Samo jedna mala zvezdica na nebu - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

moje misli tako nevazne...

Samo jedna mala zvezdica na nebu

Oceni ovaj blog
Hm.. Odnekle se mora poceti... Pa aj da krenem onda kad sam vec ovde...

Ovako....
Prolazim kroz period odrastanja kada trazim sebe, kada gradim svoje stavove, odnos prema sredini u kojoj se nalazim bla bla bla i tako dalje...

E, sad, bas kad dodjemo do tog odnosa prema okolini ima nesto sto zaskripi u glavici. Velika vecina tinejdzera uglavnom ima problem kako da se uklopi, trazi paznju, pa neku dozu popularnosti ili sta vec... Zele da budu prihvaceni, ali nisu sigurni to mogu biti kao takvi kakvi jesu... Zato sminkaju svoju stvarnost i predstavljaju se onakvima kako misle da bi se uklopili u slagalicu...


Lepa sam, pametna, zanimljiva, simpaticna... Svako ko je imao prilike da poprica sa mnom nije ostao ravnodusan.. Ili me vole, ili me ne vole.. A ja znam na koje osobe uvek mogu da racunam, imam svoj (doduse mali, ali odabrani) krug dragih ljudi, koje volim, i koji su mi bezbroj puta pokazali da je i njima stalo do mene... Njih se drzim... A za ostale sam najcesce nedostupna, kao nedodirljiva, zatvorena... Mogu da popricam s vremena na vreme, budem fina, ljubazna, ucinim koju uslugu ako mogu, i to je otprilike to...
U svakom slucaju potrebno je dosta vremena dok u nekoga steknem dovoljno poverenja i dopustim da mi pridje koji korak blize, da me bolje upozna, i ja njega.

Ne jurim nikad nikog, bezbroj puta sam pogresila u proceni kada sam ja bila zainteresovana da upoznam odredjenu osobu, a onda sam imala i onaj glupavi osecaj da istu gusim... Samo pustim, pa sta bude.... Cekam... Verujem, oni pravi ce doci sami...


Kao takva se ne mogu da se utopim u masu... To je nesto sto mi nekad cak i godi...

Medjutim, vremenom sam to dovela do tavkvog extrema, da sam pocela da teram kao neki inat, i necu da radim ono sto svi drugi rade.
Muzika koja se najvise slusa mi nije zanimljiva, vise uzivam u muzici prosloga veka... Ne volim klubove, zurke, bar ne nesto preterano, prijatnije se osecam na mirnijim mestima, u prijatnom drustvu, gde nema guzve (uh, ne podnosim guzve)... Kad je oblacenje u pitanju - dok bar 75% devojaka koje mogu da vidim fura neki fancy stil, ja oblacim ono u cemu se osecam najudobnije - da l' su to trenerke, najobicnije farmerke, jednostavna majica...patike...ako cu da se sredim i nasminkam - pa sredicu se za neku posebnu priliku... mrzi me za svaki dan... Mesta koja su aktuelna - ili zaobilazim ili samo nisam zainteresovana da ih vidim...
Tako mi se svidja...


A onda.. :

Pre par meseci drugarica mi je pokazivala svoj profil na myspace-u.. Bilo mi je interesantno, pa sam i sama sebi otvorila account.
Izvrljala sam neke gluposti o sebi, svoje slike nisam zelela da kacim... Imala sam 10-ak prijatelja, sa njima se koliko toliko i dopisivala... Za pocetak je i bilo manje-vise zanimljivo...

Vremenom, sve vise meni poznatih osoba je otkrivalo myspace... Rado sam prihvatala one koji su mi gotivni...
Razgledajuci malo po malo nailazila sam na profile mnogih koje znam povrsno, ili iz vidjenja, ili sam sa njima na cao-cao... Mislim se: "pa doobro..".

Gledajuci dalje, njihove prijatelje, slike i ostalo, osetih se kao uljez kome tu jednostavno nije mesto.

Ih, ma to se da lako resiti, okacim par svojih pozerskih fotkica, i dodam koga stignem medju prijatelje, a onda krenem svima njima i da saljem poruke pa se kao dopisujemo... Vau, bas bih bila popularna... Zvuci primamljivo??!

Ammm... nee!
Sama pomisao na to bila mi je gadna...

To nisam ja... Nisam takva, ne zelim da budem nesto sto nisam da bih bila "popularna" pa ni virtuelno...

Obrisala sam account...


Prvi put sam se osetila nelagodno zbog toga se ne uklapam, ha, a ja ni ne zelim da se uklopim... Samo znam da mi tu nije mesto...

A onda dodje u toku noci misao: "A mozda i preterujem?"

Sad, sigurno se necu vracati na myspace, ne pada mi na pamet, jer je cista glupost, i gubljenje dragocenog vremena... Nego samo sad razmisljam, ako bih tu situaciju, kada sam se osetila poput uljeza, preslikala u stvarni zivot, gde sam ja tu, i sta sam? Da li zaista preterujem u svojoj zatvorenosti, praveci se "nedodirljivom"....??


Mozda i jesam extrem...

A da li je to uopste i lose??

Da li da nastavim kao do sad, ne osvrcuci se.. Ili da ipak barem malo smeksam... Vidim tek sad da i nisam bas toliko sigurna u sebe kako sam mislila, cim ovako razmisljam...

Ne znam... Samo, zbunila sam se...:-?

Pošalji "Samo jedna mala zvezdica na nebu" na Facebook Pošalji "Samo jedna mala zvezdica na nebu" na Google Pošalji "Samo jedna mala zvezdica na nebu" na My Yahoo! Pošalji "Samo jedna mala zvezdica na nebu" na Live Pošalji "Samo jedna mala zvezdica na nebu" na MySpace Pošalji "Samo jedna mala zvezdica na nebu" na Twitter Pošalji "Samo jedna mala zvezdica na nebu" na Digg Pošalji "Samo jedna mala zvezdica na nebu" na del.icio.us

Ažurirano 27.01.2008. u 01:27, autor: SweetSixteen

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Minaqua (avatar)
    Citajuci tvoj tekst pronasla sam sebe, ili ono sto sam ja nekada bila. Pre nego sto sam se prvi put zaljubila. Bila sam ledena kraljica kako su me neretko zvali. Jednostavno, niko me nije nesto preterano zanimao. Sve mi je bilo dosadno. Obicno sam visila u starijem drustvu. I onda mi se desilo to. Ne znam da li je dobro ili lose. I onda sam shvatila koliko sam ja ustvari osecajna, spustila sam gard, i na kraju sam ostala bez decka, ali i bez garda. Sad se samo molim da mi se neko ne svidi, da jednostavno ne upadnem u priliku da ponovo budem povredjena. Volela bih da povratim gard ali mi nekako ne ide... Stvarno ne ide. Ako imas krug ljudi koje volis i koji te vole uopste ne treba da se trudis da se uklapas u okolinu, i moj bi savet bio, ne znam da li si vec volela, ali kad zavolis nikada ne pokazuj toj osobi koliko ti je stalo do nje. Pokazuj u umerenim kolicinama. Ja sam svoje srce predala na dlanu... I jos uvek ga nisam vratila. 'Ljudi kad saznaju koliko su voljeni postaju okrutni' neko je nekad rekao a ja moram da ga citiram.
    Izvini ako sam malo nepovezana sad sam se vratila iz grada. Umorna jako Sve najbolje...
  2. ognjen93 (avatar)
    budi ono sto jesi!
  3. SweetSixteen (avatar)
    Drago mi je da neko razume o cemu pisem, i jako mi znaci to sto si napisala, Minaqua.

    Hehe, tebe su zvali Ledenom Kraljicom, ja sam dobila nadomak "zmija" :shock:
    Ja mozda umem da delujem jako hladna prema svemu, ali nisam uopste... Stavise, jako sam emotivna, ali to mogu da vide samo oni koji su mi najblizi...

    Kad si vec pomenula i ljubav.. Mozda jednom i napisem nesto vise o tome, sada cu samo deo texta jedne pesme Jure Stublica:


    "Koliko puta si ljubila stranca
    i bila kao ptica kraj covjeka
    koji ne leti do tvojih visina
    i ne zna tajnu skrivenu u tebi.

    Ti si u tijelu punom zelja,
    sa usnama zednim iznenadjenja,
    a nikog nema tko je tvoj
    i ova zemlja se ne zove dom..."

    "Mi nismo sami"
  4. Babe_Lea (avatar)
    Ne ti nisi sigurna u sebe , to je cinjenica, ali nije ni strasno. Sve je to normalno. Dok zivimo, mi se trazimo, ispitujemo, postavljamo svoje granice sve ispitujuci granice drugih koji nas okruzuju. Sad bili to nasi prijatelji i nepoznate osobe upoznate na netu...nema znacaja.
    Ja smatram da si ti na dobrom putu, jer sebe stavljas u pitanje, to je vec nesto ihahaha
    Ponegde sam prepoznala sebe u jako mladim godinama tamo u pocetku tvoje price. I ja sam oduvek bila osoba sto se kaze "potpuna". Osobe kao mi su ili prihvacene ili ne prihvacene.Ali i to je nesto kad pomislis da u zivotu nije vazan kvantitet vec kvalitet.
    Sto se neta tice, i tu je sve ok. Manje vise svi prolazimo kroz te faze dok na kraju ne kazemo, kako je tako je.
    Moje misljenje je da treba biti ono sto smo i da nicije provociranje ne treba da bude uzrok nasem "losem snu" kada sami vec znamo ko smo, ali otom potom.
    Da li je gubljenje vremena ili ne biti na nekom mestu na netu, to je diskutabilno. Ja smatram da to moze da bude dobra stvar jer nam omogucava susret sa mnogim "svemircima" i njihovim misljenjima, i da kada je korektno korisceno , moze da bude samo konstruktivno.
    Veliki pozdrav, i ne brini.Imas dobre instinkte
  5. strelica66 (avatar)
    Zasto mora bilo ko da se uklapa u sredinu? Valjda moze da iskoci na bilo koji nacin. Zamisli gomilu mediokriteta, zelis li njima da pripadas_
    Nikad nisam imala takvih problema. Stvarno me se nije ticalo sta misli vecina o meni i mojim postupcima i kad sam bila u tvojim godinama, a ni sad. Samo budi to sto jesi, sto rece Ognjen.
  6. SweetSixteen (avatar)
    ne zelim da se uklopim...

    radi se o tome sto sam jako zatvorena, sto se drzim samo par ljudi i sto gotovo nikoga ne pustam da mi se vise priblizi...

    ja sam ono sto jesam samo sa onima koji me znaju, samo pored njih umem da se opustim... prema drugima sam rezervisana, cak pomalo i zvanicna...

    razmisljam samo koliko preterujem u tom svom odnosu prema drugima...
  7. Zvezdica (avatar)
    Sto se tice garda: devojke, gard je precenjen. Nemojte se upustati u te gluposti. Ima i drugih nacina da se ne izgubi ponos, a da se ipak bude normalan.

    Posavetovala bih sve tinejdzerke (i one koje se tako osecaju) da brze bolje pobacaju sve "zenske" casopise tipa Cozmo i sl, dok jos imaju vremena.
  8. SweetSixteen (avatar)


    ne citam nikakve casopise... nema tu nista za mene...

    a fazon je sto, eto gledam jednu devojku koju poznajem - devojka je i lepa i pametna, sve ok...

    i postavi gomilu svojih slika na netu, svi komentarisu kako je lepa, bla bla bla...


    i valjda je to i ok... a meni se eto gadi da postavljam svoje (a ruzna nisam uopste, znaci nisu nikakvi komplexi) kao da je to nesto najprljavije...

    i eto mene ponovo u nekom rascepu... kontam da je ok, a opet mi je gadno...