MREŽE MOĆI
U knjizi Tajni establišment Amerike, Entoni Saton ("America's Secret Establishment," Antony Sutton) ističe sposobnost reda Lobanja i Kosti da uspostavi vertikalne i horizontalne lance uticaja i obezbede sebi kontinuitet i dostojni konspirativni nivo. Veza Vitni/Stimson/Bandi prestavlja vertikalni lanac.
V.S.Vitni, oženjen Florom Pejn (iz porodice Pejn koja poseduje naftnu kompaniju Standard Ojl), bio je ministar mornarice. Njegov advokat je bio čovek po imenu Ilaja Rut. Rut je zaposlio Henrija Stimsona pravo sa koledža Jejl. Godine 1911. Stimson je od Ruta preuzeo mesto sekretara rata, a kasnije je bio Kulidžov guverner Filipina, Huverov državni sekretar i sekretar rata za vreme Ruzveltove i kasnije Trumanove administracije.
Holister Bandi je bio Stimsonov specijalni asistent i izasanik u Pentagonu tokom projekta Menhetn (atomska bomba). Njegova dva sina, takođe članovi reda Lobanja i Kosti, bili su Vilijem Bandi i Mekdžordž Bandi, obojica izuizetno aktivni kada su u pitanju državni poslovi i osnivački rad.
Dva brata su, sa svojih pozicija u CIA, Ministarstvu odbrane i Stejt dipartmentu i kao specijalni pomoćnici dva predsednika – Kenedija i Džonsona, neopisvo uticali na protok informacija i obaveštajnih podataka tokom vijetnamskog rata.
Vilijem Bandi je postao urednik časopisa Spoljni Poslovi, veoma uticajnog magazina državnog Saveta za spoljne poslove. Mekdžordž Bandi je postao predsednik Fondacije Ford.
Još jedan zanimljivi dvojac „Kostiju“ predstavljaju porodice Hariman i Buš. Averel Hariman, stariji državnik demokratske partije i njegov brat Roland Hariman, bili su veoma aktivni članovi reda. Zapravo, četvorica Rolandovih kolega „Kostiju“ iz klase 1917. su postali direktori firme Braun Braders, Hariman – a među njima je i Preskot Buš, otac Džordža Buša starijeg i deda Džordža Buša mlađeg koji je baš nedavno napustio Belu Kuću.
Na smeni vekova, dve firme investicionih bankara – Garantli Trast i Braun Braders, Hariman – bile su među vodećim članovima reda Lobanja i Kosti. Te dve firme su bile do grla umešane u finansiranje i komunizma i Hitlerovog režima.
Lobanja i Kosti dele afinitet za hegelijanske ideje istorijske dijalektike, koje diktiraju korišćenje kontrolisanih konflikata – tezama nasuprot antiteza – da bi stvorili predeterminisane sinteze. Sinteza u njihovoj kreaciji i dizajnu - gde je država apsolut a pojedincima se slobode daju zavisno od njihove poslušnosti državi – jeste Novi Svetski Poredak.
Novcem i političkim manevrima jednog dela „Kostiju“ i njihovih saveznika, boljševici su pobedili u Rusiji. Uprkos federalnim zakonima, ovo tajno društvo je finasiralo industriju, uspostavilo banke i razvilo istraživanje nafte i minerala u novostvorenoj državi SSSR.
Kasnije je Averel Hariman, prevezao čitave fabrike u Rusiju. Neki istraživači tvrde i da postoje dokazi da je Hariman nadgledao transfer nuklearnih tajni u SSSR, plutonijuma i matrica za štampanje dolara.
Korporacija Junion Banking iz Njujorka je 1932. navela četiri direktora iz ove ćelije i dva nacistička bankara koji su bili u vezi sa Fricom Tisenom, čovekom koji je od 1924. finansirao Hitlera.
U knjizi Džordž Buš: neautorizovana biografija ("George Bush: The Unauthorized Biography"
, piše: „Nadstojnik Službe za imovinu stranaca predsednika Ruzvelta, Leo T. Krouli, potpisao je naređenje Vesting broj 248 Š11/17/42Ć, kojim se konfiskuje imovina Preskota Buša na osnovu akta o trgovini sa neprijateljem. Naređenje je objavljeno u opskurnoj državnoj knjizi i čuvano dalje od očiju javnosti, posebno štampe. U belešci broj 4 se objašnjava da nema ničeg u vezi sa nacistima, već samo da je korporacija Junion Banking radila za porodicu Tisen iz Nemačke i /ili mađarske nacionaliste ….iz imenovane neprijateljske zemlje. Osudom da su Preskot Buš i drugi direktori korporacije Junion Banking legalno predstavljali naciste, vlada je izbegla daleko važnije istorijsko pitanje: na koji način su njujorška i londonska klika - čiji je izvršni direktor bio Preskot Buš – angažovali, naoružali i instruirali Hitlerove naciste?
U Njujork Tajmsu od 16. decembra 1944. objavljen je na 25. strani tekst od pet pasusa o akcijama njujorškog odseka državnih banaka. Samo se poslednja rečenica odnosi na nacističke banke i kaže: ‘Korporacija Junion Banking iz Njujorka, ulica Brodvej broj 39, dobila je odobrenje da promeni svoje sedište i premesti se na adresu Brodvej broj 120.’ Tajms nije objavio činjenicu da je vlada zaplenila imovinu koropracije zbog saradnje sa neprijateljem, niti činjenicu da se na adresi Brodvej broj 120 nalazila državna Služba za imovinu stranaca.”
Posle rata, Preskot Buš je napredovao i postao je senator Konektikata i omiljeni golf partner predsednika Ajzenhauera. Preskot je u politiku uvukao Niksona i lično ga progurao kao protivkandidata Ajzenhaueru 1952.
U knjizi Tajni establišment Amerike, Entoni Saton ("America's Secret Establishment," Antony Sutton) ističe sposobnost reda Lobanja i Kosti da uspostavi vertikalne i horizontalne lance uticaja i obezbede sebi kontinuitet i dostojni konspirativni nivo. Veza Vitni/Stimson/Bandi prestavlja vertikalni lanac.
V.S.Vitni, oženjen Florom Pejn (iz porodice Pejn koja poseduje naftnu kompaniju Standard Ojl), bio je ministar mornarice. Njegov advokat je bio čovek po imenu Ilaja Rut. Rut je zaposlio Henrija Stimsona pravo sa koledža Jejl. Godine 1911. Stimson je od Ruta preuzeo mesto sekretara rata, a kasnije je bio Kulidžov guverner Filipina, Huverov državni sekretar i sekretar rata za vreme Ruzveltove i kasnije Trumanove administracije.
Holister Bandi je bio Stimsonov specijalni asistent i izasanik u Pentagonu tokom projekta Menhetn (atomska bomba). Njegova dva sina, takođe članovi reda Lobanja i Kosti, bili su Vilijem Bandi i Mekdžordž Bandi, obojica izuizetno aktivni kada su u pitanju državni poslovi i osnivački rad.
Dva brata su, sa svojih pozicija u CIA, Ministarstvu odbrane i Stejt dipartmentu i kao specijalni pomoćnici dva predsednika – Kenedija i Džonsona, neopisvo uticali na protok informacija i obaveštajnih podataka tokom vijetnamskog rata.
Vilijem Bandi je postao urednik časopisa Spoljni Poslovi, veoma uticajnog magazina državnog Saveta za spoljne poslove. Mekdžordž Bandi je postao predsednik Fondacije Ford.
Još jedan zanimljivi dvojac „Kostiju“ predstavljaju porodice Hariman i Buš. Averel Hariman, stariji državnik demokratske partije i njegov brat Roland Hariman, bili su veoma aktivni članovi reda. Zapravo, četvorica Rolandovih kolega „Kostiju“ iz klase 1917. su postali direktori firme Braun Braders, Hariman – a među njima je i Preskot Buš, otac Džordža Buša starijeg i deda Džordža Buša mlađeg koji je baš nedavno napustio Belu Kuću.
Na smeni vekova, dve firme investicionih bankara – Garantli Trast i Braun Braders, Hariman – bile su među vodećim članovima reda Lobanja i Kosti. Te dve firme su bile do grla umešane u finansiranje i komunizma i Hitlerovog režima.
Lobanja i Kosti dele afinitet za hegelijanske ideje istorijske dijalektike, koje diktiraju korišćenje kontrolisanih konflikata – tezama nasuprot antiteza – da bi stvorili predeterminisane sinteze. Sinteza u njihovoj kreaciji i dizajnu - gde je država apsolut a pojedincima se slobode daju zavisno od njihove poslušnosti državi – jeste Novi Svetski Poredak.
Novcem i političkim manevrima jednog dela „Kostiju“ i njihovih saveznika, boljševici su pobedili u Rusiji. Uprkos federalnim zakonima, ovo tajno društvo je finasiralo industriju, uspostavilo banke i razvilo istraživanje nafte i minerala u novostvorenoj državi SSSR.
Kasnije je Averel Hariman, prevezao čitave fabrike u Rusiju. Neki istraživači tvrde i da postoje dokazi da je Hariman nadgledao transfer nuklearnih tajni u SSSR, plutonijuma i matrica za štampanje dolara.
Korporacija Junion Banking iz Njujorka je 1932. navela četiri direktora iz ove ćelije i dva nacistička bankara koji su bili u vezi sa Fricom Tisenom, čovekom koji je od 1924. finansirao Hitlera.
U knjizi Džordž Buš: neautorizovana biografija ("George Bush: The Unauthorized Biography"
, piše: „Nadstojnik Službe za imovinu stranaca predsednika Ruzvelta, Leo T. Krouli, potpisao je naređenje Vesting broj 248 Š11/17/42Ć, kojim se konfiskuje imovina Preskota Buša na osnovu akta o trgovini sa neprijateljem. Naređenje je objavljeno u opskurnoj državnoj knjizi i čuvano dalje od očiju javnosti, posebno štampe. U belešci broj 4 se objašnjava da nema ničeg u vezi sa nacistima, već samo da je korporacija Junion Banking radila za porodicu Tisen iz Nemačke i /ili mađarske nacionaliste ….iz imenovane neprijateljske zemlje. Osudom da su Preskot Buš i drugi direktori korporacije Junion Banking legalno predstavljali naciste, vlada je izbegla daleko važnije istorijsko pitanje: na koji način su njujorška i londonska klika - čiji je izvršni direktor bio Preskot Buš – angažovali, naoružali i instruirali Hitlerove naciste? U Njujork Tajmsu od 16. decembra 1944. objavljen je na 25. strani tekst od pet pasusa o akcijama njujorškog odseka državnih banaka. Samo se poslednja rečenica odnosi na nacističke banke i kaže: ‘Korporacija Junion Banking iz Njujorka, ulica Brodvej broj 39, dobila je odobrenje da promeni svoje sedište i premesti se na adresu Brodvej broj 120.’ Tajms nije objavio činjenicu da je vlada zaplenila imovinu koropracije zbog saradnje sa neprijateljem, niti činjenicu da se na adresi Brodvej broj 120 nalazila državna Služba za imovinu stranaca.”
Posle rata, Preskot Buš je napredovao i postao je senator Konektikata i omiljeni golf partner predsednika Ajzenhauera. Preskot je u politiku uvukao Niksona i lično ga progurao kao protivkandidata Ajzenhaueru 1952.
