HANZAPLAST NA USNAMA - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Nenemusha

HANZAPLAST NA USNAMA

Oceni ovaj blog
Usne su mi dve krvave rane,
dva bela goluba na bodljikavoj žici.
Sećanja boje ove sive dane,
k'o pale zvezde tinjaju svici.

Svašta sam skrila pod tepihom mojim,
a sve što sam skrila, da l' čuvam od sebe?
I znam da je ludo što sebe se bojim,
k'o strahom u prazno da gubim i tebe.

Još su mi usne dve krvave rane,
dva pala cveta na grobu junaka.
Jeftinom temperom krečim sve mane,
k'o malo dete plašim se mraka.

Dahom se trudim vetar da pratim,
začikujem munje zbog njihovog bljeska.
Ili da pokušam kišu da shvatim,
da potopim sopstvene kule od peska?

Još su mi usne dve krvave rane,
što pamte sve rastanke na oštrici zore.
Možda me varaju ptice sa grane,
al' kao da svici sve jasnije gore...?

Pepeo bacam u sopstvene oči.
Lepak na usne, da ostanem nema.
Neke su misli teže od noći.
Nekoj je reči bolje da drema.

Još su mi usne dve krvave rane,
što lažu k'o pera u krilima straha,
što hrabrosti nemaju, pa tuđom se hrane,
a više bi volele da nemaju daha...

Životinje beže kad' vatru im podarim,
svi okreću leđa kad ispružim ruku.
Šmirglu u šake, da srce pokvarim,
da sakrijem istinu u graktanja buku.

Još su mi usne dve krvave rane,
što ne kažu ništa, a svašta bi htele,
što muče se, jadne, da grakću k'o vrane,
što sanjaju više neg' što bi smele.

Da prozor otvorim, osmeh da udahnem?
Možda i grešim, al' grešci se smejem.
I srećna sam što danas neću da ustuknem,
što bar ovog dana ja sunce grejem.

Još su mi usne dve krvave rane,
srce mi misli u srču razbija.
Zapisujem ove maglovite dane,
jer papir mi ovaj sve slutnje upija.

Pošalji "HANZAPLAST NA USNAMA" na Facebook Pošalji "HANZAPLAST NA USNAMA" na Google Pošalji "HANZAPLAST NA USNAMA" na My Yahoo! Pošalji "HANZAPLAST NA USNAMA" na Live Pošalji "HANZAPLAST NA USNAMA" na MySpace Pošalji "HANZAPLAST NA USNAMA" na Twitter Pošalji "HANZAPLAST NA USNAMA" na Digg Pošalji "HANZAPLAST NA USNAMA" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. bud@ (avatar)
    Veoma dobro je uradjeno. Zao mi je da te neko tukao.
    Nerazumem samo (nekako je skriveno i izgleda umetnuto):

    Životinje beže kad' vatru im podarim,
    svi okreću leđa kad ispružim ruku.
    Šmirglu u šake, da srce pokvarim,
    da sakrijem istinu u graktanja buku.
  2. crossoverprint (avatar)
  3. Nenemusha (avatar)
    Nije me niko tukao, to je prosto.. Takva pesma XD Malo prebijena sama po sebi, čak bi se i moglo tako reći XD

    "Životinje beže kad vatru im podarim..: "blablabla... Pa... Pružiš ljudima neku svetlost iz iskrenosti svoje duše i oni beže od tebe, okreću ti leđa kad ispružiš ruku da im pomogneš, kao što se životinje boje svetlosti vatre... Pa se trudiš da budeš manje iskren, unižavaš sopstvenu vrednost, preoblikuješ sopstvenu dušu po nekim opštim standardima, čisto da sakriješ tu svoju iskrenost, da zadržiš ljude kraj sebe...
  4. EuReKa44 (avatar)
    pesma je divna!
    Samo nalet tuge moze ovako da propeva
    Nadam se da su to kratkotrajni momenti i da se nece vise pojavljivati,pa makar sva ova lepota ostala zakljucana duboko u tebi
  5. Nenemusha (avatar)
    Ne brini, ne traje tuga kod mene dugo Hvala na lepim željama