Mnogo beogradskih devojcica luta po svetu.
Beogradska deca prodaju djindjuve na Karlovom mostu u zlatnom gradu Pragu.
(a koliko do juce, sazaljevali smo jadne Cehe!).
Najotmenije beogradske devojcice rade kao garderoberke u Njujorku, ili konobarice u Parizu,bebisiterke po londonskim predgradjima,slabo placeni fotomodeli u ledenom Stokholmu.
Neke od njih rade nocu, a danju studiraju.
Zive na crno.
Smrsale su i prerano sazrele, ali to kriju kada se javljaju kucama i kazu da im je super.
Baka ima slabo srce.
Otac ce da im se napije od muke.
Mama redovno brise prasinu u njihovoj decijoj sobi, vetri i menja bele rade u vazi, kao da ce iznenada banuti poput vetra, baciti torbu na divan i s vrata povikati: "Sta ima da se klopa?"
... Jednostavno, svima nedostaje ona stara recenica koja je davala ukus svemu: "Izvadi kosu iz supe!"
Cute, a nad zelenom salatom u ciniji lebdi sledjeno, neizgovoreno pitanje: "Boze, ima li ono dete tamo ista za jelo?"
I sad ta njihova princeza, ta maza i miljenica, najpametnije dete u citavoj skoli, sluzi neke glupe strance koji, da je pravde, ne bi mogli ni cipele da joj ciste...
Ipak, jednog dana, vratice se devojcice, iscrpljene zivotnim bitkama, pomalo umorne, pomalo utucene, sa ocima kojima je Zapad uspeo da ugasi onu skrivenu iskricu, naivnost i nadu; cudno stedljive (a bile su uvek male raspikuce), sigurne u sebe, pune nepoverenja prema svima, s blagim stranim akcentom.
MOMO KAPOR
Beogradska deca prodaju djindjuve na Karlovom mostu u zlatnom gradu Pragu.
(a koliko do juce, sazaljevali smo jadne Cehe!).
Najotmenije beogradske devojcice rade kao garderoberke u Njujorku, ili konobarice u Parizu,bebisiterke po londonskim predgradjima,slabo placeni fotomodeli u ledenom Stokholmu.
Neke od njih rade nocu, a danju studiraju.
Zive na crno.
Smrsale su i prerano sazrele, ali to kriju kada se javljaju kucama i kazu da im je super.
Baka ima slabo srce.
Otac ce da im se napije od muke.
Mama redovno brise prasinu u njihovoj decijoj sobi, vetri i menja bele rade u vazi, kao da ce iznenada banuti poput vetra, baciti torbu na divan i s vrata povikati: "Sta ima da se klopa?"
... Jednostavno, svima nedostaje ona stara recenica koja je davala ukus svemu: "Izvadi kosu iz supe!"
Cute, a nad zelenom salatom u ciniji lebdi sledjeno, neizgovoreno pitanje: "Boze, ima li ono dete tamo ista za jelo?"
I sad ta njihova princeza, ta maza i miljenica, najpametnije dete u citavoj skoli, sluzi neke glupe strance koji, da je pravde, ne bi mogli ni cipele da joj ciste...
Ipak, jednog dana, vratice se devojcice, iscrpljene zivotnim bitkama, pomalo umorne, pomalo utucene, sa ocima kojima je Zapad uspeo da ugasi onu skrivenu iskricu, naivnost i nadu; cudno stedljive (a bile su uvek male raspikuce), sigurne u sebe, pune nepoverenja prema svima, s blagim stranim akcentom.
MOMO KAPOR