Охлократија у Римској републици

maccari-cicero.jpg


Током времена под влашћу Рима нашло се много обесправљених земаља, где народ није учествовао у одлукама у државним пословима. Тамо су се и слали истакнути људи републике, који су провели потребно време у власти у самом Риму по избору народне скупштине. Слани су они, као што је речено,не у прогонство, сасвим не, већ као управитељи Риму потчињених области. Под њиховом управом биле су целе армије војника и помоћу њих они су покоравали нове земље. Да се појављују у самом Риму или да ступају на граничну тлос њим, они нису имали право читав низ година, и учинивши то, били би сматрани државним злочинцима.

Окончало се једнако тиме, да је један од њих, Јулије Цезар, прешао ипак са својим војскама забрањену границу, истина после дугих колебања. А после овога, разрачунавши се са својим непријатељима у Риму, он је постао истински господар целе Римске државе. Његов рођак, Октавије Август управљао је државом већ са звањем императора.

А такав преврат уопште није био случајан и није довео до распада државе. Напротив, он је њу учврстио и сјединио у једну моћну целину на опште добро свих народа који су је насељавали.

Јер, заиста, у то време Римска република одавно је престала да представља власт народа. То што се раније називало у њој народном скупштином, представљало је разуздану римску гомилу, склону свакаквим поткупљивањима. Народни избори преобратили су се скоро сасвиму поткупљивљње бирача, при чему су неки растакали цела огромна богатства, рачунајући да ће се поново обогатити, ступајући у државну власт. И сам Цезар није био имун од овога греха и, поставши јединодржавним владарем, лако је умирио римску гомилу, дајући јој, по устаљеном тада обичају, на дар да се гости и бесплатно забавља. "Хлеба и игара" - то је оно што су, касније тражили ови бивши републиканци од својих императора. И више ништа!

Одавде се види да је Римска република на крају свога постојања била још гора од грчке олигархије. Она је била тако звана "охлократија", т. ј. господарење масе, господарење уличне гомиле. У то време када је у Грчкој групица спретних пословњака управљала имућством једног града, овде је град Рим владао над целим низом земаља Европе, Азије и Африке, а у самом граду где већина становника није имала са овим земљама никакве везе, постојао је исто тако релативно мали број људи, не устезајући се у трошењу да би задобили гласове тамне гомиле у нади да ће им се средства вратити на рачун општенародног богатства.

Колико год да су потресали Римску империју монархистички преврати који су затим уследили, колика год да је била самовоља многих њених императора, - монархија је ипак спасила распадајућу се у трулеж римску државу. И Римска империја проживела је још цео низ векова, док јој нису сломили снагу млади, нови народи. Али ни ови народи никако у себи нису имали републиканско уређење....


( Одломак из дела " Република или Монархија " )
 

Back
Top