Ok., svi mi znamo da u izvru mudrosti mozemo pronaci i recenicu koja kaze : " Ne brinite se za sutra, danas ima dovoljn problema za sebe." Ok, znam ja to... ali mislim da je uredu da covek ponekada masta, ili se brine pre vremena....
Ok, evo me ovde u Americi. Texas tacnije ( ja sanjala o New Yorku kad sam cula da sam dobila stipendiju ali hm, ovo je bolje od boljeg, ovde se blagoslov za blagoslovom redja). Nisam vidla Srbiju, cula Srbiju, osetila divan miris Srbije, hodala tlom divne Srbije duze od pet meseci. Cak mi je i jezik malo poceo da zvucati smesno ( ovo se salim, nisam tolko izlapela) .... i sada kada sam vidla sve sto ima ovde, hm, skapirla sam koliko je moja zemlja lepa i divna. Samo tamo je sve kao sto je tamo. Dom je tamo gde je srce, a meni je srce negde tako blizu a tako daleko. S tim sto ne znaci da je nedostizno. Vazno je samo da se veruje. Nego kada sam ja shvatla koliko cenim i volim Srbiju i postujem i cuvam i ucim ljude o Srpskoj bastini, onda je druga faza usledila da sve sto sam mislila da je cudno ovde, odmah sam prihvatila. Ljudi mi kazu da sam se "amerikanizovala" mada da sam i dalje Srpkinja/Makedonka u srcu i dusi...
Hm, ali sta kada se vratim ovog leta. Ovo iskustvo je bilo samo da bih ja stekla nova znanja, otkrila pravi put i shvatila smisao ... ovo je samo za obogacivanje srca...
Sta dalje, sta kada sve prodje i ja budm u kulturnom soku kada se vratim u sopstvenu zemlju? Hm, sta tada?
:-o
Ok, evo me ovde u Americi. Texas tacnije ( ja sanjala o New Yorku kad sam cula da sam dobila stipendiju ali hm, ovo je bolje od boljeg, ovde se blagoslov za blagoslovom redja). Nisam vidla Srbiju, cula Srbiju, osetila divan miris Srbije, hodala tlom divne Srbije duze od pet meseci. Cak mi je i jezik malo poceo da zvucati smesno ( ovo se salim, nisam tolko izlapela) .... i sada kada sam vidla sve sto ima ovde, hm, skapirla sam koliko je moja zemlja lepa i divna. Samo tamo je sve kao sto je tamo. Dom je tamo gde je srce, a meni je srce negde tako blizu a tako daleko. S tim sto ne znaci da je nedostizno. Vazno je samo da se veruje. Nego kada sam ja shvatla koliko cenim i volim Srbiju i postujem i cuvam i ucim ljude o Srpskoj bastini, onda je druga faza usledila da sve sto sam mislila da je cudno ovde, odmah sam prihvatila. Ljudi mi kazu da sam se "amerikanizovala" mada da sam i dalje Srpkinja/Makedonka u srcu i dusi...
Hm, ali sta kada se vratim ovog leta. Ovo iskustvo je bilo samo da bih ja stekla nova znanja, otkrila pravi put i shvatila smisao ... ovo je samo za obogacivanje srca... Sta dalje, sta kada sve prodje i ja budm u kulturnom soku kada se vratim u sopstvenu zemlju? Hm, sta tada?
:-o
