Ne znam da li se ovakve neverovatne stvari dešavaju samo meni ili još neko ima slična iskustva.
Evo o čemu se ustvari radi.
Skoro su dve ogromne firme,(neću da ih imenujem, jer ne zaslužuju besplatnu reklamu), otvorile konkurse za dipl.hemičare, što je moja struka. Pošaljem ja dokumenta on-line i čekam. Kad posle nekoliko dana dobijem pozive i od jedne i od druge firme. Bila sam srećna kao da sam već dobila posao. Jedan razgovor je trebao da bude par dana pre drugog, a ja zadovoljna sto ću moći da odem na oba. Pojavim se ja na prvom u zakazano vreme, kad tamo sedi već gomila ljudi u improvizovanim klupama u kantini i svi se nešto tresu i preznojavaju. Ispred svih sede neki ljudi u belim mantilima, oni su komisija. Uđem i ja predstavim se i oni mi kažu gde da sednem. Već mi je malo bilo nelagodno, ali ok videću šta dalje. Onda je dosla zena sa zapečaćenom kutijom i otvorili su je tu pred nama.
Ja gledam i ne verujem! Oni vade testove iz te kutije i dele svima. Jedva sam se suzdržala da se ne nasmejem, jer sam se osećala kao na prijemnom za srednju školu. Objasne nam kako i koliko vremena imamo da uradimo test. Pogledam ja ono i ne verujem svojim očima. Ti ljudi kao da su proveravali da li smo mi stvarno zavrsili fakultet! Pitanja su bila neverovatna. Između ostalog bilo je neko o nekim koeficijentima i konstantama koje ne smeju da se uče napamet jer su totalno promenljive stvari u odnosu na uslove pod kojim se radi! Moja neverica je bila tolika da sam očekivala da iz nekog budžaka iskoči neka skrivena kamera,(pošto nisam baš toliko poznata da iskoči Nemoguća misija). Gledam ja ono, gledam one ljude, znoje se, tresu se, grickaju olovke...
Ispišem sve što sam znala, a znala sam dosta i krenem prema onoj komisiji. Pitam ih jel oni stvarno misle da je ovakav test potreban da bi se neko primio ,a oni mi odgovore kako moraju da budu sigurni da taj neko zna šta treba da radi, jer nema učenja u hodu. Totalni ludaci. Pitanja u testu i posao koji će taj neko da radi veze nemaju jedno sa drugim.
I, tako je to prošlo. Čekam ja sad onaj drugi razgovor. Došao je i taj dan i ja odem u Bgd pošto je tamo bilo testiranje. A tamo otprilike isto, samo mnogo, mnogo otmenije. Veliki amfiteatar, kožne stolice, itd., i naravno gomila ljudi.
Sednem ja i čekam. Donose nam tri sveske, nimalo tanke i kažu imate dva sata da to popunite. Gledam i uhvati me još veća neverica nego ono pre neki dan.
Logicki zadaci, najfinija gradacija, valjda da vide da li si kreten ili ipak imaš nešto u glavi.
Matematički zadaci, od prostog računa do integrala.
Hemija, milion naučnika i podaci o njima koji treba da se popune. Majke mi nisam znala krvne grupe i brojeve ličnih karata, a o procesima, jedinjenjima i sličnim stvarima ni slova.
I na kraju test inteligencije kome tu uopšte nije mesto , po mom mišljenju.
Uradim ja to sve, okrenem se i odem.
Obe firme su me zvale na proveru engleskog jezika i rada na računaru i to je bila poslednja kap. Nisam ni otišla.
I tako ja ostadoh bez potvrde da li sam stvarno završila fakultet ili je ona diploma eto tu zato što to tako treba, a naravno ostadoh i bez posla. Mada pojma nema ni da li bih, ni kako bih se uklopila u tako bolesne sisteme.
Iskreno, iz revolta sam prestala da kupujem proizvode dotičnih firmi mada mi to teško pada, ali držim se za sada.
Evo o čemu se ustvari radi.
Skoro su dve ogromne firme,(neću da ih imenujem, jer ne zaslužuju besplatnu reklamu), otvorile konkurse za dipl.hemičare, što je moja struka. Pošaljem ja dokumenta on-line i čekam. Kad posle nekoliko dana dobijem pozive i od jedne i od druge firme. Bila sam srećna kao da sam već dobila posao. Jedan razgovor je trebao da bude par dana pre drugog, a ja zadovoljna sto ću moći da odem na oba. Pojavim se ja na prvom u zakazano vreme, kad tamo sedi već gomila ljudi u improvizovanim klupama u kantini i svi se nešto tresu i preznojavaju. Ispred svih sede neki ljudi u belim mantilima, oni su komisija. Uđem i ja predstavim se i oni mi kažu gde da sednem. Već mi je malo bilo nelagodno, ali ok videću šta dalje. Onda je dosla zena sa zapečaćenom kutijom i otvorili su je tu pred nama.
Ja gledam i ne verujem! Oni vade testove iz te kutije i dele svima. Jedva sam se suzdržala da se ne nasmejem, jer sam se osećala kao na prijemnom za srednju školu. Objasne nam kako i koliko vremena imamo da uradimo test. Pogledam ja ono i ne verujem svojim očima. Ti ljudi kao da su proveravali da li smo mi stvarno zavrsili fakultet! Pitanja su bila neverovatna. Između ostalog bilo je neko o nekim koeficijentima i konstantama koje ne smeju da se uče napamet jer su totalno promenljive stvari u odnosu na uslove pod kojim se radi! Moja neverica je bila tolika da sam očekivala da iz nekog budžaka iskoči neka skrivena kamera,(pošto nisam baš toliko poznata da iskoči Nemoguća misija). Gledam ja ono, gledam one ljude, znoje se, tresu se, grickaju olovke...
Ispišem sve što sam znala, a znala sam dosta i krenem prema onoj komisiji. Pitam ih jel oni stvarno misle da je ovakav test potreban da bi se neko primio ,a oni mi odgovore kako moraju da budu sigurni da taj neko zna šta treba da radi, jer nema učenja u hodu. Totalni ludaci. Pitanja u testu i posao koji će taj neko da radi veze nemaju jedno sa drugim.
I, tako je to prošlo. Čekam ja sad onaj drugi razgovor. Došao je i taj dan i ja odem u Bgd pošto je tamo bilo testiranje. A tamo otprilike isto, samo mnogo, mnogo otmenije. Veliki amfiteatar, kožne stolice, itd., i naravno gomila ljudi.
Sednem ja i čekam. Donose nam tri sveske, nimalo tanke i kažu imate dva sata da to popunite. Gledam i uhvati me još veća neverica nego ono pre neki dan.
Logicki zadaci, najfinija gradacija, valjda da vide da li si kreten ili ipak imaš nešto u glavi.
Matematički zadaci, od prostog računa do integrala.
Hemija, milion naučnika i podaci o njima koji treba da se popune. Majke mi nisam znala krvne grupe i brojeve ličnih karata, a o procesima, jedinjenjima i sličnim stvarima ni slova.
I na kraju test inteligencije kome tu uopšte nije mesto , po mom mišljenju.
Uradim ja to sve, okrenem se i odem.
Obe firme su me zvale na proveru engleskog jezika i rada na računaru i to je bila poslednja kap. Nisam ni otišla.
I tako ja ostadoh bez potvrde da li sam stvarno završila fakultet ili je ona diploma eto tu zato što to tako treba, a naravno ostadoh i bez posla. Mada pojma nema ni da li bih, ni kako bih se uklopila u tako bolesne sisteme.
Iskreno, iz revolta sam prestala da kupujem proizvode dotičnih firmi mada mi to teško pada, ali držim se za sada.
