Jedan list... (ili malo bushido filozofije o aikido-u)! - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Maktub

Jedan list... (ili malo bushido filozofije o aikido-u)!

Oceni ovaj blog
Ponašajte se kao jedan list. Šta to znači? Na završetku svog života list otpada sa drveta, pada na zemlju, u reku, u more.
Zbog svoje prirode on ne može potonuti. Slabašni listić plovi i prkosi moćnim talasima koji hoće da ga potope. Svom žestinom ogromne količine vode padaju na njega, ali snaga im nije nikakva, sila im se rastura pošto ne nailazi na otpor. Tako kada moćni talas naiđe sa jedne strane i obgrli listić vodenim rukama svoje moći on, onako sićušan samo se opusti i nastavlja ples, prepuštajući talas jednim laganim okretom, nastavljajući igru i dalje, i dalje…

Za trenutak se učini da je potopljen i potpuno izgubljen, ali već sledećeg momenta, evo ga gde ponovo izvire na površinu spreman da se poigra sa sledećim talasima punim snage. Nasuprot njemu, velike i snažne stene podnose dobro nalete vode, ali vremenom bivaju opustošene. List stalno nastavlja da plovi jer ne želi borbu, ne želi da se protivi. Nemojte biti kao stena, ponašajte se kao list. To bi rekao početnicima.

Teoretisati je lako, a još lakše praviti ovakvo poređenje.Ali, moje razmišljanje ide malo dublje: Ne zahtevam da se čovekova priroda pobedi, nakon samo nekoliko jednostavnih časova treninga, ali hoću da se stvori početna varnica koja će nas baciti u susret aikidou, ne samo spolja već i iznutra. Spektakularna strana i tehnički izgled ove dicipline, koja je zaista efikasna, izvedeni od strane velikog majstora, mogu nas zavarati i navesti na pomisao da kroz određeno vreme i određeni trening fizičkih vežbi možemo dostići isti rezultat. Ono što majstor prepoznaje kao vrednosno i verodostojno nije nista drugo nego plod koji se rađa iz semena koje je mnogo vremena ranije zasađeno u dubinama njegove duše. Za njega, sve se sada pretvara u jedan prirodan impuls. Tu više ne postoje neprijatelji koji napadaju, niti postoje tehnike, niti šeme borbe. Postoji samo jedna snaga, ona kosmička, ona iz koje svi dolazimo i ka kojoj težimo da se vratimo. Ta snaga jednom uhvaćena, izlazi spontano iz nas i omogućava nam da se krećemo i sklanjamo u svim pravcima. Ta snaga transcendentuje našu opštu želju i postaje instinkt. Tada se radjaju geometrijske figure i magija kretanja. Te reči mnogo puta izgovorene od učitelja Moriheja Uešibe, procvetavaju spontano iz naših usta: krugovi, trouglovi, kvadrati i noge se kreću, kukovi okreću, ruke isto tako. To je Aikido, snaga tandena, mesto u našem telu odakle izvire snaga, a koje kao izvor svoga napajanja koristi tehnike disanja.

Sve ovo početnik treba da sazna što je moguće pre. Naravno, ove komponente, ako se površinski posmatraju, posebno ako je njihovo izvođenje povereno nedovoljno zrelim osobama, mogu postati stožer oko kojeg će se vrteti aikido. Ali kod majstora, onih pravih, može se naslutiti da postoji nešto više snage. Nije ona proizvedena iz njihove muskulature i okretnosti. To je nešto kao intuicija koja im dozvoljava da preduhitre akcije napadača. Početnici moraju biti obavešteni o svemu, potrebno je da nauče i vide pravi aikido, a isto tako da se upoznaju da je za njegovo vežbanje potrebno mnogo muke i mnogo godina. Neophodno je da oni uče ne samo posmatrajući spoljne oblike aikidoa, već i da naslute onu unutrašnju snagu očigledno sakrivenu u našim dubinama, jer samo tamo u najdubljim prostranstvima duše mogu pronaći pogodan teren za sićusno seme iz koje će se roditi osnova aikidoa.

Neko će se suprostaviti svemu ovome i reći da je previše zahteva za one koji započinju sa vežbanjem, ali nije tako. Onaj koji kreće, dobro informisan o teškoćama koje će susresti, odnosno, postane svestan pravih vrednosti onoga čega se prihvatio, biće zaštićen od bilo kakvog razočarenja u toku svog puta i znaće uvek da pronađe u sebi snagu koja će ga stalno osvešćivati da bi nastavio sa svojim hodom napred.

Aikido je težak, zato što je put ka jednostavnosti, a sve što je jako jednostavno, izaziva pobunu u našem mozgu. Želimo da pronađemo neke vrednosti i objašnjenja za njih, valjane razloge, opipljive dokaze.

Naša epoha više nije epoha vere, a kada čovek izgubi veru, pogotovo veru u sebe, ostaje razočaran i kolebljiv. Treba obnoviti tu veru, ali ne korišcenjem naučnih faktora, društvenih položaja, uspehom na sportskom polju itd. Treba zadržati uverenje da smo samo deo univerzalne snage koja je bezgranična i neuništiva.

Jednom kada smo pridobili poverenje u sebe, više nam ništa neće biti nemoguće, jer kao suštinsko ostaje samo pitanje naše volje. Dakle, prihvatimo se “puta” jednostavnosti koji je tu da bi nas vodio pravim stazama. Tako ćemo naučiti da “slušamo” nas same, potpuno i iskreno, i tek tada ćemo imati tačnu procenu svojih mogućnosti.
Kao zaključak, a kao pomoć početnicima, preradiću jednu Zen priču, odnosno objasniću je.

Priča govori o čoveku i kravi. U njoj je sadržano 10 epizoda, punih dubinskih značenja. U prvoj je traženje. Čovek se udaljava od svoje kuće i svoje svakodnevne sigurnosti da bi pronašao kravu u surovoj i opasnoj šumi. U drugoj je podsticaj. Najzad, otkriva tragove životinje. U trećoj imamo vidjenje. Čovek vidi kravu. U četvrtoj je zarobljavanje. To je najteže. Životinja želi da živi slobodna, ali čovek joj prinudno oduzima slobodu i vezuje je.
Životinjski bes je ona negativna materijalna snaga. Protiv nje čovek ne okleva već koristi bič. Samo tako ima apsolutnu premoć nad otporom životinje. Peta epizoda je kontrola. Sada pošto je životinja zarobljena i ukroćena, ide disciplinovano na ispašu, ali uvek nadzirana sa posebnom pažnjom. U šestoj je opuštanje. Da bi doveo sad već ukroćenu životinju, čovek joj se penje na leđa i posmatra stvari koje ranije, za vreme svog zabrinutog traganja za njom, nije imao vremena da vidi. U sedmoj imamo razdvajanje. Pošto se vratio kući, oslobađa kravu i više ga se ništa ne tiče, bič mu nije potreban, konop - isto tako. Osma je prazna. Čovek i krava. Ništa više nema važnosti, ništa ne služi za razumevanje ničeg. Povratak karakteriše devetu epizodu. To je povratak izvoru jednostavnijih stvari, večnom kretanju, bez problema.
Čovek ne izlazi više iz kuće, ostaje zatvoren u potpunoj slobodi. Deseta epizoda je ono što čovek, ovladavši jednostavnošcu vidi. Sada on poseduje pravo bogastvo. Sada se može kretati, ići u grad, vratiti se kući, susretati ljude, pričati, ćutati, osećajući se pri tome opušteno i u harmoniji (wa - jap.) sa svim.

Značenje ovih deset epizoda je očigledno. One su ovde date zato što mogu biti pokazatelji naših svakodnevnih problema. Isto tako i onih u Aikidou.
Početnik koji se baca sa žarom na prve teškoće tehničke prirode, ako postane svestan sledećih poteškoća, je baš kao čovek koji je tražio kravu. Tražio ju je sa naporom, pronalazi je, ukroćuje je i tek kada ju je vratio kući video je da to sve i nije važno, da krava možda nikad nije ni postojala, ili ako je bila tu, ona nije imala nikakvu vrednost. Ono što vredi je zapravo ono što dolazi iz nas samih, polagano, preko puteva vrlo često različitih, ali uvek teških. I tako sve do praznog i još dalje, dok ponovo ne pronađemo naše pravo biće.

To je jednostavnost, put jednostavnosti, koji nas tera da reagujemo na bujicu života baš kao što to čini jedan list.

Prevod iz časopisa "AIKIDO" - Aikikaia Italia


Kako vam se cini? Znam da je malo predugacko, ali ko voli neka izvoli...

Pošalji "Jedan list... (ili malo bushido filozofije o aikido-u)!" na Facebook Pošalji "Jedan list... (ili malo bushido filozofije o aikido-u)!" na Google Pošalji "Jedan list... (ili malo bushido filozofije o aikido-u)!" na My Yahoo! Pošalji "Jedan list... (ili malo bushido filozofije o aikido-u)!" na Live Pošalji "Jedan list... (ili malo bushido filozofije o aikido-u)!" na MySpace Pošalji "Jedan list... (ili malo bushido filozofije o aikido-u)!" na Twitter Pošalji "Jedan list... (ili malo bushido filozofije o aikido-u)!" na Digg Pošalji "Jedan list... (ili malo bushido filozofije o aikido-u)!" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Sentinel wolf (avatar)
    Сјајно...

    Аикидо ми је увек био интересантан, мада га, нажалост, никад нисам практиковао... више сам се бавио Окинављанским вештинама полу-тврдог, полу-меког стила, што ипак вуче класичном карате-доу...

    Увек ми је била интересантна теорија која окружује аикидо... сећам се оних основних принципа типа "гурни га и гледај како ће да падне", што се врло успешно може применити и на свакодневни живот и сваку ситуацију...

    "Умеће мира" од Морихеија Уешибе, такође одлично штиво...

    Све у свему, леп текст

    А што се тиче ових "10 епизода", поставићу нешто слично ускоро на свом блогу... у питању је варијација на тему овога, говори о путу ума кроз Зен, од дисциплине, до просветљења...

    У међувремену ћемо још мало слушати звук тапшања једне руке...