Наједанпут се појави нека црвена светлост на сред дворане. Као бенгалска ватра у ковитлацу. Спасо погледа зачуђен. Постепено онај ковитлац доби облик човечји. Као неки елегантни господин у црном гала оделу, са цилиндром на глави и светлим металним штапићем у руци. Јако је храмао на једну ногу. Но лице му је било тупо и сасвим неодређено.
- Познајеш ли ме, непријатељу мој? Залаја непознати храпавим гласом старога пса. Ја сам онај од кога небески Престо дрхће, а ти ли хоћеш да ми се противиш? Ја сам доктор над докторима. Ја лечим људе од здравља, од истине, од слоге, од милости, од побожности и од сваке такозване врлине. Доктор сам свих наука и знања у наличју, тј. злоупотреба свих људских знања као и свих људских дарова. Ја владам светом помоћу шест главних злоупотреба, а то су: злоупотреба знања, злоупотреба власти, злоупотреба богатства, злоупотреба телесне лепоте, злоупотреба уметности и злоупотреба јела и пића. Помоћу ових злоупотреба ја показујем људима у моме мађијском огледалу Земљу Недођију у коју они као луди хрле. А када мисле да су већ на капији те земље, ја окренем тамно наличје огледала и они се разочарани враћају. Ово ја чиним на увесељење мога подземног царства а на рушење ауторитета небеског Престола. А ти ли се нашао да отвараш очи људима и објављујеш тајну о Земљи Недођији? Ти ли, робе, Онога који је висио на Дрвету, и који ме је пребио и осакатио оним Дрветом - Јаој! викну елегантни господин и плашљиво се поче обазирати око себе машући штапом као у одбрани...
- Ко то лупа? Ко има још у овој соби? Ти се чудиш одкуда мени толики докторати? Моји су одувек. Ја их не добијам него делим свима онима који пишу дисертације и књиге против Њега, чији си ти роб. Ја им дајем идеју и ја им нечујно диктирам како да пишу против Њега. Јер циљ је мој да се Њему осветим што ме је пребио и постидео. То је мој циљ. А методи су моји лаж и насиље. О, кад би ти, робе, истине, знао како је слатко лагати, сплеткарити, оговарати, завађати; а још слађе гледати насиље човека над човеком! Ти би се, робе милости, мени поклонио као једином свемоћном богу, што ја и јесам. Поклони ми се дакле, и спали рукопис о Земљи Недођији и ја ћу те учинити срећним. Даћу ти за султана Мароканског, а ако хоћеш, и целе Африке.
- Ко је то? Шта то шушка? - Знам ја да се ти питаш зашто се ја и сада не јављам људима често као у стара времена, зар не? Хе, то и јесте моја вештина над вештинама. Док сам се ја отворено јављао, људи су сви знали за мене, бојали се и чували. А сада сам изумео успешнији начин. Не јављам се више зато, да би људи помислили да ме и нема. И заиста ево сада у овоме веку сви држе да мене нема, да не постојим. Док су људи знали да ја постојим, свако су зло мени приписивали, и мене ружили и осуђивали. Зато су пак били милостиви према Онима који су грешили, и много су праштали једни другима, кривећи мене за све зло. А сада већ није тако. И ја сам се модернизовао. Сад сам ја скривен од очију људских, и зато човек човека криви за свако зло. И немају милости нити праштања. Плиткоуми и кратковиди су постали људи од како им се ја не показујем, и не виде више извор зла у мени него један у другоме. И бију се и кољу да би зло искоренили. А ја, цар зла, то гледам и уживам. И све се више скривам у подземље, да би ме људи сасвим заборавили. Тако ја све успешније вршим мој посао на славу мога величанства. Моји мали агенти и шпијуни врше мој посао по Азији и Африци, а ја ударам на Његову главну тврђаву Европу. И ево, Његова се тврђава пуши у диму, гори у пламену, осипа и пропада. Спискови Његових "спасених" све су краћи, док ја пуним и препуњавам моје царство...
- Ко то вири на прозору? Ко то улази на врата? Нека завера против мене? - А ти још верујеш у одржање Европе! Велиш, постоје велике народне масе у Европи што се Њега држе? Знам ја то. Али све ћу ја то привести у свој обор као глупу стоку, како моји верни докторанти и називају те народне масе, које они хоће да васпитавају и преваспитавају, наравно на зло и по мом рецепту. - Оно, право да кажем, има још један разлог што се ја баш морам да кријем. Тај проклети Његов народ носи једно оружје, које чим покаже задаје ми ране. То је ... овај... онај... ти знаш - то је Његов Знак - јаој! дрекну опет господин и обрну се неколико пута око себе на врху лакованих ципела машући штапом лево и десно, горе и доле.
При том обртању господин се приближи Спаси на неколико корака. И, о, чуда, на једном се претвори у великог јарца са роговима до тавана. Па настави вречећим гласом: Погледај ме сад! Сад сам јарац. Ја се могу прометнути у свакога и свашта. Толика је моја свемоћ. А не као Он, који се могао јавити једино као човек, и то не као господин човек него као убожјак што мирише на рибу. Нити је имао иједног доктората. Па и ако је Он изгонио моје млађе из људи и слао у свиње, ипак ми је морао учинити велики уступак. Обећао ми је дати све оне грешнике које буде на Суду одлучио на леву страну. Назвао их је јарцима. Тако сам ја Јарац над јарцима. А ја баш и више волим поносите јарце него глупе овце. И сигуран сам да ћу имати већину на Суду. Предлажем и теби да се испишеш из Његових оваца и упишеш у моје јарце. И да спалиш онај твој рукопис. Хоћеш ли или нећеш? Ако ли нећеш, онда...
И у том тренутку јарац се претвори у огромну змију и зашишта: - онда ћу те ја сад прогутати. И рекавши то сави се око Спасе и обзину му сву главу. Но Спасо брзо направи крсни Знак по ваздуху. И Змија писну, одмота се и пуче као пушка. И све ишчезе, само смрад, мрак и тишина испуни сву дворану. Спасо оста окупан у зноју. Он се стаде крстити и молити Богу, дуго и дуго.
( Одломак из Велимировићевог дела " Земља Недођија " )
- Познајеш ли ме, непријатељу мој? Залаја непознати храпавим гласом старога пса. Ја сам онај од кога небески Престо дрхће, а ти ли хоћеш да ми се противиш? Ја сам доктор над докторима. Ја лечим људе од здравља, од истине, од слоге, од милости, од побожности и од сваке такозване врлине. Доктор сам свих наука и знања у наличју, тј. злоупотреба свих људских знања као и свих људских дарова. Ја владам светом помоћу шест главних злоупотреба, а то су: злоупотреба знања, злоупотреба власти, злоупотреба богатства, злоупотреба телесне лепоте, злоупотреба уметности и злоупотреба јела и пића. Помоћу ових злоупотреба ја показујем људима у моме мађијском огледалу Земљу Недођију у коју они као луди хрле. А када мисле да су већ на капији те земље, ја окренем тамно наличје огледала и они се разочарани враћају. Ово ја чиним на увесељење мога подземног царства а на рушење ауторитета небеског Престола. А ти ли се нашао да отвараш очи људима и објављујеш тајну о Земљи Недођији? Ти ли, робе, Онога који је висио на Дрвету, и који ме је пребио и осакатио оним Дрветом - Јаој! викну елегантни господин и плашљиво се поче обазирати око себе машући штапом као у одбрани...
- Ко то лупа? Ко има још у овој соби? Ти се чудиш одкуда мени толики докторати? Моји су одувек. Ја их не добијам него делим свима онима који пишу дисертације и књиге против Њега, чији си ти роб. Ја им дајем идеју и ја им нечујно диктирам како да пишу против Њега. Јер циљ је мој да се Њему осветим што ме је пребио и постидео. То је мој циљ. А методи су моји лаж и насиље. О, кад би ти, робе, истине, знао како је слатко лагати, сплеткарити, оговарати, завађати; а још слађе гледати насиље човека над човеком! Ти би се, робе милости, мени поклонио као једином свемоћном богу, што ја и јесам. Поклони ми се дакле, и спали рукопис о Земљи Недођији и ја ћу те учинити срећним. Даћу ти за султана Мароканског, а ако хоћеш, и целе Африке.
- Ко је то? Шта то шушка? - Знам ја да се ти питаш зашто се ја и сада не јављам људима често као у стара времена, зар не? Хе, то и јесте моја вештина над вештинама. Док сам се ја отворено јављао, људи су сви знали за мене, бојали се и чували. А сада сам изумео успешнији начин. Не јављам се више зато, да би људи помислили да ме и нема. И заиста ево сада у овоме веку сви држе да мене нема, да не постојим. Док су људи знали да ја постојим, свако су зло мени приписивали, и мене ружили и осуђивали. Зато су пак били милостиви према Онима који су грешили, и много су праштали једни другима, кривећи мене за све зло. А сада већ није тако. И ја сам се модернизовао. Сад сам ја скривен од очију људских, и зато човек човека криви за свако зло. И немају милости нити праштања. Плиткоуми и кратковиди су постали људи од како им се ја не показујем, и не виде више извор зла у мени него један у другоме. И бију се и кољу да би зло искоренили. А ја, цар зла, то гледам и уживам. И све се више скривам у подземље, да би ме људи сасвим заборавили. Тако ја све успешније вршим мој посао на славу мога величанства. Моји мали агенти и шпијуни врше мој посао по Азији и Африци, а ја ударам на Његову главну тврђаву Европу. И ево, Његова се тврђава пуши у диму, гори у пламену, осипа и пропада. Спискови Његових "спасених" све су краћи, док ја пуним и препуњавам моје царство...
- Ко то вири на прозору? Ко то улази на врата? Нека завера против мене? - А ти још верујеш у одржање Европе! Велиш, постоје велике народне масе у Европи што се Њега држе? Знам ја то. Али све ћу ја то привести у свој обор као глупу стоку, како моји верни докторанти и називају те народне масе, које они хоће да васпитавају и преваспитавају, наравно на зло и по мом рецепту. - Оно, право да кажем, има још један разлог што се ја баш морам да кријем. Тај проклети Његов народ носи једно оружје, које чим покаже задаје ми ране. То је ... овај... онај... ти знаш - то је Његов Знак - јаој! дрекну опет господин и обрну се неколико пута око себе на врху лакованих ципела машући штапом лево и десно, горе и доле.
При том обртању господин се приближи Спаси на неколико корака. И, о, чуда, на једном се претвори у великог јарца са роговима до тавана. Па настави вречећим гласом: Погледај ме сад! Сад сам јарац. Ја се могу прометнути у свакога и свашта. Толика је моја свемоћ. А не као Он, који се могао јавити једино као човек, и то не као господин човек него као убожјак што мирише на рибу. Нити је имао иједног доктората. Па и ако је Он изгонио моје млађе из људи и слао у свиње, ипак ми је морао учинити велики уступак. Обећао ми је дати све оне грешнике које буде на Суду одлучио на леву страну. Назвао их је јарцима. Тако сам ја Јарац над јарцима. А ја баш и више волим поносите јарце него глупе овце. И сигуран сам да ћу имати већину на Суду. Предлажем и теби да се испишеш из Његових оваца и упишеш у моје јарце. И да спалиш онај твој рукопис. Хоћеш ли или нећеш? Ако ли нећеш, онда...
И у том тренутку јарац се претвори у огромну змију и зашишта: - онда ћу те ја сад прогутати. И рекавши то сави се око Спасе и обзину му сву главу. Но Спасо брзо направи крсни Знак по ваздуху. И Змија писну, одмота се и пуче као пушка. И све ишчезе, само смрад, мрак и тишина испуни сву дворану. Спасо оста окупан у зноју. Он се стаде крстити и молити Богу, дуго и дуго.
( Одломак из Велимировићевог дела " Земља Недођија " )