Sa greskom

Privuces me necim, mozda izgledom, mozda ponasanjem...Trudim se da postanes moja, razmisljam o tebi stalno-valjda ubedim i sebe da sam se zaljubio. Traje to tako, moje udvaranje, upinjem se da dobijem tvoju naklonost i poverenje, cak i ja verujem da si ona prava, da cu sa tobom mozda imati nesto vredno. Sve poljupce i dodire ti potpuno posvetim, jer je sve sto zelim da se tebi svide, da tebi bude dobro.Tako je i onda kada prelazimo prag. Sve sto radim je samo da ugodim tebi, tako da u stvari sebe lisavam zadovoljstva...A onda,odmah posle, postajes nezanimljiva i suvisna. U tim trenucima, dok te pripijenu na moje grudi nezno mazim, kada ti valjda mislis da te najvise volim, ja ustvari vec bezim. Sutra ti se necu javiti...a ni preksutra. A onda, opet iznova, sa nekom drugom...

 

[lejla.al.dbuni]

Da li je ovo razmisljanje nevaljalog decaka?
Ne,nije..
Ovo su misli smorenog decaka,jer jos uvek nije naisao na onu pravu devojcicu..
A kad naidje,onda ce ponovo krenuti inspiracija,sjajne njegove misli,nalik ovima iz ranijeg jednog posta:

"Jos jedan ugriz sata u meko meso tisine.
Teski mrak me pritiska,otvara mi grudi i presipa se unutra.
San mi odbija utociste.
Misli nezadrzivo jure i osvetljavaju to lice.
Sat i dalje zadovoljno mljacka.
Sta je to sa mnom?
Gleda me to lice i cujem kako mi govori ime.
Padam u san i nadam se da cu da je sanjam.
Budim se..
Sat dosadno kucka.
Malokrvno jutro ceri se kroz prozor.
Sve me nervira,nista nema smisla.
Jos jedan dan bez nje..."

Ps.Ljeshko,morala sam da ponovim tvoje reci..
Ovaj tvoj tekst znam napamet..dostojan je da udje u antologiju savremene proze!

 

[ljeshko]

Ha, "decak" i "devojcica"...

P.S.Ako je usao u tvoje pamcenje, ja sam sasvim zadovoljan....ako je jos i shvacen i/ili imao nekog uticaja, ja sam presrecan...

 

[Emin@]

Uvek je tako u zivotu.....Valjda je to iskonska potreba civeka za osvajanjem