

[parka]

a možda bi ga odala činjenica da je iz perioda kad sam se ...osnovno obrazovala.
a vi nemojte da se smejete kad niste nikakvi drugari. e!

 

[xiaoyu]

Kako bre nismo drugari ja te još stavila na praćenje, jes da pišeš o bolestima i tako al šta ima veze.

 

[parka]

=(
znači ipak jesi drugar, a ja te krivo ocenila. a ovi drugi se ne izjašnjavaju.

 

[xiaoyu]

Jabogme, što bi rekao čika bundeva.

 

[DJM]

Jako interesantna tema...
Mada, danas je industrija pregazila zanat.
Po mom misljenju, najvise mi je kool Srbija, (uopsteno ceo svet), odmah posle drugog svetskog rata (ovde apsolutno ne pricam o politici)
Znaci... lagano razvijanje, Jazz, samo ljudsko ponasanje...
Jednostavno mirnije vreme... za razliko od hyper doba kakvo danas imamo.

 

[Banshee]

nisam nikad videla odzacara.
ali mi je asocijacija na iste uvek nekako neprijatna - jer se bolim visine i jer sam uvek zamisljala kako moraju da se zavlace u odzake a ja sam klaustrofobicna.
evo upravo sam se najezila

 

[guitarrr_babe]

ja obožavam odžačare! valjda zato što ih u centralnogrejanim kvartovima više nema.
nekako sam na njih uvek gledala kao na dinosauruse, iz nekog dikensovog vremena, ili još ranije.
a onda i divan, divan običaj da se nasmeješ (i uhvatiš za dugme, ima toga i u mom selu) kada vidiš odžačara. kada bi se to samo proširilo i na ostale profesije... mada sam ja uvek volela i poslastičarke i pekare. ozbiljno, najozbiljnije.
kada razmislim, kul su mi i obućari.
očigledno je trebalo da budem antikvar. antikvar starih zanimanja.

 

[xiaoyu]

U pravu si za ovo o starim zanatima. Kad god uđem u poslastičarnicu (a to je stvarno retko) uvek imam neki osećaj da je vreme stalo i vratilo me u doba detinjstva, kada mi je njihova limunada (čitaj ofarbana voda) bila najlepši sok na svetu. A da ne pričam o krempitama i šampitama i... ma sad mi krenula voda na usta.