tu sam...josh malo na ovom svetu...dok ne nadjem drugu dimenziju,koja nije smrt...

...nije ni raj...ni pakao... A ljubav je neshto posebno. Ona nas uchi zivotu, uchi nas samoj ljubavi. Uchi nas sreci, dobroti. Ali nas uchi i lazima i prevari! Shta se sve zarad ljubavi chini! Juche sam mnoge stvari precutala, samo mira da bude i ljubav da se oseca u vazduhu. Juche sam mnoge pljuvachke progutala, samo da danas ja ostanem ja. Juche sam sebi jednu technost u vene ubrizgala. Prvi put mi je trebalo to... da ubrizgam serum nade, koja nikada nestajala nije. Zato je sad imam na pretek. S ponosom gledam sunce i radujem se zivotu. S ponosom pratim sve. Ptice koje pevajuci odlaze na jug. Napushtaju nas pevajuci, ali i ja sam srecna jer njihov odlazak znachi da ce opet doci. Sve se u zivotu vraca. Svaka kap rose, chestica prashine. Sve se vraca, pa i ljubav, ona iskonska. Zato teram sve oluje i pushtam svoj glas-neka se chuje! Mnogo zivota josh ima u meni!

Eto, za pochetak toliko...
 
Kliknite za proširenje...
Mnogo ce voda josh ovim putem proci dok dodjem do svog cilja. Zato u ovom blatu sad ostavljam svoj prljav trag i dalje chista krecem ja. Chista, sa mednim ustima i pljavih ochiju. Prljavih od peska shto neko grunu mi u lice i zalepi ga pljuvachkom svojom krvavom. Pljuvachkom, koja iz smrdljivih usta dolete... Ali pashce taj pesak, jer prstima svojim skidam ga ja i na izvoru vode bistre perem ruke svoje-od svih lazi koje ovaj svet tka. I krecem na put noseci u sebi chistu istinu...
 
I tako nastavih dalje za svojim ciljevima, za svojim nadanjima. Krenuh da osvajam sve vishe vrhove, ali neshto jache nadje se od mene. Stajashe predamnom kao stena-visoko i belo. Bejashe me zao crnu tachku da ostavim tu. Ali morala sam. Bejashe to moj trag u snegu. Prodjoh pored njega. pogledah ga onako sa ramena. Nasmejah se jetko i rekoh sebi: "Ma ko ga j..., idem dalje!"
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top